Дисова награда
Дисова награда се додељује песнику за шири опус и изразити песнички рукопис, трајно утемељен у савременој српској књижевности. Награду од 1964. године додељује Градска библиотека „Владислав Петковић Дис" из Чачка, у оквиру песничке манифестације Дисово пролеће.
Године 2006, у ужи избор су ушли следећи песници: Слободан Зубановић, Живорад Недељковић, Владимир Копицл, Рајко Петров Ного, и Петар Цветковић. Награду је добио Слободан Зубановић.
У ужи избор за 2008. годину ушли су песници Владимир Копицл, Саша Јеленковић, Драган Јовановић Данилов, Живорад Недељковић и Никола Вујчић. За лауреата је 10. марта 2008, на дан Дисовог рођендана изабран Владимир Копицл, песник из Новог Сада.
У 2013. години Дисова награда није додељена, услед јубиларног обележавања 50. Дисовог пролећа, када су на завршне свечаности манифестације у Чачак позвани сви живи добитници Дисове награде.
Добитник Дисове награде у 2019. години је Ђорђо Сладоје, 2020. године Рајко Петров Ного, а 2021. године Стеван Тонтић.[1][2][3]
Од 1979. године, поред Дисове награде, иста градска библиотека у Чачку додељује и награду Награду млади Дис.
Добитници
[уреди | уреди извор]Досадашњи добитници Дисове награде су:[4]