Златних једанаест
Златни тим је најуспешнији мађарски фудбалски тим свих времена. Овај тим је почео да се ствара 1950. и трајао је све до 1956. године, када су у једном делу тог периода нанизали рекорд од 32 узастопне утакмице без пораза.
Чувених 11
[уреди | уреди извор]- Ђула Г��ошич (Grosics Gyula), Црни пантер (Fekete párduc) – голман
- Јене Бузански (Buzánszky Jenő) – десни бек
- Ђула Лорант (Lóránt Gyula) – центархалф
- Михаљ Лантош (Lantos Mihály) – леви бек
- Јожеф Божик (Bozsik József), Цуцу (Cucu) – офанзивни везни
- Јожеф Закаријаш (Zakariás József), Заки (Zaki) – дефанзивни везни
- Ласло Будаји (Budai László), Грбави (Púpos) – десно крило
- Шандор Кочиш (Kocsis Sándor), Коцка (Kocka) – десни везни
- Нандор Хидегкути (Hidegkuti Nándor), Стари (Öreg) – центарфор
- Ференц Пушкаш (Puskás Ferenc), Бата, Галопирајући пуковник (Öcsi, Száguldó Őrnagy) – леви везни
- Золтан Цибор (Czibor Zoltán), Луди, Крпена нога (Bolond, Rongylábú) – лево крило
- Густав Шебеш (Sebes Gusztáv) – Савезни капетан[1]
Највећи успеси
[уреди | уреди извор]Олимпијске игре 1952.
[уреди | уреди извор]| Освојене медаље | ||
|---|---|---|
Представљајући  Мађарска
| ||
| 1952. Хелсинки
|
- Злато на Олимпијским играма 1952. године у Хелсинкију. Мађари су на Летње олимпијске игре 1952. стигли са скором две године без пораза. Тим је лако победио противнике у прелиминарним рундама, пре него што се у полуфиналу састао са браниоцем олимпијског шампиона из 1948. године, Шведском. Мађарска је демолирала Шведску резултатом 6 : 0 и пласирала се у финале против Југославије. Головима Ференца Пушкаша и Золтана Цибора обезбеђена је Мађарској победа од 2 : 0 и олимпијско злато.
| 2. август 1952. Мађарска на Летњим олимпијским играма 1952. | |||
 Мађарска
|
2 : 0 |  Југославија
|
Град: Хелсинки Финска Судија: Артур Елис (Уједињено Краљевство) Гледалаца: 60.000 |
Пушкаш  70’Цибор 88’
|
(Извештај) |
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
- Списак играча из тимова који су освојили медаље:
Лондон, 25. новембар 1953.
[уреди | уреди извор]
Златни тим је у анале фудбала ушао на велика врата победом против Енглеске у Лондону на Вемблију 1953. године. Резултат је био 6:3 за Мађаре. То је био први пораз Енглеза на домаћем терену од 1901.[2])
Енглеска–Мађарска 3 : 6 (2 : 4), Вембли, гледалаца 100.000, судија: Лео Хорн (Холандија)
Енглеска: Мерик, Ремзи, Екерсли, Рајт, Џонстон, Дикинсон, Стенли Метјуз, Тејлор, Мортенсон, Севел, Роб
Мађарска: Грошич (74. м Шандор Гелер), Бузански, Лорант, Лантош, Хидегкути, Божик, Закаријаш, Будаји, Кочиш, Пушкаш, Цибор
- Стрелци за Енглеску: Севел 15’; Мортенсон 37’; Ремзи 57’ (пен);
- Стрелци за Мађарску: Хидегкути ( 1’, 21’; 53’), Пушкаш ( 24’, 28’); Божик 50’;
Мађарска − Енглеска
[уреди | уреди извор]Узвратна утакмица је показала да Енглеска не може више да се дистанцира од континенталног фудбала, док остале репрезентације напредују. Резултат је био поражавајући за Енглезе укупан скор у две утакмице је био 13 : 4 за Мађарску.[3]
| Мађарска | 7 : 1 |  Енглеска |
|---|---|---|
| Лантош 10’ Пушкаш 17’, 71’Кочиш 19’, 57’Хидегкути 59’Јожеф Тот II 63’ |
Сажетак утакмице | Бродис 68’ |
       Мађарска
|
  Енглеска
|
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Берн, 1954.
[уреди | уреди извор]
Друго место на светском фудбалском првенству 1954. у Берну, Швајцарска. У финалу Мађарска је играла против СР Немачке и изгубила резултатом 2:3. Голове за Мађарску су постигли Пушкаш и Цибор по један гол а за Немачку Морлок један а Хелмут Ран два гола.
Пре почетка светског првенства у Швајцарској, фудбалска репрезентација Мађарске је сматрана за главног фаворита, такорећи сигурног победника.
