Историографија холокауста у Југославији (књига)
| Историографија холокауста у Југославији | |
|---|---|
| Аутор | Јован Ћулибрк |
| Земља |  Република Српска |
| Језик | српски |
| Издавање | |
| Издавач | Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања, Факултет безбедности |
| Тип медија | тврди повез |
| Превод | |
| Датум издавања | 2011. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-7405-101-6 |
Историографија холокауста у Југославији је научно дјело у којем је обрађена историја историографије холокауста у Југославији. Књига је 2014. године преведена на енглески језик и објављена под насловом Historiography of the Holocaust in Yugoslavia.
О аутору
[уреди | уреди извор]Јован (Ћулибрк) је рођен 1965. године у Зеници. Јужнословенске језике и књижевности студирао је у Бањој Луци и Загребу гдје дипломирао на Катедри за стилистику 1991. године. Завршио је и студије теологије у Фочи (Србиње). Постдипломске студије из јеврејске културе похађао је у Спомен установи Јад Вашем и Јеврејском универзитету у Јерусалиму. Тренутно је епископ Пакрачко-славонски.[1][2][3]
О књизи
[уреди | уреди извор]Историографија холокауста представља научно дјело у којем је по први пут на српском говорном подручју тема холокауста третирана као прворазредни друштвени феномен, а тек затим као истраживачка тема. Историографија холокауста је посматрана у кроз однос између холокауста као историјске реалности, знања о холокаусти и југословенске перцепције холокауста. Дјело је састављено из три цјелине. У првој цјелини аутор се бавио критеријумима истраживања холокауста, контекстуализациом и политичким перцепција. Други, уједно и главни одјељак представља само излагање о историографији холокауста која је периодизована према периодима у којима је доминирала одређена специфична друштвена клима у самој југословенској држави (1918-1941, 1941-1945, 1945-1948, 1948-1980, 1980-1991). Трећи, закључни одјељак доноси, кроз рекапитулацију изложеног садржаја доноси закључак према којем је југословенск�� историографија холокауста нестала управо у периоду када је растерећена идеолошког баласта улазила у фазу зрелости у којој је могла дати најзначајније резултате. Основном тексту књиге, у виду прилога додана су и три ауторова приказа књига: Иво Голдштајн и Славко Голдштајн, Холокауст у Загребу; Мухарем Кресо, Нацистичко коначно рјешење јеврејског питања у окупираним земљама Западног Балкана; Јирген Граф, Мит о Холокаусту.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Животопис протосинђела Јована (Ћулибрка) нареченог за викарног епископа липљанског („СПЦ“, 31. август 2011) Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013), Приступљено 19.11.2021.
- ^ Устоличен Епископ славонски г. Јован („СПЦ”, 13. септембар 2014) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. септембар 2014), Приступљено 19.11.2021.
- ^ ВЛАДИКА ЈОВАН: Недовољно цијенимо Пакрац који је духовно православно чвориште на мјесту сретења Средње Европе и Балкана (9. април 2018), Приступљено 19.11.2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ћулибрк, Јован (2011). Историографија холокауста у Југославији. Београд: Београд : Православни богословски факултет Универзитета, Институт за теолошка истраживања : Факултет безбедности Универзитета. ISBN 978-86-7405-101-6.
