Албанци у Србији
 | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 61.687 (попис Србије 2022)[1] без Космета[а] 1.616.869 (попис Косова 2011)[3] | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Косово и Метохија, Прешево, Бујановац и Медвеђа | |
| Језици | |
| српски и албански | |
| Религија | |
| претежно ислам, мали врој хришћана | |
| Сродне етничке групе | |
| Албанци |
_(cropped_2).jpg)
.JPG)
_(52052470251)_(cropped).jpg)
Албанци су друга по величини етничка група у Србији, после Срба. Према попису из 2022. године, 61.687 Албанаца живи на простору централне Србије и Војводине, док их на Косову и Метохији има 1.616.869, где чине етничку већину. Говоре албанским језиком и највећи део је исламске вероисповести. Албански је, поред српског, службени језик на Косову и Метохији.
Историја
[уреди | уреди извор]Фашистички окупатор током Другог светског рата на територију Косова и Метохије насељава до 72.000 Албанаца из Албаније.[4]
Јануара 2024. група грађана Куршумлије је у центру места протестовала и затражила заштиту државних органа због учесталих упада наоружаних банди Албанаца са Косова и Метохије, који краду дрва, приватну и државну имовину.[5][6]
Пописи Србије
[уреди | уреди извор]- 1948: 532.011
- 1953: 565.513
- 1961: 699.772
- 1971: 984.761
- 1981: 1.303.034
- 1991: 78.281
- 2002: 61.647
- 2011: 5.809 (види Попис становништва 2011. на Косову)
- 2022: 61.687
Попис 1991. бојкотован је од стране албанске националне заједнице, док пописи 2002, 2011. и 2022. године нису спроведени на територији АП Косово и Метохија, док је онај из 2011. у општинама Прешево и Бујановац бојкотовала већина Албанаца.[7]
Види још
[уреди | уреди извор]- Односи Србије и Албаније
- Шиптари
- Арнаути
- Арнауташи
- Качаци
- Косовски сукоб
- Сукоби на југу Србије (1999—2001)
- Попис становништва 2011. на Косову
- Албанци у Републици Српској
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Попис 2022. није спроведен у АП Косово и Метохија, уз напомену да је ово већ четврти по реду попис становништва за који није било омогућено прикупљање података у јужној српској покрајини. Последњи попис становништва на Косову и Метохији у коме су учествовали припадници албанске националне мањине обављен је још 1981. године. Албанци на Косову и Метохији бојкотовали су попис 1991. године, а подаци за ту годину добијени су проценом. Пописе 2002. и 2011. године такође није било могуће спровести на територији Косова и Метохије. Поменуте околности битно се одражавају на могућност праћења свеукупног етнодемографског стања у Србији.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Становништво према националној припадности Архивирано 2013-04-16 на сајту Archive.today, Републички завод за статистику Србије, 2011.
- ^ “Етноконфесионални и језички мозаик Србије”, Републички завод за статистику Србије
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 03. 01. 2014. г. Приступљено 27. 08. 2015.
- ^ Vickers, Miranda (1998). Between Serb and Albanian: a history of Kosovo. Hurts and co. стр. 123.
- ^ https://www.juznevesti.com. „Sa protesta u Kuršumliji zatražena veća bezbednost za imovinu i ljude u tom kraju”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29.
- ^ „Protest građana u Kuršumliji: Zaštitite nas | Srbija”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29.
- ^ „2011 Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia” (PDF). Statistical Office of the Republic of Seriba. Приступљено 8. 3. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Барјактаровић, Мирко Р. (1950). „Двовјерске шиптарске задруге у Метохији”. Зборник радова Етнографског института. 1: 197—209.
- Батаковић, Душан Т. (1991). Косово и Метохија у српско-арбанашким односима: Студије и чланци. Приштина-Горњи Милановац: Јединство, Дечје новине.
- Димић, Љубодраг; Борозан, Ђорђе (1998). Југословенска држава и Албанци. 1. Београд: Службени лист СРЈ, Архив Југославије, Војно-историјски институт.
- Димић, Љубодраг; Борозан, Ђорђе (1999). Југословенска држава и Албанци. 2. Београд: Службени лист СРЈ, Архив Југославије, Војно-историјски институт.
- Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд: Завод за уџбенике.
- Маликовић, Драги (2005). Качачки покрет на Косову и Метохији 1918—1924. Лепосавић-Косовска Митровица: Институт за српску културу, Филозофски факултет.
- Николић, Коста; Цветковић, Срђан (2014). Срби и Албанци на Косову и Метохији у 20. веку (1912—1990). Београд: Институт за савремену историју.
- Стојанчевић, Владимир (1994). Косово и Метохија у српско-арбанашким односима у XIX веку (1804—1878). Београд: Српска академија наука и уметности.
| Мањине (са саветима националних мањина) |  | |
|---|---|---|
| Остале мањине | ||
| Америка |  | |
|---|---|---|
| Европа | ||
| Океанија | ||
| Азија | ||
| Африка | ||