Мађарска је била у другој групи заједно са репрезентацијама Немачке, Турске и Јужне Кореје.[4]
Група 2
[уреди | уреди извор]
| Тим | Поена | Ута | Поб | Нер | Изг | Г. дато | Г. прим |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мађарска
|
4 | 2 | 2 | 0 | 0 | 17 | 3 |
 Западна Немачка
|
2 | 2 | 1 | 0 | 1 | 7 | 9 |
 Турска
|
2 | 2 | 1 | 0 | 1 | 8 | 4 |
 Јужна Кореја
|
0 | 2 | 0 | 0 | 2 | 0 | 16 |
| 17. јун 1954. 18:00 | |||
| Мађарска
|
9 : 0 | Јужна Кореја
|
Цирих Хардтурм стадион Судија: Винсент (Француска) Гледалаца: 18.000 |
| Пушкаш 12’, 89’ Лантош 18'’Кочиш 24’, 36’, 50’ Цибор 59’ Палоташ 75’, 83’ |
|
(Репортажа) |
| 20. јун 1954. 16:50 | |||
| Мађарска
|
8 : 3 | Западна Немачка
|
Базел Стадион свети Јакоб Судија: Вилијам Линг (Енглеска) Гледалаца: 65.000 |
| Кочиш 3’, 21’, 67’, 78’ Пушкаш 17’ Хидегкути 50’, 54’ Ј. Тот 73’ |
|
(Репортажа) | Пфаф 25’ Ран 77’ Херман 81’
|
- Немци су морали да играју бараж са Турском да би се пласирали у следеће коло.
Плејоф:
| 23. јун 1954. 18:00 | |||
| Западна Немачка
|
7 : 2 | Турска
|
Цирих Хардтурм стадион Судија: Винсент (Француска) Гледалаца: 18.000 |
| О. Валтер 7’ Шефер 12’, 79’ Морлок 30’, 60’, 77’ Ф. Валтер 62’ |
|
(Репортажа) | Ертан 21’ Кучукандоњадис 82’
|
- У такмичењу по групама, Мађарска је у уводној утакмици забележила рекордну победу против репрезентације Јужне Кореје од 9:0, што је и остало забележено као највећа гол-разлика која је постигнута на завршницама светског првенства до тада[5]) Другу утакмицу мађарска репрезентација је играла против репрезентације Западне Немачке, и ту утакмицу је Мађарска репрезентација добила са убедљивом гол-разликом од 8:3. На овој утакмици повреду је зарадио најбољи мађарски играч Ференц Пушкаш, што га је удаљило са терена на следеће две важне утакмице. Међутим Мађаре то није превише бринуло јер су сматрали да су убедљиво бољи од свих осталих репрезентација и да се могу пробити до финала и без свог најбољег играча[4].
Четвртфинале
[уреди | уреди извор]| 27. јун 1954. 17:00 | |||
| Мађарска
|
4 : 2 |  Бразил
|
Берн Ванкдорф стадион Судија: Артур Едвард Елис (Енглеска) Гледалаца: 60.000 |
| Хидегкути 4’ Ш. Кочиш 7’, 88’ Лантош 60’ (пенал) |
|
(Репортажа) | Ђ. Сантос 18’ (пен) Жулињо 65’
|
- У четвртфиналу Мађари су се састали са Бразилцима. Утакмица је требало да буде за памћење, и остале је, али не по лепоти фудбала већ по грубостима. Искључени су један мађарски (Јожеф Божик 71') и два бразилска играча (Нилтон Сантос 71' и Умберто 79'). На крају утакмице, која је завршена резултатом 4 : 2 за Мађаре, бразилски играчи су улетели на клупу Мађара и избила је општа туча. Једини који није учествовао у свему овоме је био Лорант Ђула, за кога је важило да је један од најчвршћих мађарских одбрамбених играча[4].
Полуфинале
[уреди | уреди извор]| 30. јун 1954. 18:00 | |||
| Мађарска
|
4 : 2 |  Уругвај
|
Лозана, Олимпик стадион Судија: Грифитс (Велс) Гледалаца: 37.000 |
| Цибор 13’ Хидегкути 46’ Ш. Кочиш 111’, 116’ |
|
(Репортажа) | Хохберг 75’, 86’
|
- Полуфинале је донело једну од најбољих утакмица. Резултат у регуларних 90 минута је био 2:2, борба се водила између браниоца титуле светског првака, Уругваја и нових звезда на фудбалском небу, Мађара. У продужецима, са два гола које је постигао главом (по чему је и био познат), Шандор Кочиш је обезбедио својој репрезентацији учешће у финалу[4].
