Ејми Адамс
Ејми Адамс | |||||
---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||
Пуно име | Ејми Лу Адамс | ||||
Датум рођења | 20. август 1974. | ||||
Место рођења | Виченца, Италија | ||||
Занимање | глумица, певачица | ||||
Породица | |||||
Партнер | Дарен Ле Гало (2001−) | ||||
Деца | 1 | ||||
Рад | |||||
Активни период | 1995– | ||||
Веза до IMDb-а | |||||
|
Ејми Адамс (енгл. Amy Adams) америчка је глумица, рођена 20. августа 1974. године у Виченци (Италија). Шест пута је номинована за Оскара, што је чини другом по реду живом глумицом са највише номинација без победе, иза Глен Клоус.
Глумачку каријеру започела је наступајући у представама које су се изводиле у ресторанима и ноћним клубовима, све док 1999. године није добила прву филмску улогу у црној комедији Цркни лепотице. Адамсова је након тога играла мање улоге у неколико телевизијских серија и филмова Б продукције, све до 2002. године када је наступила у биографској драми Ухвати ме ако можеш режисера Стивена Спилберга.
До преокрета у њеној каријери дошло је 2005. године са улогом у драми Придошлица, нискобуџетном филму независне продукције, за коју је похваљена од стране критичара и номинована за награду Оскар за најбољу глумицу у споредној улози. Две године касније, играла је главну улогу Дизнијевој музичкој комедији Зачарана, која је наишла на добре реакције критичара и публике, а Адамсовој донела светску славу и прву номинацију за Златни глобус.
Године 2008. Адамсова је наступила у филму Сумња уз Мерил Стрип и Филипа Симора Хофмана, а њена изведба била је номинована за награде Златни глобус, Оскар и БАФТА у категорији „Најбоља глумица у споредној улози“. Адамсова је номинована за ове награде још два пута - за улоге у спортској драми Борац Дејвида О. Расела из 2010. године и психолошкој драми Мастер Пола Томаса Андерсона из 2012. године.
Године 2013. играла је споредне улоге у блокбастеру Човек од челика Зака Снајдера и футуристичкој романтичној комедији Она Спајка Џоунза. Исте године поново је сарађивала са Дејвидом О. Раселом на филму Америчка превара, за који је освојила Златног глобуса и била номинована за бројне друге награде, укључујући и и прву номинацију за Оскара у категорији „Најбоља глумица у главној улози“. Године 2014. тумачила је улогу Маргарет Кин у биографском филму Велике очи редитеља Тима Бертона, која јој је донела још једног Златног глобуса и пету номинацију за награду БАФТА.
Детињство и младост
[уреди | уреди извор]Ејми Адамс је рођена у Виченци (регион Венето, Италија)[1] као четврто од седморо деце америчких родитеља Ричарда Кента и Кетлин Адамс (девојачко презиме Хикен).[2] Британског је порекла и има четири брата и две сестре.[3] Глумичин отац је у време њеног рођена служио као војно лице у Касарни Едерле (итал. Caserma Ederle)[4] и селио се са породицом од једне војне базе до друге, све док се нису настанили у Касл Року (Колорадо) када је Ејми имала осам година.[5][6] Отац је након тога почео да наступа по ресторанима као певач, а њена мајка се бавила бодибилдингом.[5] Иако је Адамсова одрастала као мормонка, након развода родитеља 1985. чланови њене породице више нису били следбеници ове цркве.[7] Адамсова је изјавила да јој је религиозно васпитање „усадило систем вредности кога се и даље држи - златно правило 'Чини другима...' које је остало део ње. И љубав.“[3]
Похађала је средњу школу „Даглас Каунти“ (енгл. Douglas County High School), где је певала у школском хору[8] и истовремено била ученица једног локалног плесног друштва јер је желела да постане професионална балерина.[9] Њени родитељи су прижељкивали да се врати тренинзима атлетике, од које је одустала како би се посветила плесу, у нади да ће јој то обезбедити стипендију за колеџ. Адамсова се осврнула на одлуку да не похађа колеџ речима: „Нисам била од људи који су волели да буду у школи. Упркос томе жалим што нисам стекла боље образовање.“[10]
По завршетку средње школе, преселила се у Атланту са мајком.[5] Пошто је схватила да није довољно надарена да се професионално бави балетом, Адамсова се посветила мјузиклу, за који се показало да „много боље иде уз њену личност.““[3] Изјавила је да је балет био „превише дисциплинован и уздржан и да су је увек грдили током групних наступа“[11] и да је њено тело у то време „било сломљено од плеса током свих тих година.“[3]
Адамсова је почела да се самостално издржава радом у бутику „Геп“ са 18 година, а истовремено је наступала у локалном позоришту.[9] Неколико недеља по завршетку средње школе, добила је први стални посао као хостеса у ресторану „Хутерс“, који је између осталог познат по оскудно одевеним младим конобарицама које у њему раде.[12] Иако је напустила посао након три недеље пошто је скупила довољно новца да купи свој први аутомобил, Адамсова је изјавила да је сама чињеница да је ту радила на неко време постала „њена целокупна слика у медијима.“ Признала је да је „дефинитивно било невиности у њеној представи шта Хутерс представља и да је убрзо научила да кратки шортсеви и пиво не иду једно са другим.“[5]
Каријера
[уреди | уреди извор]1995—2004: Глумачки почеци
