Битка за Бир Хакејм
| Битка за Бир Хакејм | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Другог светског рата | |||||||
 Француски легионари | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Слободна Француска У��едињено Краљевство |
 Немачка Италија | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Мари Пијер Кениг | Ервин Ромел | ||||||
| Јачина | |||||||
| 3.703[1][2] | 37.000 | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
|
141 мртав 229 рањених 814-845 [3] заробљених 53 топа 50 возила[4][5] 110 авиона[6] |
3.300 мртвих и рањених 227 заробљених 164 возила 49 авиона[7] | ||||||
Битка за Бир Хакејм (26. мај - 11. јун 1942) вођена је током Другог светског рата између снага италијанско-немачког афричког корпуса под командом генерала Ромела и снага Слободне Француске. Мање француске снаге херојски су држале своје положаје 16 дана. Битка је дозволила Савезницима да се регрупишу и припреме за битку код Ел Аламејна.
Позадина и припреме
[уреди | уреди извор]Бир Хакејм био је на крају савезничке одбрамбене линије изграђене у време затишја у Сјеверној Африци током 1942. године. Посаду овог утврђеног подручја чинило је око 3.700 француских легионара из 2, 3. и 13. батаљона Легије странаца, а заповедао им је искусни генерал Мари-Пијер Кениг. Ова јединица се већ прије под заповедништвом бригадира Амилаквариа овенчала храброшћу и славом у рату на подручју Африке и Сирије. Током четири мјесеца око Бир Хакејма одвијале су се само повремене чарке, а за то време легионари су ископали подземна склоништа, ровове пуног профила (око 170 cm дубине), и своја бојна возила су до половине закопали у песак ради заштите од фрагмената распрснутих бомби и граната. Минска поља била су постављена на начин да су противника присиљавала да се креће на простору у који је било упрто све расположиво наоружање кружне одбране, где су браниоци могли да га туку и на крају униште.
Битка
[уреди | уреди извор]Дана 26. маја 1942. јединица са око 1.600 легионара уочила је кретање великих противничких снага према Бир Хакејму. Генералу Кенигу одмах је постало јасно да је почео немачки напад и да Ромел жели да обухвати савезничке положаје с југа. Следећег дана испред Бир Хакејма избиле су двије италијанске дивизије, а биле су то 102. оклопна дивизија Ариете и 101. моторизована дивизија Триесте с укупно 220 лаких и 50 средњих тенкова. Италијани су напали с тенковима који су засипали гранатама положаје легионара који су мирно чекали и трпели ватру све до тренутка када су им се италијански тенкови приближили на жељену даљину. Тада су легионари отворили жестоку паљбу из своја 54 противоклопна топа калибра 57 mm. Много италијанских тенкова је погођено из непосредне близине и разнесено, док су други који су застали на минским пољима постали лаке мете за француске тобџије. Све ово поколебало је Италијане, али се ипак шест италијанских тенкова пробило у унутрашњост Бир Хакејма. Међутим, ту су их дочекали легионари који су поскакали на тенкове и побили посаде кроз отворе за извиђање и паљбу на тенковима. У том нападу Италијани су изгубили 32 тенка, а постало им је и јасно да се посада Бир Хакејма неће лако и без борбе предати.[8]
У другом нападу Италијана легионари су били засипани авионским бомбама и топовским гранатама, а италијанској 101. дивизији у нападу се сада придружила и немачка 90. лака дивизија[9], док су све вријеме Штуке засипале положаје легионара разорним бомбама. Сада су у помоћ легионарима прискочили Спитфајери и Хокер харикени из састава Пустињских ваздушних снага који су након ваздушних битака које су се развиле изнад Бир Хакејма успели да отерају 'штуке'.[10][11] Али, положаје легионара и даље су засипале топовске и тенковске гранате. Читаво то време легионарска логистика храбро је ноћу допремала намирнице и залихе муниције, хране и воде својим колегама који нису н�� за центиметар попуштали на својим положајима.
Међутим, то није могло трајати унедоглед, па се посљедњи конвој набавки за легионаре пробио ноћу између 7. и 8. јуна, а од тада на снагу ступа ограничена потрошња воде. Све до 9. јуна изнад глава легионара беснеле су страшне и тешке ваздушне борбе (око 80 авиона истовремено) вођене између немачких и савезничких ловаца. Доље на тлу ишао је талас за таласом напада осовинске (италијанска и немачка пешадија) пешадије подупрт тенковима из састава 15. оклопне дивизије.[12][13] Тог 9. јуна на многим је местима одбране Бир Хакејма постало критично, јер је противник пробио минска поља и одбрану, па су се развиле и беспоштедне крваве борбе 'прса у прса' између војника Осовине и легионара. Легионаре је на крају спасио јуриш њихових оклопних транспортера типа БРЕН са митраљезима. Међутим, иако су легионари чинили чуда и држали се изузетно храбро и жилаво, било је само питање времена када ће на крају морати да попусте, јер Немци и Италијани нападали су опет изузетно храбро и силовито. Тако је и било јер на крају је генерал Кениг заповедио пионирима инжењерцима да отворе пролаз кроз своја минска поља, па су се бранитељи Бир Хакејма у колони по један, под борбом, извукли из места. Након јуначког отпора извукло се и састало с британским војницима око 2.600 француских легионара.[14]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Bimberg 2002, стр. 109, 101.
