Дрмно
Дрмно | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Браничевски |
Општина | Пожаревац |
Становништво | |
— 2011. | 894 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 43′ 00″ С; 21° 13′ 03″ И / 44.71673° С; 21.21747° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 71 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 12208 |
Позивни број | 012 |
Регистарска ознака | PO |
Дрмно је насеље у граду Пожаревац, у Браничевском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 894 становника.
Поред села протиче река Млава и оно је удаљено само 8 km од њеног ушћа у реку Дунав. Село је величине око 260 домова. У селу живи око 1.300 становника, од којих су готово сви Срби.
Дрмно се све више урбанизује тако да данас већина домова има телефон, у селу се налази амбуланта, а 2006. године је изграђен топловод, кабловска телевизија, интернет и започета изградња православне цркве Васкрсење Христово.
Историја
[уреди | уреди извор]Део атара села налази се на археолошком налазишту Виминацијум, тако да село има потенцијалан туристички значај.
Међу богатим налазима најважнији је саркофаг украшен рељефном декорацијом.
Дрмно је у средњем веку било метох манастира Тисман и Водица. Село је манастирима даровао кнез Лазар Хребељановић[1].
Дрмно се граничило са селима Бикин и Барич које је кнез Лазар даривао манастирима Тисман и Водица (75). Село Дрмно је у Кумановској бици изгубило свих 67 мобилисаних сељана који су погинули у Првој чети Прве српске армије.[2]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Дрмно живи 847 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,0 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 258 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,05 (попис 2002).
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 2 | 2 | ||
80+ | 22 | 22 | ||
75—79 | 17 | 40 | ||
70—74 | 28 | 41 | ||
65—69 | 31 | 35 | ||
60—64 | 32 | 35 | ||
55—59 | 35 | 41 | ||
50—54 | 23 | 24 | ||
45—49 | 49 | 34 | ||
40—44 | 33 | 27 | ||
35—39 | 29 | 28 | ||
30—34 | 38 | 35 | ||
25—29 | 25 | 39 | ||
20—24 | 28 | 25 | ||
15—19 | 35 | 21 | ||
10—14 | 25 | 24 | ||
5—9 | 35 | 31 | ||
0—4 | 32 | 23 | ||
Просек : | 41,0 | 45,1 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 427 | 89 | 289 | 36 | 12 | 1 |
Женски | 449 | 44 | 299 | 79 | 26 | 1 |
УКУПНО | 876 | 133 | 588 | 115 | 38 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 232 | 43 | 0 | 141 | 1 |
Женски | 93 | 28 | 0 | 21 | 1 |
УКУПНО | 325 | 71 | 0 | 162 | 2 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 14 | 10 | 7 | 3 | 3 |
Женски | 3 | 1 | 13 | 3 | 2 |
УКУПНО | 17 | 11 | 20 | 6 | 5 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 1 | 1 | 2 |
Женски | 0 | 0 | 2 | 4 | 12 |
УКУПНО | 0 | 0 | 3 | 5 | 14 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 5 | |
Женски | 1 | 1 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 2 | 1 | 0 | 6 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ранко Јаковљевић (2008. године). „Православље и дело светог Никодима”. Пројекат Растко. Приступљено 27. 2. 2015. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ) - ^ Траг: Јека са Зебрњака
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.