[уреди | уреди извор]Адамсова је глумачку каријеру започела улогама у представама које су се изводиле у ресторанима уз вечеру (тзв. dinner theatre). Наступала је као професионална плесачица у вечерњем театру „Болдер“ (енгл. Boulder's Dinner Theatre), вечерњем театру „Кантри“ (енгл. Country Dinner Playhouse) и у музичкој дворани „Херитиџ Сквер“ (енгл. Heritage Square Music Hall). Овде ју је 1995. запазио позоришни режисер Мајкл Бриндиси из Минеаполиса[13] и Адамсова се убрзо преселила у Чанхасен (Минесота) где је радила у вечерњем театру(енгл. Chanhassen Dinner Theatre) наредне три године. Према глумичиним речима, извођачи у овим представама су пре изласка на сцену прво служили храну гостима, тако да се бавила и конобарисањем све до селидбе у Минесоту.[14] Адамсова је изјавила да је уживала у овом искуству: „Увек ме је одушевљавало колико су људи у овим позориштима талентовани. Када сам стигла у Чанхасен била сам запањена - плесачи су били сјајни и сви су знали да певају... У Лос Анђелесу нема радне етике која се може стећи у позориштима где се из дана у дан изводе нове представе.“[14]
Адамсова је на неко време напустила позориште пошто је истегла мишић, и тада је учествовала на аудицији за сатирчну црну комедију Цркни лепотице из 1999, у којој је остварила своју прву филмску улогу. Колегиница из филма Керсти Али охрабрила ју је да дође у Лос Анђелес, што је Ејми убрзо учинила упркос убеђењу „да Холивуд није место за њу и да је глума у филмовима само за изузетне људе.“ Преселила се у јануару 1997. и описала је своју прву годину у највећем граду Калифорније као „мрачан“ и „суморан“ период[3] током кога је „чезнула за временом које је провела у Чанхасену“ јер је „волела сигурност и добро организован распоред“ и „људе који су јој били као породица.“[15]
Убрзо по доласку у Лос Анђелес, добила је главну улогу у серији Manchester Prep, преднаставку филма Окрутне намере са Саром Мишел Гелар и Рајаном Филипијем. Серију је наручила телевизијска компанија Фокс, али су бројни продукцијски проблеми и незадовољство надлежних крајњим резултатом довели до њеног отказивања.[16] Две снимљене епизоде измонтиране су у филм под називом Окрутне намере 2, који је директно дистрибуиран као видео. Од 2000. до 2002. наступила је у неколико филмова Б продукција и играла је епизоде улоге у серијама Веселе седамдесете, Чари, У канцеларији, Бафи, убица вампира, Смолвил и Западно крило.
У то време, Адамсова се по први пут појавила у високобуџетном холивудском филму - биографској драми Ухвати ме ако можеш Стивена Спилберга са Леонардом Дикаприом у главној улози. Према Спилберговим речима „ова улога је требало да покрене њену каријеру“, али то се није догодило и Адамсова је наредну годину провела без посла.[5] Упркос томе, за глумицу је снимање овог филма било изузетно искуство на које се осврнула речима: „То је био први пут када сам увидела да могу да глумим на истом нивоу са тим људима. Чињеница да је Стивен Спилберг имао поверења у мене улила ми је велико самопоуздање.“[17] Године 2004. играла је споредну улогу у филму Последње пребацивање и позајмила је глас у анимираној серији Краљ брда. Такође је наступила у серији Доктор Вегас, али је отпуштена након неколико епизода због спора око уговора, а серија је убрзо отказана.[18]
2005—2007: Успех код критичара и статус будуће звезде
[уреди | уреди извор]Пре напуштања серије Доктор Вегас, добила је сценарио за нискобуџетни филм независне продукције Придошлица и учествовала на аудицији за улогу ведре и причљиве младе труднице Ешли Џонстен.[5] Режисер Фил Морисон је одлуку да ову улогу повери Адамсовој објаснио следећим речима: „Многи људи су бацили поглед на Ешли и помислили: 'Какву тугу покушава да сакрије?' Чињенице да Ејми није приступила улози из тог угла, била је кључна ствар за мене.“[19] Филм је снимљен у Винстон-Сејлему (Северна Каролина) за 21 дан.[14] У то време, Адамсова је напунила 30 година и била је забринута за будућност своје филмске каријере: „Размишљала сам о томе да бих можда требало да се преселим у Њујорк и покушам да се бавим нечим другим. Није била ствар у томе да сам одустала и желела да начиним драматичан корак. Више се радило о томе да ово можда није права ствар за мене.“[20] Адамсова је изјавила да ју је снимање овог пројекта оснажило и да је на крају лета била срећна и поносна на себе, иако је била без посла.[18] „Знала сам да је битно то што сам снимила овај филм. Када се опредељујем за одређени пројекат, покушавам да не размишљам само о томе како ће утицати на даљи ток моје каријере, зато што се на крају никада не зна да ли ће неки филм бити успешан или последња ствар коју си икада урадио.“[21] Драма Придошлица премијерно је приказана 2005. на Филмском фестивалу Санденс, где је Адамсова освојила специјалну награду жирија за своју изведбу.[22]
Након премијере романтичне комедије Изнајмљени дечко, у коме је наступила уз Дебру Месинг и Дермота Малронија, филм Придошлица је такође почео да се приказује у биоскопима. Њена изведба наишла је на добре реакције и освојила награде бројних удружења филмских критичара. Карина Чокано из Лос Анђелес Тајмса написала је да је „Адамсова комплексна и суптилна у улози која је веома лако могла да прерасте у карикатуру.“[23] Џон Лејдон из часописа Варајети прокоментарисао је њену изведбу речима: „Делом захваљујући дарежљивом духу свог лика, али највише захваљујући сопственој харизми, Адамсова доминира филмом својим допадљивом приказом саосећајне оптимисткиње, довољно разумне да препозна недостатке других и довољно љупке да им понуди охрабрење, а не осуду.“[24] Адамсова је освојила бројна признања за најбољу глумицу у споредној улози, укључујући Награду Националног удружења филмских критичара и награду Спирит. Такође је била номинована за Оскара и Награду Удружења глумаца. Године 2006. Америчка Академија филмских уметности и наука позвала је Адамсову да постане члан.[25]