- ^ Playfair 2004, стр. 413.
- ^ Porch 2005, стр. 272.
- ^ Buell 2002, стр. 169.
- ^ Ford 2008, стр. 64.
- ^ Palermo 2014, стр. 255–264.
- ^ Palermo 2014, стр. 263–268.
- ^ Montanari 1993, стр. 212.
- ^ Richards & Saunders 1975, стр. 201.
- ^ Playfair 2004, стр. 230–231.
- ^ Richards & Saunders 1975, стр. 200–201.
- ^ Playfair 2004, стр. 236.
- ^ Liardet 2012, стр. 3.
- ^ Playfair 2004, стр. 237.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bimberg, Edward L. (2002). Tricolor over the Sahara. Contributions in Military Studies. Westport, CN: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-31654-8.
- Boillot, Félix François (1945). Bir Hakeim: 26 mai – 10 juin, 1942 [Bir Hakeim: 26 May – 10 June 1942] (2nd, rev. изд.). Paris: Presses universitaires de France. OCLC 11585533.
- Buell, Thomas B.; Bradley, John N.; Griess, Thomas E.; Dice, Jack W.; Bradley, John H. (2002). The Second World War: Europe and the Mediterranean. The West Point Military History Series. New York: Square One. ISBN 978-0-7570-0160-4.
- Carver, M. (1964). Tobruk (Pan Books изд.). London: Batsford. ISBN 978-0-330-23376-7.
- Carver, M. (2002) [1986]. Dilemmas of the Desert War: The Libyan Campaign 1940–1942 (Spellmount изд.). Staplehurst: Batsford. ISBN 978-1-86227-153-1.
- Creveld, M. van (1977). Supplying War: Logistics from Wallenstein to Patton. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-29793-6.
- de Gaulle, Charles (2000) [1954]. Guyard, Marius-François; Barré, Jean-Luc, ур. Mémoires de guerre [War Memoirs]. Bib. La Pléiade (на језику: French). Paris: Gallimard. ISBN 978-2-07011-583-9.
- Ford, Ken (2008). Gazala 1942: Rommel's Greatest Victory. Oxford: Osprey. ISBN 978-1-84603-264-6.
- Greene, Jack; Massignani, Alessandro (1999) [1994]. Rommel's North Africa Campaign: September 1940 – November 1942. Cambridge, MA: Da Capo. ISBN 978-1-58097-018-1.
- Hinsley, H. (1994) [1993]. British Intelligence in the Second World War (abridged). History of the Second World War (2nd rev. изд.). London: HMSO. ISBN 978-0-11-630961-7.
- Latimer, Jon (2003) [2002]. Alamein. London: John Murray. ISBN 978-0-7195-6213-6.
- LePage, Jean-Denis G. G. (2008). The French Foreign Legion: An Illustrated History. Jefferson, NC: McFarlane. ISBN 978-0-7864-3239-4.
- Montanari, Mario (1993). El Alamein (gennaio – novembre 1942) [El Alamein (January–November 1942)]. Le operazioni in Africa Settentrionale. III (2nd изд.). Roma: Stato Maggiore dell'esercito, Ufficio Storico, SME. OCLC 313319483.
- Neillands, R. (2005) [1991]. The Desert Rats: 7th Armoured Division 1940–45 (Aurum Press изд.). London: Widenfeld & Nicolson. ISBN 978-1-84513-115-9.
- Palermo, Michele (2014). Eagles over Gazala: Air Battles in North Africa, May–June 1942. Roma: IBN Editore. ISBN 978-88-7565-168-8.
- Pitt, B. (1980). The Crucible of War: Auchinleck's Command. II (2001 изд.). London: Cassell. ISBN 978-0-304-35951-6.
- Porch, Douglas (2005) [2004]. Hitler's Mediterranean Gamble (Cassell Military Paperbacks изд.). London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-304-36705-4.
- Playfair, Major-General I. S. O.; with Flynn, Captain F.C. RN; Molony, Brigadier C. J. C. & Gleave, Group Captain T. P. (2004) [1st. pub. HMSO 1960]. Butler, Sir James, ур. The Mediterranean and Middle East: British Fortunes reach their Lowest Ebb (September 1941 to September 1942). History of the Second World War, United Kingdom Military Series. III. Uckfield, UK: Naval & Military Press. ISBN 978-1-84574-067-2.
- Richards, Denis; Saunders, Hilary St. G. (1975) [1954]. Royal Air Force 1939–1945: The Fight Avails. II. London: HMSO. ISBN 978-0-11-771593-6.
- Walker, Ian W. (2003). Iron Hulls, Iron Hearts: Mussolini's Elite Armoured Divisions in North Africa. Marlborough: Crowood. ISBN 978-1-86126-646-0.
