Милутин Шумановић
Милутин Шумановић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1862. |
| Место рођења | Шид, Аустријско царство |
| Датум смрти | 1937. |
| Место смрти | Шид, Краљевина Југославија |
Милутин Шумановић (Шид, 1862 — Сремска Митровица, 1937) био је српски инжењер шумарства. Он је отац славног српског сликара Саве Шумановића.
Живот и каријера
[уреди | уреди извор]
Рођен је 1862. године у Шиду као друго по реду дете Јоакима и Христине Шумановић. По струци је био инжењер шумарства. Службу је започео као шумар у Рајеву Селу а затим у Винковцима, где је обављао функцију управника шумарије. Од 1885. до 1903. године и од 1906. до 1907. године био је члан Хрватско-славонског шумарског друштва, I разреда, као шумар бродске имовне општине у Винковцима.[1]
Године 1894. оженио се Персидом Тубић, кћерком шидског трговца Саве Тубића, која је још као девојка стекла одлично школовање у бечким и печујским лицејима, а с почетка 20. века водила и сопствени посао. Милутин и Персида Шумановић су имали сина јединца Саву, рођеног у Винковцима 1896. године, у време када је Милутин био управник винковачке шумарије [2]
Када је због болести, превремено пензионисан 1900. године вратио са супругом и сином у родни Шид. У Шиду се Милутин са породицом посветио вођењу великог поседа и производњи вина, а у кући је отворио уговорну пошту коју је водила његова супруга Персида.
Породица Шумановић је припадала вишем друштвеном слоју. Породични углед и финансијско преимућство омогућавали су породици квалитетан и лагодан живот. Тај статус је пружао велике бенефиције, али и захтевао придржавање строгим правилима високог друштва. Морала се поштовати породична хијерархија. Тако је Милутин као представник ове, по угледу и капиталу најјаче гране шидских Шумановића, пожртвовано приступио вођењу породичног имања.[2]
На почетку Великог рата 1914. године, са групом највиђенијих Шиђана Милутин је ухапшен и притворен као талац. У затвору се тешко разболео, али је ипак преживео.
Како је Милутин све више побољевао, без икаквог проблема Персида је са сином водила целокупно имање, и омогућила породици да одржи свој капитал.
По завршетку великог рата Милутин је продао половину свог имања, и посветио се само неговању винограда и производњи вина.
Преминуо је 1937. године у болници у Сремској Митровици, а сахрањен на гробљу у Шиду.
Подршка сину Сави
[уреди | уреди извор]Иако болестан Милутин је заједно са супругом Персидом био највећа морална и материјалну подршка сину Сави у остваривању његове жеље да постане сликар. Као глава породице сложио се са Персидиним предлогом да Сава упише Привремену вишу школу за умјетност и умјетнички обрт у Загребу. Родитељска, подршка сину Сави Шумановићу наставила се и касније у току Савиног боравка у Паризу.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Милутин Шумановић (Шид, 1862. – Сремска Митровица, 1937), У: Сава Шумановић – лично, породично, национално, Галерија слика „Сава Шумановић“ у Шиду, Шид, 2012. стр.7-8
- ^ а б в „Ко је била Персида Шумановић”. Politika Online. Приступљено 5. 5. 2020.
