Пређи на садржај

Мон Сен Мишел

Координате: 48° 38′ 10″ С; 1° 30′ 41″ З / 48.636° С; 1.5114° З / 48.636; -1.5114
С Википедије, слободне енциклопедије

48° 38′ 10″ С; 1° 30′ 41″ З / 48.636° С; 1.5114° З / 48.636; -1.5114

Мон Сен Мишел
Le Mont-Saint-Michel
Светска баштина Унеска
Званично имеMont-Saint-Michel and its Bay
МестоМанш, arrondissement of Avranches, Француска Уреди на Википодацима
Координате48° 38′ 09″ С; 1° 30′ 37″ З / 48.6358° С; 1.5103° З / 48.6358; -1.5103
Површина397 km2 (4,27×109 sq ft)
КритеријумКултурни: i, iii, vi
Референца80
Упис1979 (3. седница)
Веб-сајтmairie-lemontsaintmichel.fr
Острво виђено из ваздуха
Село испод манастира

Мон Сен Мишел (фр. Le Mont-Saint-Michel) је стеновито острво у каналу Ламанш на ушћу реке Кеснон, око километар удаљено од обале Нормандије. Налази се у близини града Авранш и границе Бретање у департману Доња Нормандија. Острво је чувено по свом бенедиктинском манастиру, који доминира овим острвом површине 55.000 m². Ова утврђена опатија је један од најбољих примера француске средњовековне архитектуре. Мон Сен Мишел је и село на острву основано 708 године.

До острва се раније могло стићи копном само у периоду осека. Крајем 19. века острво је повезано са обалом уређењем природне превлаке и изградњом пута. Изградњом бране повећана је акумулација песка у заливу и он је постао плићи. Од јуна 2006. траје реализација пројекта изградње хидрауличке бране која би повећала ниво воде око острва за 70 центиметара. Пројекат би требало да буде окончан до 2012.

Острво[1] се налази отприлике један километар (пола наутичке миље) од северозападне обале земље, на ушћу реке Куенон у близини Авранша и има површину од 7 ha (17 acres). Копнени део комуне има површину од 393 ha (971 acres), тако да укупна површина комуне износи 400 ha (990 acres).[2][3] Према подацима из 2019. године, на острву је живело 29 становника.[4]

Положај комуне – на острву удаљеном само неколико стотина метара од копна – чинио ју је доступном у време осеке за многе ходочаснике у њеној опатији, али одбрањивом јер би надолазећа плима насукала, отерала или удавила потенцијалне нападаче. Острво је остало неосвојено током Стогодишњег рата; мали гарнизон одбранио је пун напад Енглеза 1433. године.[5] Луј XI је препознао супротне предности његове природне одбране и претворио га у затвор. Опатија је редовно коришћена као затвор током Старог поретка.

У манастиру данас живе и раде још десетак бенедиктинских монаха. Мон Сен Мишел је постала велика туристичка атракција. Годишње га посети 3,5 милиона туриста.[6] Острво и залив су од 1979. на листи светске баштине УНЕСКО-а.[7]

Географија

[уреди | уреди извор]

Формација

[уреди | уреди извор]

Сада стеновито плимско острво, Мон је у праисторијским временима био део копнену површину. Како је ниво мора растао, ерозија је преобликовала обалски пејзаж, а неколико изданака гранита се појавило у заливу, који је боље одолео хабању океана од околних стена. То укључује Лилемер, Монт Дол, Томбелајн (острво непосредно на северу) и Мон Томб, касније назван Монт Сајнт-Мишел.

