Пређи на садржај

Алин Поток

Координате: 43° 42′ 03″ С; 19° 47′ 31″ И / 43.700833° С; 19.791833° И / 43.700833; 19.791833
С Википедије, слободне енциклопедије
Алин Поток
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаЧајетина
Становништво
 — 2011.Пад 190
Географске карактеристике
Координате43° 42′ 03″ С; 19° 47′ 31″ И / 43.700833° С; 19.791833° И / 43.700833; 19.791833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина981 m
Алин Поток на карти Србије
Алин Поток
Алин Поток
Алин Поток на карти Србије
Остали подаци
Позивни број031
Регистарска ознакаUE

Алин Поток је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 190 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Алин Поток се налази на југоисточном делу златиборске висоравни. Удаљено је тридесетак километара јужно од Ужица, а десетак-петнаест километара југоисточно од туристичког насеља Златибор. Наткриљено је са југозапада венцем Чиготе (1422 m). У селу се издвајају три врха: Крст (1060 м), Бојиште (1070 m) и Чумски врх (1090 m). Кроз атар села протиче река Катушница која извире испод Јединог бора а улива се у Велики Рзав. Име је добила по катунима којих је у њеном сливу било у средњем веку и тада се звала Катуништица. У селу извире речица Приштавица која то име добија пошто прође кроз познату Терзића пећину.

Кроз центар села прилази асфалтни пут ЗлатиборСирогојно. Тим путем је село повезано и са општинским седиштем у Чајетини. Место Збориште дели село на два скоро једнака дела. Ту се налазе школа, продавница (отворена 1945) а у новије време и кафана.

Основна школа „Јосип Терзић” Алин Поток подигнута је 1922. а почела са радом 1923. Село је елктрифицирано 1959. Стари макадамски пут за Чајетину изграђен 1959. а асфалтиран је 1978. године. Скоро сва домаћинства су прикључена на водоводну мрежу. Од 1996. већи део села има телефонску везу.

Од формирања до укидања срезова, Алин Поток је стално био у саставу Златиборског среза. Од 1839. од када постоје општине као административно-територијалне јединице па до краја Другог светског рата, Алин Поток са селом Рожанством чини једну општину са седиштем у Рожанству. Сада је месна заједница општине Чајетине.

Историја

[уреди | уреди извор]

Село се под садашњим именом први пут помиње 1812. године. Вероватно је село, или само његов део, у турско доба било чифлук (читлук), а не спахилук, неког Алије по коме је добило име. Основано се претпоставља да се у прошлости звало Збориштица (или Зборишница). Садашњи централни део села са називом Збориште на то нас упућује.

Најстарија фамилија у Алину Потоку и једна од најстаријих златиборских породица су Дабићи. Још од почетка 19. века, а можда и од раније, постоји још 13 фамилија. То су: Његошевићи, Лазовићи, Терзићи, Милаћевићи, Грујичићи, Чумићи, Стојановићи, Лазаревићи, Марковићи, Николићи, Лекићи и Савичићи.

Овде је живео Бранко Његошевић, носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Основно занимање становништва је сточарство и земљорадња. Алинчани су били познати као добри мајстори за обраду дрвета (израда кревета, столова, качица за сир и кајмак и сл) и већег броја пољопривредних алата. Село је веома је погодно за развој сеоског туризма.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Алин Поток живи 220 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,5 година (49,4 код мушкараца и 53,6 код жена). У насељу има 92 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,65.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника (као и у осталим селима златиборског краја).

По првом познатом попису из 1818. Алин Поток је имао 13 домаћинстава са око 90-100 становника. Од тада се број становника села уз повремене осцилације стално повећавао и највећи број је достигнут половином двадесетог века. По попису из 1953. у селу је било 712 становника у 118 домаћинстава, тј. просечно 6 чланова по домаћинству.

Исељавање из села траје од друге половине 19. века, а најинтензивније је било почетком друге половине 20. века.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 683
1953. 712
1961. 701
1971. 527
1981. 440
1991. 327 326
2002. 244 245
2011. 190
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
244 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

О селу су написане две хронике-родослова и два романа чија се радња делимично одиграва у овом селу:

  • Грујичић Живорад-Живко: Алин Поток, село под Чиготом, Чајетина, 1998.
  • Дабић Б. Миодраг: Дабићи из Алина Потока, Златибор, 2004.
  • Савичић Станка: Плачи, небо, уместо мене, Чачак, 2001.
  • Савичић Станка: Лена, Београд, 2003.

Аутори ових књига су рођени у Алином Потоку.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становни��тво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]