Прва влада Ивана Шубашића
Датум оснивања | 1. јун 1944. |
---|---|
Претходне администрације | |
Расформирано | 29. јануар 1945. |
Замењена са администрацијом | |
Председник Министарског савета |
Прва влада Ивана Шубашића је била влада Краљевине Југославије у егзилу од 1. јуна 1944. до 29. јануара 1945.[1]
Историјат
[уреди | уреди извор]Иван Шубашић је постављен 1. јуна 1944. године, за Председника Владе и министра свих ресора. По повратку са Малте 12. јуна, председник владе Шубашић је свратио у штаб генерала Вилсона који се налазио у Казерти код Напуља и ту се сусрео са краљем Петром II. Наредног дана у друштву с амбасадора Ралфа Стивенсона, отпловио је британским разарачем за острво Вис, где се сусрео са Јосипом Брозом Титом и осталим комунистичким лидерима. Разговори су трајали три дана. Постигнути споразум потписан је 16. јуна, а Шубашић се потом вратио у Казерту, где се поново 20. јуна састао с краљем и известио га је о резултату своје мисије.
Шубашић је попунио Владу 7. јула и у њу је поред Јураја Шутеја, Саве Косановића и Изидора Цанкара, увео Драга Марушића и Сретена Вукосављевића, које је Тито послао из земље, иако их није признавао као своје званичне представнике у Влади.[2]
11. септембра постављен је дивизијски генерал Борисав Ристић за Министра војног, да би један војник поднео формалну одговорност за познати Краљев говор од сутрадан.
Са састанка Черчил-Стаљин у Москви 9-18. октобра 1944, упућен је позив Титу и Шубашићу да се даље договоре у вези са проблемима о уређењу земље. Тако је дошло до другог споразума Тито-Шубашић од 1. новембра, допуњеног са два податка од 7. децембра.
Краљ Петар учинио је 11. јануара 1945. два приговора Споразуму од 1. новембра и додацима од 7. децембра. Један се односио на Намесништво, а други на Авној. Краљ се противио да Авној „врши неограничену закониту власт“ и тражио је „образовање једне свестраначке владе, која би обухватила све политичке покрете," налазећи у томе „једино стварно јемство за нову бољу будућност земље“.
Краљ је Шубашићу јавно одрекао поверење 22. јануара. Тај покушај смене није успео. Краљ је 29. јануара Влади обновио поверење и издао Свечану деклерацију о преносу краљевске власти на Намесништво.[3]
Чланови владе
[уреди | уреди извор]Функција | Слика | Име и презиме | Детаљи |
---|---|---|---|
Председник Министарског савета, Министар иностраних послова, Министар унутрашњих послова, Министар војске, ваздухопловства и морнарице, Министар просвете, Министар саобраћаја, Министар финансија, Министар трговине и индустрије, Министар социјалне политике и народног здравља, Министар правде, Министар пољопривреде, Министар снабдевања и исхране, Министар пошта, телеграфа и телефона, Министар шума и рудника и Министар грађевина | Иван Шубашић | Министар свих министарства до 7. јула |
Функција | Слика | Име и презиме | Детаљи |
---|---|---|---|
Председник Министарског савета, Министар иностраних послова | Иван Шубашић | ||
Министар унутрашњих послова, Министар социјалне политике и народног здравља и Министар грађевина | Сава Косановић | ||
Министар саобраћаја и Министар правде | Драго Марушич | ||
Министар финансија и Министар трговине и индустрије | Јурај Шутеј | ||
Министар просвете | Изидор Цанкар | до 6.10.1944. | |
Драго Марушич | од 6.10.1944. | ||
Министар пошта, телеграфа и телефона | Изидор Цанкар | до 6.10.1944. | |
Јурај Шутеј | од 6.10.1944. | ||
Министар пољопривреде, Министар снабдевања и исхране и Министар шума и рудника | Сретен Вукосављевић | ||
Министар војске, ваздухопловства и морнарице | Иван Шубашић | до 11.9.1944. | |
Борисав Ристић | од 11.9.1944. |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Кнежевић & Кнежевић 1981, стр. 917–918. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFКнежевићКнежевић1981 (help)
- ^ Кнежевић 1956, стр. 128.
- ^ Кнежевић, Радоје; Кнежевић, Живан (1981). Слобода или смрт. стр. 899—900.
- ^ Службене Новине Краљевине Југославије, 25. октобар 1944, Број 20, Лондон (Краљеви Укази 1.6.1944, 7.7.1944, 11.9.1944. и 6.10.1944)
- ^ Службене Новине Краљевине Југославије, 31. јануар 1945, Број 21, Лондон (Краљев Указ 29.1.1945)
Литература
[уреди | уреди извор]- Кнежевић, Радоје; Кнежевић, Живан (1981). Слобода или смрт. стр. 899—900.
- Кнежевић, Радоје (1956). Књига о Дражи: 1944-1946. Српска народна одбрана. стр. 128.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.