Мон Сен-Мишел се састоји од леукогранита који се учврстио од подземне интрузије растопљене магме пре око 525 милиона година, током камбријског периода, као један од млађих делова Манчелијанског гранитног батолита.[8] (Ране студије Мон Сен-Мишела од стране француских геолога понекад описују леукогранит Монта као „гранулит“, али ово гранитно значење гранулита је сада застарело.)[9]

Плимско острво

[уреди | уреди извор]
Осека 2005
Мон Сен-Мишел 2014. са новим мостом

Веза између Мон Сен-Мишела и копна мењала се током векова. Раније повезан плимним насипом који је био откривен само у време осеке, овај је 1879. претворен у издигнути насип, спречавајући плиму да запљускује муљ око планине. Обалске равнице су такође полдеризоване да би се створили пашњаци, смањујући растојање између обале и острва, а река Куенон је канализована, смањујући дисперзију тока воде. Сви ови фактори су подстакли засипање залива.

Француски премијер и регионалне власти су 16. јуна 2006. најавиле пројекат вредан 200 милиона евра (Projet Mont-Saint-Michel)[10] за изградњу хидрауличне бране користећи воде Куенона и плиме и осеке како би се отклонио нагомилани муљ, и да Мон Сен-Мишел поново буде острво. Изградња бране је почела 2009. године. Пројекат такође укључује уклањање насипа и паркинга за посетиоце. Од 28. априла 2012, нови паркинг на копну налази се 2,5 km (1 1⁄2 mi) од острва. Посетиоци могу ходати или користити шатлове да пређу насип.

Дана 22. јула 2014. године, нови мост архитекте Дитмара Фајхтингера отворен је за јавност. Лагани мост омогућава води да слободно тече око острва и побољшава ефикасност бране која је сада оперативна. Пројекат, који је коштао 209 милиона евра, званично је отворио председник Франсоа Оланд.[11]

У ретким приликама, плимне околности произв��де изузетно високу „суперплиму“. Нови мост је 21. марта 2015. године био потпуно потопљен при највишем нивоу мора, што се дешавало једном у 18 година, док су се масе окупиле да фотографишу.[12]

Историја

[уреди | уреди извор]

До изградње прве цркве у 8. веку, острво је имало име Мон Томб (Mont-Tombe). Острво је носило ово име јер је подсећало изгледом на узвишење гробне хумке. По легенди је 708. аранђел Михаило наредио бискупу Авранша да овде сагради цркву. Када бискуп није на то пристао, аранђео му је врелим прстом направио рупу у лобањи (бискупова лобања се данас чува у цркви у Авраншу, мада наука тврди да је ова лобања пореклом из неолита).

Године 965/966. једна група бенедиктинаца је овде основала манастир. У наредним вековима краљеви и војводе су финансирали изградњу манастира. Централна грађевина је грађена од 1017. до 1520. Главна црква је настала у периоду 1023-1084.

У 12. веку манастир је дошао под власт француских краљева. Краљ Филип Август је у 13. веку саградио део опатије у готичком стилу. Манастирске грађевине су страдале у Стогодишњем рату када их је бомбардовала енглеска артиљерија. Хор цркве је постављен 1520. у позноготичком стилу.

Опадањем значаја цркве у доба Француске револуције, опатија је напуштена 1790, а монаси су се вратили тек 1969. У међувремену, острво је служило и као затвор са ироничним именом Мон Либр („Слободно брдо“). Острво је проглашено француским националним спомеником 1874, после чега је почео период рестаурације и конзервације манастирских грађевина који траје до данас. До 1879. је саграђена брана која повезује острво са копном.

