Дамир Каракаш
| Дамир Каракаш | |
|---|---|
| Лични пода��и | |
| Датум рођења | 1967. |
| Место рођења | Плашћица, Бриње, СФР Југославија |
Дамир Каракаш (Плашћица, Бриње, 1967) хрватски је књижевник.
Биографија
[уреди | уреди извор]Његови преци, као и већина житеља Плаћишце, били су дио усташког покрета.[1] Рођен је у сиромашној породици која се бавила сточарством.[2]
Након студија у Загребу, живио је у Бордоу и Паризу гдје је студирао француски језик, излагао концептуелне радове и зарађивао од свирања хармонике на улици.[3]
Књижевна дјела су му преведена на десетак језика.[3]
У прозним дјелима се бави родном Ликом и користи локални лички говор.[4]
Живи и ради у Загребу.[3]
Награде
[уреди | уреди извор]- Награда „Фриц“[3]
- Награда „Кочићево перо“[3]
- Награда Тпортала за најбољи роман године[3]
- Награда Меша Селимовић (2021)[3]
Дела
[уреди | уреди извор]- Босанци су добри људи, књига путописа
- Збирке прича
- Ескими
- Пуковник Беетховен
- Кино Лика
- Драме
- Скоро никада не закључавамо
- Снајпер и Авијатичари
- Романи
- Комбетари
- Како сам ушао у Еуропу
- Сјајно мјесто за несрећу
- Блуе Моон
- Сјећање шуме
- Прослава
- Окретиште
- Потоп
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Damir Karakaš za Nova.rs: Moji mrtvi djedovi sigurno nisu zadovoljni sa mnom”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-02-06. Приступљено 2022-05-04.
- ^ „Damir Karakaš u Užicu: Zovu me iz celog sveta, a nikad u Liku”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-10-29. Приступљено 2022-05-04.
- ^ а б в г д ђ е „Damir Karakaš”. Booka (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 05. 2022. г. Приступљено 2022-05-04.
- ^ „Karakaš, Damir | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2022-05-04.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
