Еуфемија Јовић
Еуфемија Јовић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1779. |
| Место рођења | Бечеј |
| Датум смрти | 1861. |
| Место смрти | Бечеј |
Еуфемија Јовић (Бечеј, 1779 — Бечеј, 1861) била је народна добротворка, нарочито српске православне деце.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је као Јанковићева, а отац Ђорђе је био капетан Потиског крунског дистрикта. Мати јој се звала Ана, а брат Јован је би војни капетан. Удала се 1801.године за барона Стевана Јовића од Сигенбурга, једног од кандидата за српског војводу. Без потомства, оставила је 283 јутра земље и свој дворац Српској црквеној општини у Старом Бечеју, да се оснује задужбина за васпитање српске сиромашне деце православне вере. У просветне и разне хуманитарне сврхе оставила је српском народу укупно 380 јутара. Закладама је управљала Српска православна црквена општина у Старом Бечеју. Осим ове велике просветне задужбине, племенита бароница је подигла себи и две цркве-капеле. Капела у центру града подигнута је априла 1861.године, исте године када бароница умире.У крипти капеле почивају њени посмртни остаци, да би касније ту били пренети посмртни остаци њеног мужа, барона Стевана Јовића.[1]
Сваки стипендиста Еуфемије Јовић, био је дужан да присуствује бденију и литургији на Ивањдан у тој капели, у знак сећања на блаженопочившу бароницу- добротворку своју. Друга црква – капела, налазила се на њеном салашу, у данашњем милешевском атару. У тој капели се сваке године о Великој госпојини, по њеној последњој жељи, венчавао једа сиромашни пар, који је као поклон , а за брачну срећу, добијао намештај. Капела је порушена 1952.године.[1]
Задужбина баронице Еуфемије Јовић подигнута је од варошке куће на спрат 1905.године а иза угла је подигнута на спрат после Првог светског рата. Архитекта је био чувени Сенћанин Владимир Николић, а изграђена је у сецесионистичком стилу. На горњем делу, окренутом Српској православној цркви, стоји натпис „Задужбина баронице Еуфемије Јовић“.[1]