Ваља Маре (Караш-Северин)
Ваља Маре рум. Valea Mare | |
---|---|
Насеље | |
Координате: 45° 30′ 12″ N 21° 48′ 19″ E / 45.50333° С; 21.80528° И | |
Земља | Румунија |
Округ | Караш-Северин |
Општина | Фарлиуг |
Надморска висина | 171 m (561 ft) |
Становништво (2002)[1] | |
• Укупно | 164 |
Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
• Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
Геокод | 663625 |
Ваља Маре (рум. Valea Mare) насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Фарлиуг.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 171 m.
Прошлост
[уреди | уреди извор]По "Румунској енциклопедији" место се први пут помиње 1584. године. Ту је по протеривању Турака 1717. године пописано 32 дома.
Име места у преводу на српски језик је било "Велика долина". Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Тамишком округу, Чаковачког дистрикта. Становништво је претежно влашко.[4] Када је 1797. године пописан православни клир у месту је био један свештеник. Био је то парох, поп Георгије Недељковић (рукоп. 1788) који је знао само румунски језик.[5]
Село је 1764. године било у саставу Липовског протопрезвирата.[6] А 1824. године налази се у Карансебешком протопрезвирату. Ту службује тада поп Сампсон Поповић.[7]
У селу Ваља Маре живео је као самац и умро око 1840. године Србин, поседник Тодор Марковић. Тек 1900. године покренута је оставинска расправа, и тражени су његови наследници. Марковић је имао новац (око 30.000 ф)[8] депонован у Главној државној благајни у Будимпешти. Покојников капитал се са каматама попео на милион круна (500.000 ф), а највећи део добио је један од четири наследника - Стеван Зукановић хотелијер у Пакрацу.[9]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима из 2002. године у насељу је живело 164 становника, од којих су сви румунске националности.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2016.
- ^ "Српски сион", Карловци 1905. године
- ^ "Сербски летописи за 1825.", Будим 1824. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
- ^ "Застава", Нови Сад 1901. године