Карађорђева касарна

Карађорђева касарна у Тополи је назив за спратну грађевину, зидану каменом и покривеном ћерамидом. Обнављајући као владар тополски град, Карађорђев син кнез Александар је, по свој прилици, само обновио или из темеља поново подигао касарну која је ту била за Карађорђеве владавине.^[1]

Као седиште Врховног вожда, Карађорђа Петровића, Топола је у Првом српском устанку била и средоточно место највише војне команде. У њој је била и главна војна резерва оружја, муниције и барута, а уз сталну војну посаду и искусне официре који су обучавали војску, као и добровољце који су ту пристизали из свих крајева Србије, увек је било војске на окупу. Нема података о томе где се налазила Карађорђева касарна, али је врло разложно претпоставити да се она налазила управо на месту на којем се данас налази у непосредној близини Карађорђевог града.

Дуж целе источне стране зграде постављен је спратни трем на седам дрвених стубова. Горњи трем, као прави оријентални доксат, омогућује изванредан поглед на Карађорђев град и Опленац. У приземљу је била коњушница, а на спрату изнад ње пространа сала за кавалеристе. У мањим одајама у северозападном крилу касарне су били амурлук (просторија за смештај коњске опреме), соба за коњушара, остава, кујна и собе за старешине.

Од Тополске буне 1877. године, када је била изложена лицитационој продаји, Карађорђева касарна је променила више власника и имала различите употребне намене. Сада је стављена под заштиту и служи за културно-уметничку делатност омладине и аматера у Тополи и културне програме (књижевне вечери, поетске рецитале, гусларске приредбе).

• „Историја Тополе”. ТО Опленац. Приступљено 5. 6. 2019.