Ала Пугачова
| Ала Пугачова | |
|---|---|
.jpg) Ала Пугачова | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. април 1949. |
| Место рођења | Москва, Совјетски Савез |
| Музички рад | |
| Активни период | 1965. - данас—данас |
| Жанр | поп, поп рок |
| Остало | |
| Веб-сајт | www |
Ала Борисовна Пугачова (рус. Алла Борисовна Пугачёва; Москва 15. април 1949) руска је певачица, композитор и глумица. Једна је од најпознатијих и најцењенијих певачица из Русије.[1][2][3]
Каријера
[уреди | уреди извор]Рођена је 15. априла 1949. у Москви.[4] Године 1969. дипломирала је хорско дириговање на Музичкој школи „Иполитов - Иванов“ у Москви.
У периоду од 1971. до 1972. била је у групи Олег Лундстрен бигбенд, а касније и у Веселите момчета (1973).
У 1974. Пугачова осваја трећу награду на такмичењу за поп уметнике. Велики таленат за певање је доказала на фестивалу Златни Орфеј наредне године, када је примила награду са песмом Арлекино Емила Димитрова. Касних седамдесетих и раних осамдесетих Пугачева је постала највећа звезда руске поп музике и стиче популарност изван Совјетског Савеза. Добила је награду Ћилибарски славуј на Гран при фестивалу у Сопоту, Пољска (1978).[5][6] Поред те награде низала је успехе широм Европе: златна плоча у Финској, пева у Олимпији у Паризу (1982) и на репрезентативном фестивалу Сан Ремо (Италија). Наступала је на отварању културног центра Совјетског Савеза у Бечу и учествује у добротворним концертима у Финској и другим државама. Продала је око 250 милиона примерака плоча и дискова.[7]
Пугачова је ауторка, глумица и водитељка на десетине телевизијских и концертних програма. У својој домовини Пугачева је почаствована са много националних награда, укључујући и титулу „Заслужни уметник“. Ради успешно као глумица и композиторка. Урадила је музику у филмовима Жена која пева из 1977. и Дошао сам и причам (1986). У првом филму је такође написала музику под псеудонимом Борис Горбонос.[8]
У 90-им, Ала Пугачова је имала огроман утицај на руску поп сцену. Током овог периода одржала је годишњи фестивал под називом "Рождественские встречи" (срп. Божићни сусрети). Учешће на овом фестивалу учинило је да певачи почетници буду познати широм земље. Истовремено, Пугачева је наставила да издаје сопствене албуме и синглове. Једна од њених најпознатијих песама тог периода била је песма "Позови меня с собой" (срп. Зови ме са тобом) (аутор и оригинални извођач - Татјана Снежина, која је трагично умрла 1995. године у доби од 23 године); у 2015. години, текст ове песме заузео је 23. место у топ-100 најпознатије руске поезије у историји.[9] Ала Пугачова представљала је Русију на Песми Евровизије 1997.
Председник Дмитриј Медведев је одликовао Орденом за заслуге трећег степена на њен рођендан 2009. године. Добра је пријатељица са некадашњом украјинском премијерком Јулијом Тимошенко.[10][11]
Из првог брака има ћерку Кристину Орбакајите. Од 1994. до 2005. је била удата за поп звезду Филипа Киркорова. Од 2011. године удата је за познатог руског хумористу пародијског жанра Максима Галкина.
Политичка уверења
[уреди | уреди извор]На председничким изборима 1996. подржала је Бориса Јељцина, рекавши да они који гласају за њега бирају пут развоја земље, док се они који гласају за Зјуганова руководе само осећањем негодовања према свету.[12].
На председничким изборима 2011. подржала је Михаила Прохорова[13].
На парастосу Михаилу Горбачову није могла да задржи сузе и рекла да је захваљујући њему Совјетски Савез престао да буде империја зла, а совјетски грађани су добили слободу, а што је најважније, Горбачов је одбацио насиље као начин вођења политике и средство за задржавање власти[14].
Пугачова се 18. септембра 2022. обратила руским властима са захтевом да је признају као страног агента, попут њеног супруга Максима Галкина: "Молим вас да ме упишете у редове страних агената моје вољене земље, јер сам солидарна са својим мужем, поштеном, поштеном и искреном особом, истинским и непоткупљивим патриотом Русије, који отаџбини жели просперитет, миран живот , слободу говора и окончање смрти наше деце за илузорне циљеве који нашу земљу чине паријем и оптерећују животе наших грађана."[15].
Дискографија
[уреди | уреди извор]
|
|
Галерија слика
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Novosti:Pugačova, pokaj se!”. Приступљено 1. 1. 2014.
- ^ Smale, Alison (28. 02. 2000). „A Superstar Evokes a Superpower; In Diva's Voice, Adoring Fans Hear Echoes of Soviet Days – New York Times”. The New York Times. Приступљено 01. 1. 2014.
- ^ Pareles, Jon (25. 09. 1988). „Review/Music; Alla Pugacheva's Moody, Ardent Soviet Pop – New York Times”. The New York Times. Приступљено 01. 1. 2014.
