Корисник:Jovana.krnjaic/песак

Аспекти безбедности на Интернету

Безбедност рачунара и мобилних уређаја на Интернету

Појам безбедности рачунара на Интернету подразумева заштиту од крадљиваца података (Data Thives) и мрежних нападача (Networks Attackers), који се данас популарно називају хакери.

Најчешћи облици и начини нарушавања безбедности рачунара на Интернету су:

Скидање електронске поште заражене злонамерним софтвером ко се обично налази у прилогу;
Посета сумњивим сајтовима;
Инсталација непроверних програма који су заражени злонамерним софтвером;
Преусмеравање на лажни Web сајт;
Неопрезно коришћење друштвених мрежа...

Повезаност рачунара преко Интернета има велики број добрих страна, али те неограничене могућности комуникације преко Интернета могу у великој мери да утичу на безбедност рачунара, па треба обратити пажњу на следеће аспекте:

Заштитни зид
Антивирусни програми који спречавају да на рачунар дође злонамерни софтвер
Шифровање података.

Напади који се најчешће реализују на мобилној мрежи:

прислушкивање;
опонашање мреже;
преузимање контроле над делом мреже;
слање лажних сигнала;
крађа корисничких података...

Неки од начина да заштитимо мобилне уређаје на Интернету су:

шифровање података на меморији телефона;
пажљиво бирање апликација које преузимамо са Интернета;
инсталирање антивирус софтвера;
искључивање Wi-Fi, NCF, преноса података уколико немамо потребу да их користимо...

Безбедност корисника на Интернету

Објављивање личних података је најризичнији вид понашања у дигиталној комуникацији код великог броја тинејџера који користе интернет, а други најчешћи ризик је сусрет са порнографским садржајима.

Деца у Србији изложена су великом ризику када је у питању прихватање пријатеља на друштвеним мрежама, односно прихватање за пријатеља особе које не познају лично. Иза таквих профила могу се крити педофили, хакери...

Министарствотрговине, туризма и телекомуникација оформило је Национални контак центар за безбедност деце на Интернету, где деца у сваком тренутку могу позвати центар на број 19833, како би добили неке савете или упутити пријаву за неки од видова интернет насиља.

У следећој табели налазе се могући дигитални безбедносни ризици којима деца и млади могу бити изложени. На основу табеле можемо видети да дете може бити прималац, учесник или актер. ^[1]

	Врсте дигиталних безбедносних ризика
ДЕТЕ	Комерцијални	Агресивни	Сексуални	Вредноси
Садржај – дете као прималац	Огласи, нежељене поруке, спонзорство	Насилни садржаји, језик и говор мржње	Непримерни сексуални и порнографски садржаји	Нетачни подаци и савети (нпр. о дрогама, дијетама...), расизам
Контакт – дете као учесник	Евидентирање, употреба личних података	Изложеност праћењу, узнемиравању, насиљу	Контакт са непознатим особама, удварање	Самоповређивање и штетно убеђивање
Акција – дете као актер	Недозвољено преузимање садржаја, коцкање	Узнемиравање и кињење других	Продукција и дистрибуција порнографских материјала	Давање савета (нпр. промовисање суицида, анорексичности)

Дигитално насиље (cyberbullying) је коришћење дигиталне технологије (интернета и мобилних телефона) с циљем да се друга особа узнемири, повреди, понизи и да јој се нанесе штета.^[2]

Референце

^ Др Ристић, Мирослава; Др Мандић, Данимир: Образовање на даљину, Учитељски факултет Београд, Београд, 2017.
^ Кузмановић, Добринка; Лајовић, Биљана; Грујић, Смиљана; Меденица, Гордана: Дигитално насиље – превенција и деловање, Министарство просвете, науке и Технолошког развоја Републике Србије и Педагошко друштво Србије, Београд, 2016.

Спољашње везе

Званични сајт Министарства трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије

[1] Др Ристић, Мирослава; Др Мандић, Данимир: Образовање на даљину, Учитељски факултет Београд, Београд, 2017.

[2] Кузмановић, Добринка; Лајовић, Биљана; Грујић, Смиљана; Меденица, Гордана: Дигитално насиље – превенција и деловање, Министарство просвете, науке и Технолошког развоја Републике Србије и Педагошко друштво Србије, Београд, 2016.

[1]