Финале
[уреди | уреди извор]| 4. јул 1954. 17:00 | |||
| Мађарска
|
2 : 3 | Западна Немачка
|
Берн, Ванкдорф стадион Судија: Вилијам Линг (Енглеска) Гледалаца: 60.000 |
| Пушкаш 6’ Цибор 8’ |
|
(Репортажа) | Морлок 10’ Ран 18’, 84’
|
Састав екипа:
- Мађарска — Грошич, Бузански, Лантош, Божик, Лорант, Закаријаш, М. Тот Цибор, Кочиш, Хидегкути и Пушкаш. Тренер:Густав Шебеш[4].
- Западна Немачка — Турек, Посипал, Колмајер, Екел, Либрих, Мај, Ран, Морлок, О. Валтер, Фриц Валтер и Шефер. Тренер:Сеп Хербергер[4].
- У великом финалу, за Мађаре, екипи се придружио недовољно опорављени капитен Ференц Пушкаш. Састав Мађара је из тог разлога био измењен у односу на претходне две утакмице, тако да је фудбалска репрезентација Мађарске наступила у саставу. Грошич, Бузански, Лорант, Лантош, Божик, Закаријаш, Цибор, Кочиш, Хидегкути, Пушкаш и Тот.. Ова имена су уливала страхопоштовање противнику и за непуних осам минута Мађарска је водила са 2 : 0. У тим моментима се чинило да ће се поновити резултат из такмичења по групама и да ће Мађари славити убедљиву победу. Међутим већ у 18. минуту резултат је гласио 2 : 2. Хладан туш за Мађаре. Од тога момента се водила беспоштедна рововска битка по кишом расквашеном терену. Лака коњица је јуришала у таласима али без успеха, сјајна Немачка панцер одбрана је одолевала свим искушењима. Одлука је пала у 84. минуту, када је Ран пресекао једну лопту, финтом избацио мађарског одбрамбеног играча и сјајним шутем, у десну страну гола, сместио лопту у мрежу поред немоћног голмана мађарске репрезентације Грошича. Резултат од 3 : 2 је остао до последњег судијског звиждука који је донео неверицу и тугу у редове најбољег састава које Мађарска икада имала у фудбалу[4].
Коначни поредак
[уреди | уреди извор]| Западна Немачка
|
| Мађарска
|
 Аустрија
|
Стрелци
[уреди | уреди извор]| Шандор Кочиш
|
|
| Ференц Пушкаш
|
|
| Нандор Хидегкути
|
|
| Золтан Цибор
|
|
| Михаљ Лантош
|
|
| Петар Палоташ
|
|
| Јожеф Тот II
|
|
Лака коњица је на овом првенству на укупно 5 утакмица постигла 27 голова (5,4 гола по утакмици), а Кочиш је оборио голгетерски рекорд (претходних првенстава) и постао први стрелац Светског купа (Златна копачка) са 11 постигнутих голова (2,2 гола по утакмици) .
Историјат Златног тима
[уреди | уреди извор]Лака коњица, Моћни Мађари само су неки од познатијих надимака Златног тима, који је у ствари у периоду од 4. маја 1950. па до 4. јула 1954. године само четири пута изашао на зелени терен у свом легендарном саставу.
- У Риму, 17. маја 1953, против Фудбалске репрезентације Италије,
- У Будимпешти, 15. новембра 1953, против Фудбалске репрезентације Шведске,
- У Лондону, 25. новембра 1953, против Фудбалске репрезентације Енглеске и
- У Бечу, 11. априла 1954, против Фудбалске репрезентације Аустрије
Такође ова екипа није завршила ни ове утакмице у почетном саставу, улазили су Палоташ и Гелер.
- Мађарска је такође била победник Централноевропског интернационалног купа (1948 - 1953), ту су играле само аматерске екипе, што за источну Европу то није био проблем јер у тим земљама у то време званично није било професионалног фудбала.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ У Мађарској се уместо израза савезни селектор користи израз савезни капетан, што је у почетку била титула а не звање
- ^ До тада једини пораз на домаћем терену Енглези су доживели од Шкотске (3–1) на Кенингтон Овалу (Kennington Oval) 1877. А први пораз изван четири нације на острву, доживели су од стране Ирске 1949. (2–0) на Гудисон парку.
- ^ „England v Hungary - a football match that started a revolution”. 23. 11. 2013 — преко www.bbc.co.uk.
- ^ а б в г д ђ е Од Монтевидеа до Минхена, Петар Обрадовић и Томислав Марковић БИГЗ, 1974.
- ^ Разлика од девет голова је још постигнута на светском првенству 1974. године у Немачкој на утакмици Југославија - Заир 9:0 и на светском првенству 1982. године у Шпанији у сусрету репрезентација Мађарске и Салвадора, када је резултат био 10:1 за Мађаре.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Златна генерација
- Златна генерација hu
- Чувена победа Мађарске
- Биографија Густава Шебеша Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2006)
- Централно Европски куп 1948-53
 | ||
(*У Мађарској се, уместо израза савезни селектор, користи израз савезни капетан.) | ||
