Пређи на садржај

Династија Суеј

С Википедије, слободне енциклопедије
Кина под династијом Суеј (тамноцрвено) око. 609.
Историја Кине
Историја Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е.
Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е.
Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е.
Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е.
 Западни Џоу
 Источни Џоу
   Пролеће и Јесен
   Зараћене државе
ЦАРСТВО
Династија Ћин 221–206 п. н. е.
Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е.
  Западни Хан
  Династија Син
  Источни Хан
Три краљевства 220–280
  Веј, Шу и Ву
Династија Ђин 265–420
  Западни Ђин
  Источни Ђин Шеснаест
краљевстава
Јужне и Сјеверне династије
420–589
Династија Суеј 581–618
Династија Танг 618–907
  (Друга Џоу династија 690–705)
Пет династија и
десет краљевстава
907–960 		Династија Љао
907–1125
Династија Сунг
960–1279
  Северни Сунг Западни Сја
  Јужни Сунг Ђин
Династија Јуан 1271–1368
Династија Минг 1368–1644
Династија Ћинг 1644–1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912–1949
Народна Република
Кина
1949–садашњост 		Република
Кина (Тајван)
1949–садашњост
Сродни чланци
Ова кутија:

Династија Суеј је била династија кинеских царева, основана године 581. у северној Кини од стране Јанг Ђијена, дотадашњег службеника, односно регента династије Северни Џоу, који је за себе узео име цар Вен.[1] Године 589. његове трупе су заузеле јужну Кину, окончавши владавину последње јужне династије Чен и тако поновно ујединивши Кину након четврт века разједињености. Настојећи учврстити своје достигнуће цар Вен, исто као и његов син и наследник цар Јанг су извели низ далекосежних реформи, пре свега усмерених на стандардизацију новца, систем једнаких поља (који је требало да смањи социјалне разлике међу поданицима), обнову Великог зида, нови управни систем познат коа Три одељења и Шест министарстава, промовисање будизма, и што се често сматра најважнијим, довршетак Великог канала који је први пут створио прометну везу Северне и Јужне Кине, и тако у следећим вековима омогућио обнову културних веза и националног јединства.

Вен је све те реформе спроводио с недостатком било каквих скрупула и обзира према поданицима, а што је посебно дошло до изражаја код његовог сина и наследника Јанга коме су недостајале његове политичке способности. Његови мегаломански пројекти, а посебно катастрофални походи на корејску државу Когуре су финансијски, људски и материјално исцрпели његове поданике, а што се од почетка 610-их одразило кроз низ сељачких устанака и побуна, који су на крају довели до Јанговог убиства.[2][3][4] Кратки период метежа, међутим, брзо је окончан и власт је преузела Династија Танг која ће, темељећи се на достигнућима Суејја, створити дуг период мира, благостања и напретка. То је разлог због којих кинески историчари воле династију Суеј успоређивати с ранијом династијом Ћин која је такође кратко трајала, али створила темељ за далеко успешнију династију Хан.

Династија Суеј

[уреди | уреди извор]

Кинески: 隋朝 (Suícháo)

Династија Суеј је била на власти од 581. до 618. године.

