Емил фон Беринг

Емил фон Беринг
Емил фон Беринг
Лични подаци
Датум рођења	(1854-03-15)15. март 1854.
Место рођења	Хансдорф, Пруска
Датум смрти	31. март 1917.(1917-03-31) (63 год.)
Место смрти	Марбург,  Немачко царство
Држављанство	Немац
Научни рад
Поље	медицина имунологија
Познат по	серуму против дифтерије
Награде	Нобелова награда за физиологију или медицину (1901)

Емил фон Беринг (нем. Emil Adolf von Behring; Хансдорф, 15. март 1854 — Марбург, 31. март 1917) био је немачки лекар и имунолог и први добитник Нобелове награде за физиологију или медицину за 1901. годину, за серум против дифтерије. Био је нашироко познат као „спасилац деце”, пошто је у то време дифтерија била главни узрок смрти деце.^[1]

Био је професор у Берлину, Халеу и Марбургу, где је основао институт и фабрику серума. Пронашао је серуме против дифтерије и тетануса.^[2]

• Die Blutserumtherapie (1892)
• Die Geschichte der Diphtherie (1893)
• Bekämpfung der Infektionskrankheiten (1894)
• Beiträge zur experimentellen Therapie (1906)
• E. v. Behring's Gesammelte Abhandlungen (1915)^[3]

• Legrum, Wolfgang; Al-Toma, Adnan J.; Netter, Karl J. (1992). 125 Jahre Pharmakologisches Institut der Philipps-Universität Marburg. Marburg: N. G. Elwert Verlag. ISBN 978-3-7708-0985-1. 

Емил фон Беринг на Викимедијиној остави.

• www.uni-marburg.de/behring-digital^{[мртва веза]}