Иако није реч о филму који је погледала шира публика, многобројни позитивни коментари критичара допринели су томе да порасте интересовање за Адамсову. Наредне године наступила је у комедијама Рики Боби: Легенда брзине и Тинејшес Ди: Трзалица судбине, а гостовала је и у неколико епизода америчког ситкома У канцеларији. У августу 2007. премијерно је приказан Дизнијев анимирани филм Суперпас у коме је позајмила глас Поли Пјурбред, а пар месеци након тога публика је могла да види Адамсову у још једном Дизнијевом пројекту - музичкој комедији Зачарана. Радња филма, који је делом анимирани, а делом играни, прати Жизелу која је пребачена из анимираног света из бајке у стварни Њујорк. Адамсова је једна од 300 глумица које су учествовале на аудицији за ову улогу,[26] али се према речима режисера Кевина Лиме издвојила од осталих јер је „њена посвећеност и способност да постане лик кога тумачи, а да га притом не осуђује, била неодољива.“[27]
Филм је остварио велики успех на биоскопским благајнама, зарадивши преко 340 милиона долара.[28] Њена изведба наишла је на добар пријем код критичара, а Тод Макарти из часописа Варајети описао је Зачарану као „пројекат који ће од Адамсове направити звезду као што је Мери Попинс то учинила са Џули Ендруз.“[29] Роџер Иберт прокоментарисао је да је Адамсова „освежавајућа и победоносна“,[30] док је Весли Морис из Бостон Глоуба напоменуо да је „показала осећај за комични тајминг и природну елоквентност истинског уметника.“[31]
Улога у овом филму донела јој је прву номинацију за Златни глобус у категорији „Најбоља глумица у играном филму (мјузикл или комедија)“, као и номинацију за Награду Сатурн за најбољу глумицу. Три нумере из Зачаране биле су номиноване за Оскара за најбољу оригиналну песму. Током церемоније доделе, Адамсова је на сцени без икакве пратње извела нумеру „Happy Working Song“ и ово искуство описала као „нешто најстрашније што је икада урадила, али уједно и тренутак у каријери који ју је учинио најпоноснијом.“[32] Током церемоније, глумица Кристин Ченоует извела је песму „That's How You Know“ из истог филма, а поједини медији критиковали су Америчку филмску академију и Дизни што нису одабрали Адамсову за овај задатак.[33][34] Она је касније изјавила да јој то није засметало јер је ова нумера „савршена за Ченоуетову“ која је била „велика инспирација за њен портрет Жизеле.“[17]
Успех филма утицао је на то да популарност Адамсове нагло порасте, па се 2007. и 2008. појавила на насловним странама неколико часописа и била домаћин једне епизоде скеч-комедије Уживо суботом увече, у којој је играла бројне ликове, укључујући манекенку Хајди Клум. Године 2007. Адамсова је такође наступила у филму Рат Чарлија Вилсона, уз Тома Хенкса, Џулију Робертс и Филипа Симора Хофмана, у коме је играла Бони Бах, асистенткињу главног лика. Иако је њена улога била мала, ово искуство је на Адамсову оставило велики утисак и описала га је следећим речима: „Било је веома забавно. Бити на снимању, учити од ових људи и добити прилику да посматрам Филипа Симора Хофмана и Тома Хенкса како заједно снимају све те сјајне сцене, које режира Мајк Николс - за мене је то било као повратак у школу.“[35]
2008—2012: Краљица споредних улога
[уреди | уреди извор]Први пројекат Адамсове из 2008. била је драма независне продукције Весело чишћење, премијерно приказана на Филмском фестивалу Санденс.[36] Радња прати самохрану мајку која заједно са својом непоузданом сестром оснива фирму за чишћење крвавих трагова са места злочина како би скупила новац неопходан да сина пошаље у приватну школу. Иако су мишљења критичара на Санденсу била подељена, филм је након биоскопске премијере у марту 2009. углавном наишао на позитивне коментаре.[37] Мик Ласал из Сан Франциско кроникла га је похвалио речима „игра емоција на лицу Ејми Адамс је главни разлог да погледате Весело чишћење.“[38] Почетком 2008. појавила се у још једном пројекту - романтичној комедији Живети за један дан чија се радња одвија у Лондону 1939. Адамсова је тумачила улогу перспективне америчке глумице Делисије Лафос, чији се живот мења након што упозна средовечну гувернанту госпођицу Петигру коју игра Франсес Макдорманд. Иако је филм наишао на позитивне реакције критичара, неки су сматрали да је Делисија превише слична наивним и раздраганим ликовима из филмова Придошлица и Зачарана који су прославили Адамсову. Карина Чокано из Лос Анђелес Тајмса написала је да је глумица „невероватно вешта за играње паметних ликова који изгледају тупаво.“[39] Керк Ханикат из Холивуд Репортера имао је сличан коментар у својој рецензији: „Адамсова мање-више репризира улогу принцезе из Зачаране, само са очаравајућим обрисом луцкасте несташности.“[40] Када су је питали да ли се боји да ће постати жртва тзв. типског кастинга, Адамсова је одговорила: „Не у овом тренутку. Сада само радим оно у чему уживам и појавила сам се у различитим филмовима и играла разне врсте улога. Снимила сам драму ове године, имала сам филм на Санденсу (Весело чишћење), али заиста волим да играм оптимистичне особе, јер на крају дана ликове које тумачиш одводиш кући са собом хтео ти то или не.“[41] У другом интервјуу, Адамсова је рекла: „Мислим да ме привлачи та врста ликова... Они су веома слојевити и свиђа ми се то што су одлучили да буду весели... Заиста се идентификујем са таквим осећајем наде.“[42] Такође је навела да овакви ликови за њу представљају нешто ново, јер је на почетку каријере углавном играла улоге „лоших девојка“ пре него што је своју природно плаву косу офарбала у црвену боју, по којој је данас препознатљива.[43]