Постхумно име Храмовно име Лично име Владарско име Период владавине
Конвенција за навођење: постхумно име.
Цар Вен
文帝 (Wéndì) 		Гао-цу
高祖 (Gāozǔ) 		Јанг Ђијен
���监 (Yáng Jiān) 		Каи-хуанг (开皇)
Жен-шоу (仁寿) 		581-600
601-604.
Цар Јанг
炀帝 (Yángdì) 		Ш’-цу
世祖 (Shìzǔ) 		Јанг Гуанг
杨广 (Yáng Guǎng) 		Да-је (大业) 604-617.
Цар Гунг
恭帝 (Gōngdì) 		нема Јанг Јоу
杨侑 (Yáng Yòu) 		Ји-нинг (义宁) 617-618.[а]
Цар Лунг
隆帝 (Lóngdì) 		нема Јанг Хао
杨浩 (Yáng Hào) 		нема 618.[а]
Цар Аи
哀帝 (Āidì) 		нема Јанг Дунг
杨侗 (Yáng Dòng) 		Хуанг-таи (皇泰) 618-619.[а]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Године 617, побуњенички генерал Ли Ју Јуен (касније цар Гаоцу Танг) декларисао је унука цара Јанга Јанг Јуа царом (као цар Гонг) и „поштовао” је цара Јанга као Тајшанг Хуанг (пензионисаног цара) у западној престоници Дасинг (Чанган), али су само заповедници под Лијевом контролом признали ту промену; за остале заповеднике под Суејовом контролом, цар Јанг је још увек сматран царом, а не бившим царом. Након што је вест о смрти цара Јанга 618. године досегла до Дасинга и источне престонице Луојанг, Ли Јуен је свргао цара Гонга и присвојио трон за себе, успостављајући династију Танг, док су Суијеви званичници у Луојангу декларисали царом Гонговог брата Јанг Тонга (касније такође познатог као цар Гонг током краткотрајне владавине Ванг Шичонга над регионом као цар краткотрајне Џенг (鄭) државе). У међувремену, Јувен Хуађи, генерал под чијим вођством је спроведена завера да се убије цар Јанг, декларисао је унука цара Вена Јанг Хаоа царем, али га је касније убио 618. године и декларисао себе царем краткотрајне Џју (許) државе. Како је Јанг Хао био у потпуности под Јувеновом контролом и само је кратко „владао”, он се обично не сматра легитимним царом драве Суи, док је легитимност Јанг Тонга у већој мери препознатљива међу историчарима, мада је још увек предмет дебата.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Taagepera, Rein (1979). „Size and Duration of Empires: Growth-Decline Curves, 600 B.C. to 600 A.D”. Social Science History. 3 (3/4): 129. JSTOR 1170959. doi:10.2307/1170959. 
  2. ^ „Koguryo”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 15. 10. 2013. 
  3. ^ Byeon, Tae-seop (1999) 韓國史通論 (Outline of Korean history), 4th ed, Unknown Publisher. ISBN 978-89-445-9101-3.
  4. ^ „Complex of Koguryo Tombs”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 24. 10. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Bingham, Woodbridge. 1941. The Founding of the T'ang Dynasty: The Fall of the Sui and Rise of the T'ang. Baltimore: Waverly Press.
  • Ebrey, Patricia (1996). The Cambridge Illustrated History of China. Hong Kong: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43519-2. 
  • Wright, Arthur F. (1979). „The Sui dynasty (581–617)”. Ур.: Twitchett, Dennis. The Cambridge History of China, Volume 3: Sui and T'ang China, 589–906, Part I. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 48—149. ISBN 978-0-521-21446-9. 
  • Wright, Arthur F. (1978). The Sui Dynasty. Knopf. стр. 237. 
  • Goodman, Howard L. Xun Xu and the Politics of Precision in Third-Century AD China. 
  • Bulletin. The Museum. 
  • Jo-Shui Chen (2. 11. 2006). Liu Tsung-yüan and Intellectual Change in T'ang China, 773–819. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-03010-6. 
  • Bol, Peter (1. 8. 1994). "This Culture of Ours": Intellectual Transitions in Tang and Sung China. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-6575-6. 
  • Asia Major. Institute of History and Philology of the Academia Sinica. 1995. 
  • R. W. L. Guisso (децембар 1978). Wu Tse-T'len and the politics of legitimation in T'ang China. Western Washington. ISBN 978-0-914584-90-2. 
  • Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7 .
  • Barfield, Thomas (1989), The Perilous Frontier: Nomadic Empires and China, Basil Blackwell 
  • Beckwith, Christopher I (1987), The Tibetan Empire in Central Asia: A History of the Struggle for Great Power among Tibetans, Turks, Arabs, and Chinese during the Early Middle Ages, Princeton University Press 
  • Bregel, Yuri (2003), An Historical Atlas of Central Asia, Brill 
  • Coyet, Frederic (1975), Neglected Formosa: a translation from the Dutch of Frederic Coyett's Verwaerloosde Formosa 
  • Crespigny, Rafe de (2017), Fire Over Luoyang: A History of the Later Han Dynasty, 23-220 AD, Brill 
  • Davis, Richard L. (2004), Historical Records of the Five Dynasties 
  • Drompp, Michael Robert (2005), Tang China And The Collapse Of The Uighur Empire: A Documentary History, Brill 
  • Golden, Peter B. (1992), An Introduction to the History of the Turkic Peoples: Ethnogenesis and State-Formation in Medieval and Early Modern Eurasia and the Middle East, OTTO HARRASSOWITZ · WIESBADEN 
  • Graff, David A. (2002), Medieval Chinese Warfare, 300-900, Routledge 
