Вукашин Шошкоћанин
| Вукашин Шошкоћанин | |
|---|---|
 Вукашин Шошкоћанин | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Вуле, Шоша |
| Датум рођења | 24. јун 1958. |
| Место рођења | Борово Село, НР Хрватска, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 15. мај 1991. (32 год.) |
| Место смрти | река Дунав, СФР Југославија |
| Место укопа | Манастир Бођани, Србија |
| Војна каријера | |
| Служба |  СФР Југославија Српско национално вијеће за Славонију, Барању и Западни Срем1990—1991. |
| Чин | командант |
| Учешће у ратовима | Рат у Хрватској |
| Одликовања | Народни јунак |
Вукашин Шошкоћанин (Борово Село, 24. јун 1958 — река Дунав, 15. мај 1991) био је ратни командант Срба у Хрватској. Био је предсједник мјесне заједнице и командант одбране Борова Села током рата у Хрватској.
Родитељи Милан и Љубица Шошкоћанин су поред њега имали још два сина, Радована и Душана. Постао је члан Српске демократске странке 1990. године.[1] Прије рата, радио је као ветеринарски техничар у Вуковару.[тражи се извор]
Околности његове смрти су још увијек у великој мјери нејасне. Око 10:30 часова прије подне 15. маја 1991. године, док се враћао из посјете избјегличком кампу у Војводини, удавио се у Дунаву у „бродској несрећи”.[2] Милан Парошки је јавно довео у питање званични узрок смрти и изнио тврдње да је ронилац (Југословенске ријечне флотиле или Службе државе безбједности) одговоран за Вукашинову смрт.[3] Парошки још тврди да је Вукашин био „одличан пливач”.[3] Његова смрт је још увијек означена као смрт под неразјашњеним околностима.[4]
Након његове смрти, основна школа у Борову Селу је добила име по њему.[5] Постхумно је одликован звањем „Народног јунака” у Белом Манастиру 25. септембра 1991.[6] Штросмајеровој улици у Илоку је 21. фебруара 1992. године промјењен назив у Улицу Вукашина Шошкоћанина.[7]
Галерија
-
Спомен-плоча Шошкоћанину на породичној капели на гробљу у Боровом Селу где је Шошкоћанин првобитно био сахрањен -
Надгробни споменик Шошкоћанина у манастиру Бођани
Референце
- ^ „"Memorijal 12 redarstvenika", 2008. - mup.hr”. stari.mup.hr (на језику: хрватски). 2008. Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017.
- ^ Dan Stets, The Philadelphia Inquirer (26. 05. 1991). „Deep Emotion Beneath Belgrade's Calm”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 20. 08. 2014.
- ^ а б Pogledi, issue number 138, pages 16-17, 03-09-1993. YU ISSN 0353-3832
- ^ B92 Special article
- ^ School in Borovo named after Šoškoćanin Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2013), udbina.com; accessed 8 April 2015.
- ^ „Sramota – spomenici koji veličaju krvnika, a omalovažavaju žrtvu” (на језику: хрватски). 23. 04. 2011. Приступљено 28. 12. 2017.
- ^ Commons photo