Популација

[уреди | уреди извор]
Историјско становништво Мон-Сен-Мишела
Год.Поп.± % п.г.
1793.234—    
1800.234+0,00%
1806.282+3,16%
1821.904+8,08%
1831.390−8,06%
1836.385−0,26%
1841.1.082+22,96%
1846.1.100+0,33%
1851.1.182+1,45%
1856.1.153−0,50%
1861.1.056−1,74%
1866.203−28,09%
Год.Поп.± % п.г.
1872.193−0,84%
1876.184−1,19%
1881.209+2,58%
1886.211+0,19%
1891.199−1,16%
1896.230+2,94%
1901.235+0,43%
1906.238+0,25%
1911.232−0,51%
1921.230−0,09%
1926.247+1,44%
1931.250+0,24%
Год.Поп.± % п.г.
1936.231−1,57%
1946.186−2,14%
1954.268+4,67%
1962.132−8,47%
1968.105−3,74%
1975.114+1,18%
1982.80−4,93%
1990.72−1,31%
1999.46−4,86%
2007.41−1,43%
2012.41+0,00%
2017.30−6,06%
Од 1962. године: Нема двоструког бројања – становници више општина (нпр. студенти и војно особље) се рачунају само једном.
Извор: EHESS[13] и Insee[14]
Рођења
1956–1962 1962–1968 1968–1975 1975–1982 1982–1990 1990–1999
xx 13 16 8 6 4
Смрти
1956–1962 1962–1968 1968–1975 1975–1982 1982–1990 1990–1999
xx 6 6 4 5 3

Јерусалимска монашка братства

[уреди | уреди извор]

Од 24. јуна 2001. године, након апела који им је 2000. године упутио бискуп Жак Фихеј, бискуп Кутанса и Авранша,,[15] заједница монаха и монахиња Монашких братстава Јерусалима, упућена из матичне куће Сен Жерве у Паризу, живе као заједница на Мон Сент-Мишелу. Они су заменили су бенедиктинце који су се вратили на Гору 1966. Они су закупци Центра за националне споменике и нису укључени у управљање опатијом.

Економија

[уреди | уреди извор]

Мон-Сен-Мишел је дуго „припадао” појединим породицама које су делиле послове у граду и наслеђивале сеоску управу. Туризам је готово једини извор прихода комуне. Туризам овом малом острву доноси око 63 милиона долара.[16] Има око 50 продавница за 3 милиона туриста. Само око 25 људи спава сваке ноћи на планини (укључујући монахе), осим оних у хотелима.

Градови побратими

[уреди | уреди извор]

Историјски гледано, Мон ен-Мишел је био нормански пандан брду Светог Михаела у Корнволу, у Великој Британији, које је Едвард Исповедник дао бенедиктинцима, верском реду Мон-Сен-Мишела, у 11. веку. Ова два врха деле исте карактеристике острва плиме и осеке и сличан конусни облик, иако је Монт-Сен-Мишел много виши.[20]

Статуа Арханђела Михаила на врху торња

Савремено ходочашће

[уреди | уреди извор]

Током средњег века, ходочасници су ходали из Италије, Немачке и Енглеске, као и из других делова Француске. Такви поклоници су били познати као Микелоти. Савремени ходочасници могу да прате исте руте. Направљено је десет пешачких стаза које омогућавају ходочасницима из различитих европских земаља да се врате путем којим су њихови преци можда прошли током средњовековног ходочашћа.[21]

У популарној култури

[уреди | уреди извор]