Крајем 2008, Адамсова је тумачила улогу младе и неискварене часне сестре Џејмс у филму Сумња са Мерил Стрип, Филипом Симором Хофманом и Вајолом Дејвис. За овај пројекат сазнала је преко колегинице из Веселог чишћења Емили Блант, и заинтересовала се за улогу сестре Џејмс, али убрзо је сазнала да је већ понуђена другој глумици.[44] Режисер и сценариста Џон Патрик Шанли, на крају се ипак одлучио да улогу повери Адамсовој, јер „код ње постоји нешто што подсећа на Ингрид Бергман, нека врста сјаја. Видите добру особу која се бори са компликованим светом. Она је невероватно интелигента, али у себи крије јединствену врсту невиности... Има предивно лице пуно светлости.“[45] Адамсова је изјавила да глума поред Стрипове и Хофмана носи са собом „осећај несигурности, осећај сумње, осећај да желиш да угодиш овим сјајним глумцима.“[46] и изјавила да се „није плашила глумаца са којима сарађује, него саме себе“ јер покушавала да буде довољно добар глумачки партнер.[44] Филм је наишао на добар пријем код критичара, који су сматрали да је међу четири значајне улоге у филму, Адамсова играла најмање разметљиву.[47] Манола Дарџис из Њујорк тајмса описала је њену изведбу као „несталну“,[48] док је Тод Макарти из Варајетија прокоментарисао да „Адамсова ради оно што би било ко могао са улогом чедне младе опатице.“[49] Мик Ласал из Сан Франциско кроникла похвалио је глумицу речима: „Адамсова пружа једну од јединствених предности филма. Она узима сестру Џејмс, која је у представи изгледала као резонатор сестре Алојшис, и трансформише младу опатицу у некога заиста специфичног и дивног.“[50] Адамсова је за ову улогу била номинована за бројне награде за најбољу глумицу у споредној улози, међу којима су Оскар, БАФТА, Златни глобус и Награда Удружења глумаца.
Адамсова је након тога тумачила улогу Амелије Ерхарт у филму Ноћ у музеју 2: Битка за Смитсонијан са Беном Стилером. Филм је са зарадом у износу 15,3 милиона долара током првог викенда надмашио блокбастер Терминатор: Спасење који је почео да се приказује у исто време.[51] Упркос финансијском успеху, коментари критичара су били помешани, мада је већина њих похвалила изведбу Адамсове.[52] Међу онима који су филму дали позитивну оцену био је Мајкл Филипс из Чикаго Трибјуна који је прокоментарисао да се филм „радикално побољша сваки пут када се Ејми Адамс појави на екрану.“[53] Овен Глиберман из Ентертејмент Виклија написао је да „Битка за Смитсонијан прилично живописна, али је Ејми Адамс та која јој даје праву енергију.“[54] Роџер Иберт је у својој рецензији филма поменуо да је Адамсова „једина глумица у филму која је успела да надмаши материјал.“[55] Други су негативно оценили филм и Адамсвоу, а Тај Бур из Бостон Глоуба је описао њен портрет Архартове као „површан и ни по чему сличан правој особи“,[56] док је Лил Лоувенстин из Варајетија сматрао је да се „превише труди.“[57]
Касније исте године, Адамсова је поново наступила уз Мерил Стрип, овог пута у филму Џули и Џулија у коме игра блогерку Џули Пауелс која покушава да припреми сва јела из књиге Овладавање вештином француске кухиње Џулије Чајлд. Критичари су позитивно оценили филм, али су сматрали да је Адамсова остала у сенци много искусније Мерил Стрип.[58] А. О. Скот из Њујорк тајмса написао је следеће: „Госпођица Адамс је дивна и суптилна глумица, али је надмашена од стране своје колегинице и хендикепирана материјалом... и сатерана уза зид нескладом достигнућа Пауелсове и Чајдлове.“[59]
Године 2010. Ејми Адамс је наступила у два филма: романтичној комедији Преступна година и спортској драми Боксер, у којој је играла улогу Шарлин Флеминг, агресивне и истрајне девојке боксера Микија Ворда. Филм је наишао на добар пријем код критичара[60] и био је номинован за за седам Оскара, укључујући награду у категороји „Најбољи филм“.[61] Адамсова је изјавила да је режисер Дејвид О. Расел одлуку да јој повери ову улогу образложио следећим речима: „Ох, ти свакако ниси принцеза - мораћемо да урадимо нешто поводом тога! Желим да разоткријем ту страну твог карактера и пружим ти прилику да се отарасиш имиџа принцезе, зато што то ниси права ти - то је само један аспект посла којим се се бавила.“[62] Критичари су похвалили изведбе Адамсове, и њених колега Марка Волберга, Кристијана Бејла и Мелисе Лио.[63] Џо Моргенстерн из „Вол стрит журнала“ написао је да је Ејми Адамс овде „снажна, брижна, паметна и смешна као што је била величанствена и дивна у Зачараној. Каква глумица и каква разноликост!“[64] За улогу у овом филму, Адамсова је била номинована за БАФТУ, награде Удружења филмских критичара и Удружења глумаца, Оскара и Златни глобус у категорији „Најбоља глумица у споредној улози“, мада су последње три награде отишле у руке њене колегинице из филма Мелисе Лио.
