Заветници
Српска странка Заветници | |
---|---|
Скраћеница | ССЗ |
Председник | Милица Ђурђевић Стаменковски |
Потпредседник | Страхиња Ерац |
Шеф посланичке групе | Милица Ђурђевић Стаменковски |
Основана | 15. фебруар 2012. |
Легализована | 14. август 2019. |
Седиште | Теразије 38, Београд |
Идеологија | |
Политичка позиција | крајња десница |
Религија | православље |
Крсна слава | Св. Јован Владимир |
Боје | плава |
Народна скупштина | 0 / 250
|
Скупштина АП Војводине | 0 / 120
|
Скупштина града Београда | 0 / 110
|
Веб-сајт | |
zavetnici |
Српска странка Заветници (скраћено ССЗ), позната као Заветници, је политичка странка у Србији. Председница странке је Милица Ђурђевић Стаменковски. Назив носи по косовском завету.
Заступа суверенистичке ставове према Косову и Метохији и подржава уједињење Србије и Републике Српске. Такође је друштвено-конзервативна и подржава промену имиграционог система Србије. Евроскептична и анти-НАТО странка, залаже се за успостављање ближих односа са Русијом и Кином. Од октобра 2023. део је коалиције Национално окупљање.
По сопственим тврдњама, странка је била опозиционе оријентације актуелној власти СНС, али после избора одржаних 2023. године, при формирању Владе у 2024. години, председница странке Милица Ђурђевић Стаменковски ушла је у Владу Републике Србије са владајућом СНС.[1][2] На изборе за град Београд у 2024. години излазе у коалицији са СНС-ом.[3]
Идеологија
[уреди | уреди извор]Позиционирана је на крајњој десници на политичком спектру.[4][5][6][7] Ултранационалистичка је странка,[8][9] као и чврсто друштвено-конзервативна.[5] Противи се нелегалној имиграцији.[10] Такође се противи уласку Србије у Европску унију и НАТО, те подржава успостављање ближих веза са Русијом и Кином.[5][6][11]
Противи признању независности Републике Косово[а] и води суверенистичку политику према Косову и Метохији.[12] Противи се Бриселском споразуму из 2013. и залаже се за његово укидање, као и повратак Војске Србије на простор Косова и Метохије. Подржала је иницијативу да се Косово и Метохија поново населе Србима са насељима у стилу кибуца. У октобру 2022. заједно са Народном странком, Новом демократском странком Србије и Дверима потписала је заједничку Декларацију о реинтеграцији Косова и Метохије у уставно-правни поредак Србије.[13]
Резултати на изборима
[уреди | уреди извор]Година | Вођа | Гласови | % | Мандати | Промена | Статус |
---|---|---|---|---|---|---|
2012. | Стефан Стаменковски | није учествовала | 0 / 250
|
0 | ванпарламентарна | |
2014. | 4.514 | 0,13% | 0 / 250
|
0 | ванпарламентарна | |
2016. | 27.690 | 0,73% | 0 / 250
|
0 | ванпарламентарна | |
2020. | 45.950 | 1,43% | 0 / 250
|
0 | ванпарламентарна | |
2022. | Милица Ђурђевић Стаменковски | 141.227 | 3,82% | 10 / 250
|
10 | опозиција |
2023. | 105.165 | 2,83% | 0 / 250
|
10 | влада |
Година | Кандидат | 1. круг | 2. круг | Резултат | ||
---|---|---|---|---|---|---|
Гласови | % | Гласови | % | |||
2022. | Милица Ђурђевић Стаменковски | 160.553 | 4,33% | — |
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Colic, Nina (2022-04-04). „Zavetnici: U parlamentu ćemo biti državotvorna opozicija, nema paktiranja i trulih kompromisa - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2024-05-29.
- ^ srbija.gov.rs. „Милица Ђурђевић Стаменковски”. www.srbija.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-29.
- ^ „Desna stranka Zavetnici najavila koaliciju sa vlašću na izborima u Beogradu”. www.slobodnaevropa.org. Приступљено 2024-05-30.
- ^ Dragojlo, Saša (2022-03-01). „Serbian Far-Right Group to Hold Pro-Russia Rally”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-19.
- ^ а б в Mörner, Ninna (2022). The Many Faces of the Far Right in the Post-Communist Space: A Comparative Study of Far-Right Movements and Identity in the Region. Malmö: Foundation for Baltic and East European Studies. стр. 148. ISBN 978-91-85139-13-2.
- ^ а б Biserko, Sonja (2014). Ekstremizam: Kako prepoznati društveno zlo (на језику: српски). Belgrade: Helsinški odbor za ljudska prva u Srbiji. ISBN 978-86-7208-198-5.
- ^ Imamović, Mirza (2022-03-04). „The Radical Right in the Post-fascist Era”. Društvene i humanističke studije (Online) (на језику: енгл��ски). 7 (1(18)): 15—42. ISSN 2490-3647. doi:10.51558/2490-3647.2022.7.1.15.
- ^ „Serbian Ultranationalists Making Mark Despite Failure At The Ballot Box”. RFE/RL. 12. 3. 2018.
- ^ „Digitalni šovinizam na Fejsbuku: Dani srpskih nacionalističkih mrmota”. voice.org.rs. VOICE. 15. 3. 2020.
- ^ „Migranti i vakcina glavne teme za desnicu u Srbiji”. boom93.com. Boom93. 16. 5. 2020. Архивирано из оригинала 14. 06. 2022. г. Приступљено 25. 02. 2022.
- ^ „ZAVETNICI u centrali Putinove stranke; formira se srpski lobi u Rusiji!”. srbin.info. Srbin Info. 12. 12. 2017.
- ^ Putin's Asymmetric Assault on Democracy in Russia and Europe: Implications for U.S. National Security (PDF) (Извештај). United States Senate Committee on Foreign Relations. 10. 1. 2018. стр. 85. Приступљено 13. 7. 2023.
- ^ „Pokret za odbranu KiM i pet partija usvojili Deklaraciju za reintegraciju KiM”. Tanjug (на језику: српски). 2022-10-04. Приступљено 2022-10-05.