Мон-Сен-Мишел је послужио као уметничка инспирација за бројна дела. Део радње у трилеру Хелен Мекинс Задатак у Бретањи одвија се на Монту, укључујући драматичну ноћну потеру по песку. У филму Питера Џексона из 2003. Господар прстенова: Повратак краља, главни град Гондора, Минас Тирит, направљен је по узору на Мон Сен-Мишел.[22] Исто тако, град и замак у Дизнијевом хиту Танглед засновани су на Мон-Сен-Мишелу,[23] као и дизајн локације Dark Souls Нев Лондо Руинса.[24]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ By far, the most famous part of the commune, known as the "Mont Saint-Michel" or the "Mount Saint-Michel", with only one hyphen and the name "Mont" untied because it precisely means the hill, a geologic element, in this case, an island.
  2. ^ Institut géographique national (IGN) (ур.). „Commune of Le Mont-Saint-Michel's territory (scale 1:34110), the two mainland zones (enclaves) are visible, surrounded by a yellow line : one on the west of the Couesnon River is a relatively big one (387 ha), the other one on the east of the Couesnon River is a tiny one (6 ha)”. geoportail.gouv.fr. Приступљено 9. 8. 2018. 
  3. ^ „Communal limits : the three areas (two of them are on the mainland and the third one is the island itself) are each surrounded by an orange line”. openstreetmap.org. Приступљено 9. 8. 2018. 
  4. ^ Téléchargement du fichier d'ensemble des populations légales en 2019, INSEE
  5. ^ „Mont Saint-Michel”. xenophongroup.com. Архивирано из оригинала 19. 5. 2015. г. Приступљено 2015-10-07. 
  6. ^ Base Mérimée: Search for heritage in the commune, Ministère français de la Culture.
  7. ^ „Mont-Saint-Michel and its Bay”. UNESCO World Heritage List. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization. 13. 12. 2006. Архивирано из оригинала 24. 5. 2011. г. Приступљено 31. 5. 2011. 
  8. ^ L'Homer, A.; et al. (1999). Notice explicative, Carte géologique de la France (1/50 000), feuille Baie du mont-Saint-Michel (208) (PDF) (на језику: француски). Orléans: BRGM. ISBN 2-7159-1208-0. Архивирано (PDF) из оригинала 6. 10. 2015. г. 
  9. ^ „Carnets géologique de Philippe Glangeaud - Glossaire” (на језику: француски). Архивирано из оригинала 14. 11. 2015. г. Приступљено 7. 10. 2015. 
  10. ^ „Official website of the restoring operation of the Mont Saint-Michel's maritime character”. www.projetmontsaintmichel.com. Архивирано из оригинала 17. 10. 2015. г. Приступљено 2015-10-07. 
  11. ^ „Mont Saint-Michel reclaims its island status”. rfi. 
  12. ^ Galimberti, Katy (31. 3. 2015). „PHOTOS: Supertide Turns Mont Saint-Michel into Island in a Once in 18-Year Spectacle”. AccuWeather. Архивирано из оригинала 17. 10. 2015. г. 
  13. ^ Des villages de Cassini aux communes d'aujourd'hui: Commune data sheet 23871, EHESS.
  14. ^ Population en historique depuis 1968, INSEE
  15. ^ „Mont Saint Michel facts” (на језику: енглески). Приступљено 5. 9. 2018. 
  16. ^ Stille, Alexander (јун 2014). „The Massive and Controversial Attempt to Preserve One of the World's Most Iconic Islands”. Smithsonian Magazine. 
  17. ^ „Le Mont-Saint-Michel – Jumelage” (на језику: француски). Wikimanche.fr. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 31. 5. 2011. 
  18. ^ „Nishihiroshima Times”. L-co.co.jp. Архивирано из оригинала 13. 1. 2010. г. Приступљено 31. 5. 2011. 
  19. ^ „Miyajima Grand Hotel Info”. Miyajima-arimoto.co.jp. 16. 5. 2009. Архивирано из оригинала 6. 3. 2012. г. Приступљено 31. 5. 2011. 
  20. ^ Henderson, Charles (1925). Cornish Church Guide. Truro: Oscar Blackford. стр. 160—61. 
  21. ^ „The ways of holy Michel mount”. www.lescheminsdumontsaintmichel.com. Приступљено 2020-06-27. 
  22. ^ Morrison, Geoffrey (27. 6. 2014). „The real-life Minas Tirith from 'Lord of the Rings': A tour of Mont Saint-Michel”. CNET. 
  23. ^ „10 Real Life Locations That Inspired Disney Films”. Buzzfeed. buzzfeed.com. 2013-10-20. Архивирано из оригинала 29. 4. 2017. г. 
  24. ^ „Translation of the Design Works Interview with Hidetaka Miyazaki”. Giant Bomb. giantbomb.com. Архивирано из оригинала 30. 6. 2015. г. Приступљено 2015-07-31. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Мон Сен Мишел на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мон_Сен_Мишел&oldid=27931831”