Наредне године, вратила се певању у Дизнијевом филму Мапетовци, у коме је играла главну улогу уз Џејсона Сигела, који је такође један од сценариста филма.[65] Сигел је изјавио да је још током писања сценарија имао Ејми на уму: „Написао сам ову улогу за њу... Била је савршен избор од самог почетка. Не знам шта бисмо урадили да нисмо успели да дођемо до ње.“[66] Адамсова је одлуку да се придружи глумачкој екипи образложила следећим речима: „Ово је нешто уз шта сам одрасла и што сам волела од детињства. Када сам чула да снимају нови филм била сам заиста узбуђена. Џејсон ми је послао ДВД на коме ме он и Кермит позивају да се придружим Мапетовцима. Било је заиста супер. Када вас Кермит замоли да нешто урадите, веома је тешко рећи не.“[66] Филм је наишао на добре реакције критичара и публике[67] и освојио је једног Оскара.[68] У јулу 2012, Адамсова је наступила у представи Пут кроз шуму Стивена Сондхајма која се изводила у „Јавном театру“ (енгл. The Public Theater) у Њујорку као део летњег фестивала „Шекспир у парку“. Ово је био њен први позоришни наступ на након паузе од 13 година.[69]
У септембру исте године, филмска публика је могла да види Адамсову у улози Пеги Дод, немилосрдне и манипулативне жене лидера религиозног култа „Сврха“, у драми Мастер Пола Томаса Андерсона. Филм је наишао на сјајне реакције критичара, а Адамсовој донео највећи број позитивних коментара у дотадашњој каријери.[70] Весли Морис је у својој рецензији филма за Бостон Глоуб прокоментарисао Адамсову речима: „Чини се да је кључна фигура у „Сврси“ заправо Пеги, чији је дар за угњетавање избалансиран са охолошћу и лукавошћу на начин који само Адамсова уме да изнесе.“[71] Питер Траверс из Ролинг стоуна је написао да „Ејми Адамс заслужује пуну пажњу на доделама награда за суптилан ауторитет који је унела у ову такозвану савесну жену.“[72] Кристи Лемир, филмска критичарка новинске агенције Асошијетед прес похвалила је глумицу речима: „Адамсовој је поверена најмање разметљива међу три главне улоге, али је њена изведба на неки начин можда чак и најимпресивнија. Полако и сталожено, она нам открива да је Пеги истински мозак операције - што је застрашујуће, али нам приказује још један аспекат огромне свестраности Адамсове.“[73] За ову улогу, била је номинована за многе филмске награде, међу којима су Оскар, БАФТА и Златни глобус за најбољу глумицу у споредној улози. Исте године, такође се појавила у филмовима Повратак у игру и На путу, који су остварили лошу зараду на биоскопским благајнама и нису наишли на добар пријем код критичара.[74][75][76][77]
2013— Садашњост
[уреди | уреди извор]У марту 2011. године најављено је да ће Адамсова играти улогу Лоис Лејн у новом филму о Супермену Човек од челика. Режисер Зак Снајдер је у изјави поводом ове вести написао да је „поносан да најави да је улога отишла у руке Ејми Адамс, једне од најсвестранијих и најцењенијих глумица данашњице. Ејми поседује таленат потребан да прикаже све квалитете које волимо код Лоис: она је паметна, снажна, духовита, срдачна, амбициозна и наравно прелепа.“[78] Адамсова је два пута пре овога покушала да добије улогу Лејнове - у филму Повратак Супермена из 2006. и у адаптацији стрипа коју је планирао Џеј-Џеј Ејбрамс, али никада није угледала светлост дана.[79] Изјавила је да је одрасла гледајући Супермена[79] и да се један од њених снова из детињства остварио када је добила ову улогу:[80] „Одувек сам се идентификовала са Лоис, она иде уз моју личност. Када се прилика да добијем ову улогу указала по трећи пут, помислила сам: 'У реду, ово је смешно. Морам да играм Лоис.' Знам да су други тумачили ову улогу, и да ће је тумачити после мене, али желела сам да оставим свој траг.“[81] Филм је почео са приказивањем јуна 2013. и зарадио је преко 600 милиона долара, иако су мишљења критичара била подељена.[82][83] Неки су сматрали да нема довољно хемије између Адамсове и Хенрија Кавила,[84][85][86] а Мара Рајнстин из „Ју-Ес Виклија“ написала је да је „Адамсова овде суморна као страница са читуљама.“[87] Други су похвалили њен приступ улози, међу њима Алонсо Дуралде из часописа „Вреп“ који је прокоментарисао да је она „вероватно прва глумица која не представља Лоис Лејн као девојку репортерку, већ као способну новинарку.“[88] Тод Макарти је за „Холивуд Репортер“ написао да Адамсова игра улогу „паметне, активне и модерне Лоис, којој је у појединим тренуцима потребно да буде спашена, али је увек спремна да буде у центру збивања.“[89]
