Дрмно

Дрмно
Дрмно;
	Површински коп лигнита, Дрмно
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Пожаревац
Становништво
— 2011.	894
Географске карактеристике
Координате	44° 43′ 00″ С; 21° 13′ 03″ И / 44.71673° С; 21.21747° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	71 m
	Дрмно Дрмно на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	12208
Позивни број	012
Регистарска ознака	PO

Дрмно је насеље у граду Пожаревац, у Браничевском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 894 становника.

Поред села протиче река Млава и оно је удаљено само 8 km од њеног ушћа у реку Дунав. Село је величине око 260 домова. У селу живи око 1.300 становника, од којих су готово сви Срби.

Дрмно се све више урбанизује тако да данас већина домова има телефон, у селу се налази амбуланта, а 2006. године је изграђен топловод, кабловска телевизија, интернет и започета изградња православне цркве Васкрсење Христово.

Историја

Део атара села налази се на археолошком налазишту Виминацијум, тако да село има потенцијалан туристички значај.

Међу богатим налазима најважнији је саркофаг украшен рељефном декорацијом.

Дрмно је у средњем веку било метох манастира Тисман и Водица. Село је манастирима даровао кнез Лазар Хребељановић^[1].

Дрмно се граничило са селима Бикин и Барич које је кнез Лазар даривао манастирима Тисман и Водица (75). Село Дрмно је у Кумановској бици изгубило свих 67 мобилисаних сељана који су погинули у Првој чети Прве српске армије.^[2]

Демографија

У насељу Дрмно живи 847 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,0 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 258 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,05 (попис 2002).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.219
1953.	1.313
1961.	1.404
1971.	1.341
1981.	1.313
1991.	1.252	1.140
2002.	1.046	1.235
2011.	894

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.037	99,13%
Мађари	1	0,09%
непознато	6	0,57%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	2	2
80+	22	22
75—79	17	40
70—74	28	41
65—69	31	35
60—64	32	35
55—59	35	41
50—54	23	24
45—49	49	34
40—44	33	27
35—39	29	28
30—34	38	35
25—29	25	39
20—24	28	25
15—19	35	21
10—14	25	24
5—9	35	31
0—4	32	23
Просек :	41,0	45,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	232	252	276	272	276	282	258

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	35	44	30	39	36	42	15	14	2	1	4,05

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	427	89	289	36	12	1
Женски	449	44	299	79	26	1
УКУПНО	876	133	588	115	38	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	232	43	0	141	1
Женски	93	28	0	21	1
УКУПНО	325	71	0	162	2
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	14	10	7	3	3
Женски	3	1	13	3	2
УКУПНО	17	11	20	6	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	1	2
Женски	0	0	2	4	12
УКУПНО	0	0	3	5	14
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	5
Женски	1	1	0	1
УКУПНО	2	1	0	6

Референце

^ Ранко Јаковљевић (2008. године). „Православље и дело светог Никодима”. Пројекат Растко. Приступљено 27. 2. 2015. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Траг: Јека са Зебрњака
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[Растко-ср-1] Ранко Јаковљевић (2008. године). „Православље и дело светог Никодима”. Пројекат Растко. Приступљено 27. 2. 2015. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[2] Траг: Јека са Зебрњака

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]