Битка код Каполне

Битка код Каполне
Део Мађарске револуције 1848.
Битка код Каполне
Време 26-27. фебруар 1849. Место Краљевина Угарска Исход царска победа
Сукобљене стране
Аустрија	Краљевина Угарска
Команданти и вође
Алфред Виндишгрец	Хенрик Дембињски
Јачина
око 30.000 са 165 топова[1]	око 36.000 са 136 топова[1]
Жртве и губици
350[1]	1.200[1]

Овај чланак је део серије о историји Мађарске
Историја Мађарске
Пре досељења Мађара Панонија Хунски каганат Аварски каганат
Порекло Мађара Велика Мађарска Леведија Етелкез
Средњи век Долазак у Панонску низију Кнежевина Високосредњовековна краљевина Позносредњовековна краљевина Монголско-угарски сукоби Османско-угарски сукоби
Рани нови век Мохачка битка (1526) Хабзбуршка краљевина Источно угарско краљевство Кнежевина Трансилванија Мађарска под Османским царством (1541—1699) Будимски пашалук
Касни нови век Ракоцијева буна Мађарска револуција 1848. Аустро-угарска нагодба (1867) Аустроугарска (1867—1918) Земље круне Светог Стефана Угарска у Првом светском рату
Модерно доба Мађарска Демократска Република (1918—1919) Мађарска Совјетска Република (1919) Мађарско-румунски рат (1919) Тријанонски споразум (1920) Краљевина Мађарска (1920—1946) Мађарска у Другом светском рату Република Мађарска (1946—1949) Народна Република Мађарска (1949—1989) Мађарска револуција 1956. Мађарска
п р у

Битка код Каполне била је део Мађарске револуције 1848.

У зимској офанзиви против мађарских револуционара, Виндишгрец је 15. децембра 1848. заузео Братиславу коју су Мађари напустили без борбе, а затим је 30. децембра потукао мађарску Дунавску армију у бици код Мора. Мађарска војска је одступила према Будиму, који је напустила без борбе, док се мађарска влада преселила у Дебрецин. Будим је заузет без борбе 5. јануара 1949. У наставку операција у јануару, Дунавска армија је кренула на север и ослободила Кошице, Аустријанци су избили до Токаја и одбацили Мађаре преко Тисе, али су се нагло повукли због напредовања Дунавске армије из Словачке.^[2]

Мађарски врховни заповедник, генерал Дембињски, окупио је средином фебруара 1849. главнину мађарске војске (око 36.000 људи) код Мишколца. Сазнавши за покрет аустријске војске фелдмаршала Виндишгреца, Дембињски је одлучио да их заустави на обали реке Тарне, али је изабрани положај био сувише далеко од мађарске војске и до 26. фебруара 1849. на њега су пристигле само 4 мађарске дивизије (око 17.000 људи). Аустријска војска је лако потиснула пристигле мађарске дивизије 26. фебруара, и сутрадан одбила слабо организовани противнапад остатка мађарске војске које се тек прикупљала. Аустријски губици износили су око 350 избачених из строја, а мађарски око 1.200.^[1]

Генерал Дембињски је смењен, и мађарска војска под командом генерала Гергеја прешла је у напад, потукавши Аустријанце код 6. априла код Ишасега и 10. априла код Ваца. Виндишгрец је смењен и нови аустријски заповедник, генерал Франц Велден, повукао је главнину војске према Бечу, оставивши у Будиму генерала Хајнриха Хенција са 4 батаљона и једним ескадроном коњице. Гергеј је 4. маја опсео Будим и заузео га 21. маја 1849.^[2]

• Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија, том 5. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 187—192. 
• Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија, том 4. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 229—230. 

Битка код Каполне на Викимедијиној остави.