Исте године Адамсова је наступила у футуристичкој романтичној комедији Она режисера Спајка Џоунза, која је по оцени критичара један од најбољих филмова 2013.[90] Мада су позитивни коментари углавном били резервисани за Хоакина Финикса и Скарлет Џохансон, критичари који су поменули Адамсову описали су њену изведбу као сјајну, изврсну, дирљиву и толико природну да изгледа као да не глуми.[91][92][93][94][95] Ричард Корлис из Тајма написао је следеће у својој рецензији филма: „Упркос свим својим претходним достигнућима, Адамсова некако и даље успева да нас изненади својим разноврсним приказима младих америчких жена... У рукама Адамсове улога која је лако могла да прерасте у клише, постаје нешто интелигентно и дивно.“[96]
Глумичин трећи филм из 2013. била је криминалистичка комедија Америчка превара Дејвида О. Расела у коме је тумачила улогу Сидни Просер, преваранткиње која се претвара да је британска богаташица и представља се под именом лејди Идит Гринзли. Филм је наишао на похвале критичара, који су позитивно оценили хемију међу глумцима и изведбу Адамсове.[97] Дејвид Денби је у својој рецензији за „Њујоркер“ написао да је „невероватно живописана у свакој сцени.“[98] Питер Траверс из Ролинг стоуна прокоментарисао је да Адамсова након бројних споредних улога „у потпуности заслужује да буде у центру пажње.“[99] Џо Моргенстерн из „Вол стрит журнала“ похвалио је „опчињавајући интензитет којим приказује Синдину страст и бруталну амбицију.“[100] Адамсова је за изведбу у овом филму освојила Златни глобус и Награду филмских критичара за најбољу глумицу у комедији и била је номинована за Оскара и БАФТУ за најбољу глумицу у главној улози.
Филмографија и дискографија
[уреди | уреди извор]Филмови | ||||
Година | Српски назив | Изворни назив | Улога | Напомене |
---|---|---|---|---|
1999. | Цркни лепотице | Drop Dead Gorgeous | Лесли Милер | |
2000. | Луда журка на плажи | Psycho Beach Party | Марвел Ен | |
2000. | Кука од хрома | The Chromium Hook | Џил Ројалтјубер | кра��ки филм |
2000. | Окрутне намере 2 | Cruel Intentions 2 | Кетрин | |
2002. | Правило најјачих | The Slaughter Rule | Дорин | |
2002. | Бундевко | Pumpkin | Алекс | |
2002. | Како сам заволео Сару | Serving Sara | Кејт | |
2002. | Ухвати ме ако можеш | Catch Me If You Can | Бренда Стронг | |
2004. | Последње пребацивање | The Last Run | Алексис | |
2005. | Изнајмљени дечко | The Wedding Date | Ејми | |
2005. | Придошлица | Junebug | Ешли | |
2005. | Остани на месту | Standing Still | Елиз | |
2006. | Рики Боби: Легенда брзине | Talladega Nights: The Ballad of Ricky Bobby | Сузан | |
2006. | Новчићи | Pennies | Шарлот Браун | кратки филм |
2006. | Тинејшес Ди: Трзалица судбине | Tenacious D in The Pick of Destiny | ||
2006. | Бивши дечко | The Ex | Еби Марч | |
2007. | Суперпас | Underdog | Поли (глас) | |
2007. | Зачарана | Enchanted | Жизела | |
2007. | Рат Чарлија Вилсона | Charlie Wilson's War | Бони Бах | |
2008. | Весело чишћење | Sunshine Cleaning | Роуз Лорковски | |
2008. | Живети за један дан | Miss Pettigrew Lives for a Day | Делисија | |
2008. | Сумња | Doubt | сестра Џејмс | |
2009. | Ноћ у музеју 2: Битка за Смитсонијан | Night at the Museum: Battle of the Smithsonian | Амелија Ерхарт | |
2009. | Џули и Џулија | Julie & Julia | Џули Пауел | |
2009. | Месечева серенада | Moonlight Serenade | Џули | |
2010. | Љубав и неповерење | Love & Distrust | Шарлот Браун | сегмент Новчићи Ворнера Лохлина |
2010. | Преступна година | Leap Year | Ана Брејди | |
2010. | Борац | The Fighter | Шарлин Флеминг | |
2011. | Мапетовци | The Muppets | Мери | |
2012. | Мастер | The Master | Пеги Дод | |
2012. | Повратак у игру | Trouble with the Curve | Мики Лобел | |
2012. | На путу | On the Road | Џејн Ли | |
2013. | Човек од челика | Man of Steel | Лоис Лејн | |
2013. | Америчка превара | American Hustle | Сидни Просер | |
2013. | Она | Her | Ејми | |
2014. | Успаванка | Lullaby | Емили | |
2014. | Велике очи | Big Eyes | Маргарет Кин | |
2016. | Бетмен против Супермена: Зора праведника | Batman v Superman: Dawn of Justice | Лоис Лејн | |
2016. | Долазак | Arrival | Луиз Бенкс | |
2016. | Ноћне звери | Nocturnal Animals | Сузан Мороу | |
2017. | Лига правде | Justice League | Лоис Лејн | |
2018. | Човек из сенке | Vice | Лини Чејни | |
2021. | Лига правде Зека Снајдера | Zack Snyder's Justice League | Лоис Лејн | |
2021. | Жена на прозору | The Woman in the Window | др Ана Фокс | |
2022. | Зачарана 2 | Disenchanted | Жизела Филип | |
Телевизијске серије | ||||
