Пређи на садржај

Општина Милићи

С Википедије, слободне енциклопедије
Милићи
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
Становништво
 — 2017
2013
1996

Пад 10.210[1]
Раст 10.445[2]
10.314[3]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина279,13 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Начелник општинеМарко Савић [1] (СНСД)
Поштански број75446
Позивни број56
Веб-сајтwww.opstinamilici.org

Општина Милићи је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Милићи. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 11.441 лице.[4]

Географија

[уреди | уреди извор]

Заузима централни део регије Бирач, односно средњег Подриња. Граничи се са шест општина: Власеницом, Зворником, Братунцом, Сребреницом, Рогатицом и Хан Пијеском. Налази се на магистралном путу СарајевоБеоград.[5]

Протеже се на површини од 279,13 км2, са надморском висином од 165 метара (ушће Јадра у Дрињачу), до 1.490 метара (планина Јавор, врх Меховац).[5] Највећи део општине карактерише умерено континентална клима.

Насељена мјеста

[уреди | уреди извор]
Мапа насељених места општине Милићи

Подручје општине Милићи чине насељена мјеста: Бачићи, Бешићи, Бијело Поље, Бишина, Буковица Горња, Буковица Доња, Буљевићи, Ванџићи, Витићи, Вишњица, Врточе, Вуковићи, Вукшићи, Вукшић Поље, Герови, Глушац, Голићи, Горње Врсиње, Горњи Залуковик, Градина, Гуњаци, Дервента, Доње Врсиње, Дубачко, Дубница, Дубнички Мост, Дукићи, Ђиле, Ђурђевићи, Жутица, Забрђе, Заграђе, Заклопача, Јеремићи, Кокановићи, Копривно, Костићи, Кострача, Крајчиновићи, Лукавица, Лукићи, Лукић Поље, Маћеси, Мановићи, Маринковићи, Метаљка, Милићи, Милића Брдо, Мишићи, Нова Касаба, Нурићи, Павковићи, Подбирач, Подгора, Помол, Рајићи, Рашево, Рашковићи, Ристијевићи, Роваши, Рогач, Рупово Брдо, Себиочина, Скугрићи, Станковићи, Ступ, Супач, Тољевићи, Тодићи, Тумаче, Штедра и Штедрић.[6]

Општина Милићи постојала је од 1952. године у саставу среза Власеница. Територијалном реорганизацијом Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, укинута је 1960. године, а подручје Милића припојено општини Власеница, да би након израде студије економске оправданости, поново била формирана 1992. године[7], када је из састава општине Власеница издвојено 54 насељена мјеста од којих је формирана општина Милићи. Приликом разграничења општина Власеница и Милићи дошло је до ревизије граница појединих насеља, па су општини Милићи припали и делови насеља: Бакићи, Врли Крај и Неђељишта (општина Власеница) која су припојена насељима: Заклопача, Подбирач и Буљевићи респективно, док је део насеља Подбирач припао општини Власеница.

Историја

[уреди | уреди извор]

Изнад села Герови постоје остаци града-тврђаве коју је средином петнестог века, по предању изградила Јерина Кантакузин, жена деспота Ђурђа Бранковића. Турски путописац Евлија Челебија описује ове просторе у периоду турске окупације око 1460. године.[7]

Општина је формирана 28. фебруара 1992. године (Сл. гласник РС 4/93), а до тада је била у саставу општине Власеница.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Обилује рудним и шумским богатствима, пашњацима и ливадама, обрадивим земљиштем и ријечним потенцијалом. Привреда општине базирана је на експлоатацији и преради природних богатстава.

Општина Милићи располаже теренима за спорт и рекраеацију. Поред фудбалског терена, спортистима је обезбеђена спортска дворана, терени за кошарку, мали фудбал, тениски терени, базени, терени за одбојку, рукомет, као и квалитетне смјештајне капацитете. Општина је сједиште фудбалског клуба Боксит.

Становништво

[уреди | уреди извор]

У општини живи 11.441 становник у 54 насељена места и општинском центру насељу Милићи (око 3.000 становника); 2.225 је домицилних домаћинстава, 404 расељених, 133 интерно расељених и 240 повратничких. Пре рата у општини живело је 16.038 становника са готово изједначеним процентом Срба и Муслимана.

Спада у ред средње насељених општина са просечном насељеношћу од око 50 становника на једном километру. Најгушће насељено мјесто је само општинско седиште Милићи где живи скоро трећина укупног становништва.

Састав становништва – општина Милићи
2013.[8]1991.[9]
Укупно11 441 (100,0%)15 719 (100,0%)
Срби7 180 (62,76%)7 983 (50,79%)
Бошњаци4 199 (36,70%)7 433 (47,29%)1
Хрвати24 (0,210%)7 (0,045%)
Роми9 (0,079%)
Неизјашњени9 (0,079%)
Непознато8 (0,070%)
Остали5 (0,044%)228 (1,450%)
Македонци4 (0,035%)
Црногорци2 (0,017%)
Муслимани1 (0,009%)
Југословени68 (0,433%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Политичко уређење

[уреди | уреди извор]
Састав Скупштине Општине Милићи према резултатима избора 2024.
9
2
2
1
1
1
1
1
1
Од укупно 19 мандата на поједине партије отпада:
      СНСД: 9
      СП: 2
      СДА: 2
      ДЕМОС: 1
      СДС: 1
      ДНС: 1
      НПС: 1
      ПДП: 1
      НФ: 1

Општинска администрација

[уреди | уреди извор]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Милићима. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Милићи је насеље Милићи, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Милићи је Марко Савић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Општине Милићи је приказан у табели.[10]

  1. ^ „Процјенa броја становника 2017.”
  2. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”
  3. ^ „Процјена броја становника 1996.”
  4. ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 06. 2016. г. Приступљено 27. 10. 2016. 
  5. ^ а б Општина Милићи: „Општи подаци“, приступ 3.7.2013
  6. ^ Општина Милићи: „Статут општине Милићи” (PDF). Приступљено 3. 7. 2013. , 25.5.2005
  7. ^ а б Општина Милићи: „Историја“, приступ 3.7.2013
  8. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  9. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 122/3/4)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 4. 1. 2016. 
  10. ^ „Милићи”. избори.ба. Приступљено 9. 11. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]