Пређи на садржај

Марко Павловски

С Википедије, слободне енциклопедије
Марко Павловски
Лични подаци
Пуно име Марко Павловски
Датум рођења (1994-02-07)7. фебруар 1994.(31 год.)
Место рођења Београд, СР Југославија
Висина 1.74 м
Универзитет Fakultet za sport - Union Nikola Tesla
Позиција везни
Јуниорска каријера
2004—2006. Раднички Београд
2006—2011. ОФК Београд
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2011—2013. ОФК Београд 31 (3)
2013—2016. Аполон Лимасол 0 (0)
2013—2015. Порто Б 30 (2)
2015. Мускрон 3 (0)
2016. ОФК Београд 9 (1)
2016—2017. Сплит 24 (1)
2017—2018. Вождовац 9 (0)
2018—2019. Варзим 28 (1)
2020. Динамо Минск 13 (0)
2021. Ритерјај 34 (5)
2022. Судува 31 (0)
2023. Будућност Подгорица 15 (1)
2024 FK Aksu
2024 FK Ararat Yerevan
2025 DFK Dainava
Репрезентативна каријера**
2011—2013. Србија до 19 19 (6)
2015. Србија до 21 2 (0)
* Датум актуелизовања: 9. фебруар 2024.
** Датум актуелизовања: 3. септембар 2015.
Освојене медаље
Фудбал
Европско првенство до 19. године
Златна медаља — прво место 2013. Литванија Србија

Марко Павловски (Београд, 7. фебруар 1994) је српски фудбалер.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Павловски је у млађим категоријама играо прво за Раднички са Новог Београда а затим и за ОФК Београд.[1] За први тим клуба са Карабурме је дебитовао у последњем колу такмичарске 2010/11. У наредном периоду је, иако врло млад, добијао доста прилике да игра у Суперлиги Србије. Његов таленат су приметили из екипе Порта, па је Павловски преко кипарског Аполона, у лето 2013. године стигао у португалски клуб.[2] У јакој конкуренцији, пре свих Јужноамериканаца, Павловски је углавном играо за Порто Б током две године, али није успео да заслужи прекоманду у први тим.[3] Био је 2015. на позајмици у Мускрону у Белгији, па се вратио у ОФК Београд накратко, а у сезони 2016/17. је био играч Сплита где је наступио на 24 меча у хрватској Првој лиги. Уследио је нови повратак у Србију крајем августа 2017. године, и то у Вождовац.[4] За овај клуб је током сезоне 2017/18. одиграо само десет мечева (9 у првенству и један у купу) пре него што је раскинуо уговор. У септембру 2018. године је потписао за португалског друголигаша Варзим.[5] У сезони 2018/19. је био стандардан првотимац али је у првом делу наредне 2019/20. забележио само два наступа па је у јануару 2020. уговор раскинут.[6] Средином фебруара 2020. је потписао уговор са Динамом из Минска.[7] Током 2021. и 2022. године је играо у литванској А лиги, прво у Ритерјају а затим у Судуви. У фебруару 2023. потписао је за подгоричку Будућност.[8] Клуб је напустио у августу исте године.[9]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Са репрезентацијом Србије до 19 година је освојио Европско првенство 2013. године у Литванији. Био је капитен и стартер у свих пет утакмица, а против Француске у групи је дао и гол.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Марко Павловски, фудбалер и капитен омладинске репрезентације Србије - Фонтана среће”. ekapija.com. 26. 8. 2013. Приступљено 15. 2. 2019. 
  2. ^ „Марко Павловски нови играч Порта!”. mozzartsport.com. 29. 8. 2013. Приступљено 15. 2. 2019. 
  3. ^ а б „Пет година од... Срби лудаци, европски прваци! Где су данас”. mozzartsport.com. 27. 11. 2018. 
  4. ^ „Вождовац довео и Павловског”. n1info.com. 31. 8. 2017. Архивирано из оригинала 15. 02. 2019. г. Приступљено 15. 2. 2019. 
  5. ^ „Марко Павловски има нови клуб”. mozzartsport.com. 19. 9. 2018. Приступљено 15. 2. 2019. 
  6. ^ „Павловски није успео ни у Варзиму”. mozzartsport.com. 31. 1. 2020. Приступљено 7. 2. 2020. 
  7. ^ „Доминик Динга и Марко Павловски заједно у Минску”. mozzartsport.com. 15. 2. 2020. Приступљено 17. 2. 2020. 
  8. ^ „Bomba u smiraj prelaznog roka u Crnoj Gori: Potpisao Marko Pavlovski!”. mozzartsport.com. 10. 2. 2023. Приступљено 16. 2. 2023. 
  9. ^ „Marko Pavlovski napustio Budućnost”. dan.co.me. 4. 8. 2023. Приступљено 9. 2. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]