Година | Српски назив | Изворни назив | Улога | Напомене |
2000. | Веселе седамдесете | That '70s Show | Кат Питерсон | епизода Burning Down the House |
2000. | Чари | Charmed | Маги Мерфи | епизода Murphy's Luck |
2000. | Зои, Данкан, Џек и Џејн | Zoe, Duncan, Jack and Jane | Дина | епизода Tall, Dark and Duncan's Boss |
2000. | Градић Провиденс | Providence | Ребека „Бека“ Тејлор | епизода The Good Doctor |
2000. | Бафи, убица вампира | Buffy the Vampire Slayer | Бет Маклеј | епизода Family |
2001. | Смолвил | Smallville | Џоди Мелвил | епизода Craving |
2002. | Западно крило | The West Wing | Кети | епизода 20 Hours in America: Part 1 |
2004. | Краљ брда | King of the Hill | Мерилин / Мисти / Саншајн | 2 епизоде |
2004. | Доктор Вегас | Dr. Vegas | Алис Доерти | 5 епизода |
2005—2006 | У канцеларији | The Office | Кејти | 3 епизоде |
2008. | Уживо суботом увече | Saturday Night Live | Домаћин | епизода Amy Adams/Vampire Weekend |
2014. | Врхунски Спајдермен | Ultimate Spider-Man | Калипсо | епизода Coronation Kraven |
Дискографија | ||||
Година | Назив филма | Назив песме | Дискографска кућа | Напомене |
2007. | Зачарана | True Love's Kiss | Walt Disney Records | са Џејмсом Марсденом |
2007. | Зачарана | Happy Working Song | Walt Disney Records | |
2007. | Зачарана | That's How You Know | Walt Disney Records | |
2008. | Живети за један дан | If I Didn't Care | Varèse Sarabande | |
2011. | Мапетовци | Life's a Happy Song | Walt Disney Records | са Џејсоном Сигелом |
2011. | Мапетовци | Me Party | Walt Disney Records | са Мис Пиги |
2011. | Мапетовци | Life's a Happy Song Finale | Walt Disney Records | са Џејсоном Сигелом и Мапетовцима |
Награде и номинације
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Transcript: Our chat with critics' award winner Amy Adams Архивирано на сајту Wayback Machine (8. фебруар 2009), Gold Derby
- ^ Adams' family awed by accolades, Amy Adams Blogspot
- ^ а б в г д Amy Adams: Happily ever after, The Telegraph
- ^ Amy Adams Met US Soldier at Plane’s Cockpit after Giving Up First Class Seat
- ^ а б в г д ђ Some Enchanted Amy, Vanity Fair
- ^ 'Enchanted' with Amy Adams, Orange County Register
- ^ Amy's fairytale of New York The Guardian
- ^ „Amy Adams Alluc”. Архивирано из оригинала 23. 04. 2014. г. Приступљено 16. 09. 2014.
- ^ а б A Disney Princess, Not Winking but Floating, New York Times
- ^ Oscar Roundtable: The Actresses 2008, Hollywood Reporter
- ^ Amy Adams Wanted to be a Dancer, Showbiz Spy
- ^ From Hooters to Hollywood, Fox News
- ^ Former Chanhassen actor becomes reluctant star Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јун 2011), Star Tribune
- ^ а б в Amy Adams Biography Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2014), www.amyadamsfan.com
- ^ Amy Adams - Interview magazine (February issue), Amy Adams Blog
- ^ On the air: "Sex and the City" writers scooped up Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2008), Entertainment Weekly
- ^ а б Q&A: Amy Adams, New York Post
- ^ а б Presumed innocent, The Times
- ^ For actress Amy Adams, role was a turning point, The Boston Globe
- ^ Rising star Amy Adams' career seems enchanted, USA Today
- ^ Amy Adams in Junebug (2005), Amy Adams Blog
- ^ "Why We Fight" and "Forty Shades of Blue" Take Home Wins at Sundance Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2011), About Movies
- ^ "Movie Review: Junebug", Los Angeles Times
- ^ Review: ‘Junebug’, Variety
- ^ Academy invites 120 new voting members to join, Screen Daily
- ^ Amy Adams and Patrick Dempsey help director Kevin Lima bring back classic Disney in Enchanted, Sci Fi Weekly
- ^ Amy Adams Enchants Kevin Lima Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2015), Movie Maker
- ^ Enchanted - Box Office Mojo
- ^ Review: ‘Enchanted’, Variety
- ^ Enchanted Movie Review, www.rogerebert.com
- ^ Enchanted: A movie princess is born, The Boston Globe
- ^ Amy Adams: 'Enchanted' Oscar Performance Was 'Most Terrifying' Moment In Her Life, Huffington Post
- ^ Oscars songs uproar: Amy Adams or Kristin Chenoweth? Архивирано на сајту Wayback Machine (21. децембар 2014), Gold Derby
- ^ Why Did the Oscars Do That to Poor Amy Adams?, Vulture
- ^ Amy Adams Transforms Into a Princess for Enchanted Архивирано на сајту Wayback Machine (30. новембар 2007), About Movies
- ^ Docs are hot at Sundance, Reuters
- ^ Sunshine Cleaning - Rotten Tomatoes
- ^ Movie review: Amy Adams in 'Sunshine Cleaning', San Francisco Chronicle