  • Graff, David A. (2016), The Eurasian Way of War: Military practice in seventh-century China and Byzantium, Routledge 
  • Herman, John E. (2007), Amid the Clouds and Mist China's Colonization of Guizhou, 1200–1700, Harvard University Asia Center, ISBN 978-0-674-02591-2 
  • Kitamura, Takai (1999), Zhanlue Zhanshu Bingqi: Zhongguo Zhonggu Pian, Gakken 
  • Liang, Jieming (2006), Chinese Siege Warfare: Mechanical Artillery & Siege Weapons of Antiquity, Singapore, Republic of Singapore: Leong Kit Meng, ISBN 981-05-5380-3 
  • Lorge, Peter A. (2011), Chinese Martial Arts: From Antiquity to the Twenty-First Century, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-87881-4 
  • Lorge, Peter (2015), The Reunification of China: Peace through War under the Song Dynasty, Cambridge University Press 
  • Mackintosh-Smith, Tim (2014), Two Arabic Travel Books, Library of Arabic Literature 
  • Needham, Joseph (1994), Science and Civilization in China Volume 5 Part 6, Cambridge University Press 
  • Nicolle, David (2003), Medieval Siege Weapons (2): Byzantium, the Islamic World & India AD 476-1526, Osprey Publishing 
  • Park, Hyunhee (2012), Mapping the Chinese and Islamic Worlds 
  • Peers, C.J. (1990), Ancient Chinese Armies: 1500-200BC, Osprey Publishing 
  • Peers, C.J. (1992), Medieval Chinese Armies: 1260-1520, Osprey Publishing 
  • Peers, C.J. (1995), Imperial Chinese Armies (1): 200BC-AD589, Osprey Publishing 
  • Peers, C.J. (1996), Imperial Chinese Armies (2): 590-1260AD, Osprey Publishing 
  • Peers, C.J. (2006), Soldiers of the Dragon: Chinese Armies 1500 BC - AD 1840, Osprey Publishing Ltd 
  • Peers, Chris (2013), Battles of Ancient China, Pen & Sword Military 
  • Perdue, Peter C. (2005), China Marches West, The Belknap Press of Harvard University Press 
  • Robinson, K.G. (2004), Science and Civilization in China Volume 7 Part 2: General Conclusions and Reflections, Cambridge University Press 
  • Romane, Julian (2018), Rise of the Tang Dynasty 
  • Rong, Xinjiang (2013), Eighteen Lectures on Dunhuang, Brill, ISBN 9789004250420, doi:10.1163/9789004252332 
  • Skaff, Jonathan Karam (2012), Sui-Tang China and Its Turko-Mongol Neighbors: Culture, Power, and Connections, 580-800 (Oxford Studies in Early Empires), Oxford University Press 
  • Swope, Kenneth M. (2009), A Dragon's Head and a Serpent's Tail: Ming China and the First Great East Asian War, 1592–1598, University of Oklahoma Press 
  • Taylor, K.W. (2013), A History of the Vietnamese, Cambridge University Press 
  • Turnbull, Stephen (2001), Siege Weapons of the Far East (1) AD 612-1300, Osprey Publishing 
  • Turnbull, Stephen (2002), Siege Weapons of the Far East (2) AD 960-1644, Osprey Publishing 
  • Twitchett, Denis (1979), The Cambridge History of China 3-1 
  • Wood, W. W. (1830), Sketches of China 
  • Wagner, Donald B. (1996), Iron and Steel in Ancient China, E.J. Brill 
  • Wagner, Donald B. (2008), Science and Civilization in China Volume 5-11: Ferrous Metallurgy, Cambridge University Press 
  • Wang, Zhenping (2013), Tang China in Multi-Polar Asia: A History of Diplomacy and War, University of Hawaii Press 
  • Kiernan, Ben (2019). Việt Nam: a history from earliest time to the present. Oxford University Press. ISBN 9780190053796. 
  • Russell-Smith, Lilla (2005), Uygur Patronage in Dunhuang 
  • Schafer, Edward Hetzel (1967), The Vermilion Bird: T'ang Images of the South, Los Angeles: University of California Press, ISBN 9780520011458 
  • Taylor, Keith Weller (1983), The Birth of the Vietnam, University of California Press, ISBN 9780520074170 
  • Walker, Hugh Dyson (2012), East Asia: A New History, ISBN 978-1477265161 
  • Wright, David (2005), From War to Diplomatic Parity in Eleventh Century China, Brill 
  • Xu, Elina-Qian (2005), HISTORICAL DEVELOPMENT OF THE PRE-DYNASTIC KHITAN, Institute for Asian and African Studies 7 
  • Yang, Bin (2008a), „Chapter 3: Military Campaigns against Yunnan: A Cross-Regional Analysis”, Between Winds and Clouds: The Making of Yunnan (Second Century BCE to Twentieth Century CE), Columbia University Press 
  • Late Imperial Chinese Armies: 1520-1840 C.J. Peers, Illustrated by Christa Hook, Osprey Publishing «Men-at-arms», ISBN 1-85532-655-8
  • Crespigny, Rafe (2007), A Biographical Dictionary of Later Han to the Three Kingdoms (23-220 AD), Brill 
  • Knapp, Ronald G. (1980), China's Island Frontier: Studies in the Historical Geography of Taiwan, The University of Hawaii 
  • Xiong, Victor Cunrui (2009), Historical Dictionary of Medieval China, United States of America: Scarecrow Press, Inc., ISBN 978-0-8108-6053-7 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Династија Суеј на Викимедијиној остави.
Dinastije u kineskoj historiji
581 – 619
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Династија_Суеј&oldid=27672981”