- ^ Movie Review - 'Miss Pettigrew Lives for a Day', Los Angeles Times
- ^ Miss Pettigrew Lives for a Day - Movie Review, The Hollywood Reporter
- ^ Amy Adams is surprised she’s an ‘It Girl’, Today
- ^ For Amy Adams, being nice is the best revenge, The Star-Ledger
- ^ Actress Amy Adams's Rise Continues With Her Role in 'Doubt', The Washington Post
- ^ а б Amy Adams Talks About 'Doubt' Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2009), About Movies
- ^ A 'Bergman thing' going on with 'Doubt' star Amy Adams, USA Today
- ^ Amy Adams stars with Streep in 'Doubt', San Francisco Chronicle
- ^ Nun vs. priest a cerebral feast, The Columbus Dispatch
- ^ Between Heaven and Earth, Room for Ambiguity, The New York Times
- ^ Review: ‘Doubt’, Variety
- ^ Movie review: 'Doubt', San Francisco Chronicle
- ^ ‘Museum’ edges ‘Terminator’ Friday, Variety
- ^ Night at the Museum: Battle of the Smithsonian - Metacritic
- ^ Toys in the nation's attic, Chicago Tribune
- ^ Night at the Museum: Battle of the Smithsonian (2009)" Архивирано на сајту Wayback Machine (29. мај 2009), Entertainment Weekly
- ^ "Night at the Museum: Battle of the Smithsonian" Review, Chicago Sun-Times
- ^ Not much new in second visit to 'Museum', The Boston Globe
- ^ Review: ‘Night at the Museum: Battle of the Smithsonian’, Variety
- ^ Julie & Julia Reviews - Metacritic
- ^ MOVIE REVIEW | 'JULIE & JULIA', The New York Times
- ^ The Fighter - Rotten Tomatoes
- ^ http://www.oscars.org/awards/academyawards/83/nominees.html, Winners and Nominees for the 83rd Academy Awards
- ^ Amy Adams: 'David O Russell said to me: "You are so not the princess type"', The Guardian
- ^ The Fighter Reviews - Metacritic
- ^ Family Saga 'Fighter' Stings Like a Bee, The Wall Street Journal
- ^ Getting the Gang Together Again, New York Times
- ^ а б Jason Segel, Amy Adams Talk 'The Muppets,' Kermit Invitation, The Huffington Post
- ^ The Muppets - Rotten Tomatoes
- ^ Oscars 2012: The Muppets wins best song, The Guardian
- ^ Into the Woods in Central Park, The Huffington Post
- ^ The Master Reviews - Metacritic
- ^ Paul Thomas Anderson’s ‘The Master’ is a cult classic, Boston Globe
- ^ The Master Review, Rolling Stone
- ^ 'The Master' Review: A Gorgeous, Challenging Film From P.T. Anderson, The Huffington Post
- ^ Trouble with the Curve - Rotten Tomatoes
- ^ On the Road - Rotten Tomatoes
- ^ Trouble with the Curve (2012) - Box Office Mojo
- ^ On the Road (2012) - Box Office Mojo
- ^ Amy Adams Cast as Lois Lane, E! Online
- ^ а б Third audition the charm for Amy Adams in Man of Steel, Toronto Sun
- ^ Adams: Lois Lane is dream role, www.independent.ie
- ^ Amy Adams Talks More About Her Role As Lois Lane In Zack Snyder's MAN OF STEEL Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2014), Comic Book Movie
- ^ Man of Steel - Box Office Mojo
- ^ Man of Steel - Rottan Tomatoes
- ^ ‘Man of Steel’: Henry Cavill stars as Superman in this bombastic reboot, Washington Post
- ^ Man of Steel Review Архивирано на сајту Wayback Machine (12. октобар 2014), Entertainment Weekly
- ^ Man of Steel by Matt Zoller Seitz, www.rogerebert.com
- ^ Man of Steel Review: Henry Cavill's Action Flick "Never Takes Flight", US Magazine
- ^ ‘Man of Steel’ Review: This Grimmer ‘Superman’ Might Not Soar, But It Flies Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2014), The Wrap
- ^ Man of Steel: Film Review, Hollywood Reporter
- ^ 2013 Film Critic Top Ten Lists Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2015), Metacritic
- ^ Her Movie Review by Peter Travers Архивирано на сајту Wayback Machine (17. април 2015), Rolling Stone
- ^ Review: 'Her' Is Inventive, Thoughtful, And Humane, Forbes
- ^ 'Her': A Beautiful RAM Rom-Com, The Wall Street Journal
- ^ 'Her,' movie review, New York Daily News
- ^ Her Movie Review by Cath Clarke, Time Out
- ^ Spike Jonze’s her: Falling in Love With the IT Girl, Time
- ^ ‘American Hustle’ review: David O. Russell’s affectionate homage to dreamers, schemers, Washington Post
- ^ Grand Scam (American Hustle Review, New Yorker
- ^ American Hustle Review by Peter Travers, Rolling Stone
- ^ Russell's 'Hustle' Has Comic Muscle, Wall Street Journal
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Ејми Адамс на сајту IMDb (језик: енглески)
- Ејми Адамс на сајту Rotten Tomatoes
- Ејми Адамс на сајту Metacritic
- Ејми Адамс на сајту часописа Пипл
- Ејми Адамс на сајту AllMovie
- Говор Ејми Адамс на додели Златних глобуса 2014.