- ^ Alla Pugacheva. IMDb.com
- ^ Międzynarodowy Festiwal Piosenki Polskiej- Sopot Festival Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2007) (International Festival of Polish Song – Sopot Festival. In Russian and Polish). «Песня года» site
- ^ „Глас Русије:Музички фестивал у Сопоту – реактивирање”. Архивирано из оригинала 02. 01. 2014. г. Приступљено 1. 1. 2014.
- ^ „Alla Borisovna Pugacheva (Russian singer)”. Приступљено 1. 1. 2014.
- ^ «Женщина, которая поет»: кто такой Борис Горбонос? Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2011) ("The Woman Who Sings": Who Is Boris Gorbonos?. In Russian). Volgograd News
- ^ Лејбин, Виталиј; Кузнецова, Наталиja (јун 2015). „Слова не выкинешь. Какие песни мы поем в душе и какими стихами говорим”. Русский репортёр (на језику: руски) (15). Архивирано из оригинала 2016-04-19. г. Приступљено 2016-04-10.
- ^ Pugacheva about Tymoshenko, UNIAN (6. 3. 2009)
- ^ Yulia Tymoshenko sang a song for Alla Pugacheva, UNIAN (24. 4. 2009)
- ^ „Алла Пугачева призывает голосовать за Ельцина” (на језику: руски). Расцвет российских СМИ. Эпоха Ельцина. 1992-1999. 14. јун 1996.
- ^ „Пугачева стала доверенным лицом Прохорова”. Lenta.ru (на језику: руски). 2. фебруар 2012.
- ^ „«Ушла эпоха»: Пугачева назвала отказ от насилия главной заслугой Горбачева”. Gazeta.ru (на језику: руски). 4. септембар 2022.
- ^ „Russian pop star’s war criticism stirs vigorous debate” (на језику: енглески). Associated Press. 20. септембар 2022.
Литература
[уреди | уреди извор]- Резник И. (1981). Монологи певицы. Казань: Татарстан.
- Алла Пугачёва: Сборник нот. сост. Е. Б. Болдин. М.: Всесоюзное творческо-производственное объединение «Киноцентр». 1990.
- Василинина И. (1991). Алла Пугачёва. М.: Советский композитор.
- Савченко Б. (1992). Дорогая Алла Борисовна…. Серия «Мир искусств»; № 1′1992. М.: Знание.
- Алла Пугачёва глазами друзей и недругов. 1. М.: Центрполиграф. 1997. ISBN 5-218-00522-3.
- Алла Пугачёва глазами друзей и недругов. 2. М.: Центрполиграф. 1997. ISBN 5-218-00523-1.
- Беляков А. (1997). Алка, Аллочка, Алла Борисовна. М.: Вагриус. ISBN 5-7027-0481-9.
- Непомнящий О. (1999). «Однажды наступит завтра». Центр Сирена. ISBN 5-936-25001-6.
- Макарова Н. (1998). Алла Пугачёва. Жизнь знаменитых ��юдей. М.: Литература. ISBN 985-437-722-9.
- Резник И. (2001). Алла Пугачёва и другие. М.: Олма-Пресс. ISBN 5-310-00015-1.
- Пьотровски, Гжегож (2002). Ałła Pugaczowa — fenomen piosenkarstwa rosyjskiego. Toruń: Wydawnictwo Adam Marszałek. ISBN 8-373-22244-8.
- Раззаков Ф. (2003). Алла Пугачёва: По ступеням славы (PDF). М.: Яуза, Эксмо. ISBN 5-8153-0059-4. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 02. 2014. г. Приступљено 07. 02. 2023.
- Скороходов Г. (2004). Алла и Рождество. М.: Эксмо. ISBN 5-699-04678-X.
- Пугачёва А. (2004). Лучшие песни. Тексты и аккорды. М.: Харвест. ISBN 985-13-2101-X.
- Скороходов Г. (2005). Алла и Рождество. Любимые наших любимых (2-е изд изд.). М.: Эксмо, Алгоритм. ISBN 5-699-09127-0.
- Резник И. (2006). Пугачёва и другие. М.: Зебра Е. ISBN 5-94663-310-4.
- Беляков А. (2009). Алла Пугачёва. Жизнь замечательных людей. Биография продолжается. М.: Молодая гвардия. ISBN 978-5-235-03230-9.
- Раззаков Ф. (2009). Алла Пугачёва: Рождённая в СССР. М.: Эксмо. ISBN 978-5-699-33902-0.
- Раззаков Ф. (2009). Алла Пугачёва: В безумном веке. М.: Эксмо. ISBN 978-5-699-33906-8.
- Раззаков Ф. (2009). Пугачёва против Ротару. Великие соперницы. М.: Эксмо.
- Пугачёва А. (2009). Алла Art. М.: Арбор. ISBN 978-5-9900759-8-6.
- Резник И. (2010). Пугачёва и другие (2-е изд изд.). М.: Книга по Требованию. ISBN 5-94663-310-4.
- Скороходов Г. (2010). Неизвестная Пугачёва. Рождественские встречи. Гении и злодеи. М.: Эксмо, Алгоритм. ISBN 978-5-699-41141-2.
- Скороходов Г. (2011). Алла Пугачёва как она есть. М.: Эксмо, Алгоритм. ISBN 978-5-699-52863-9.
- Скороходов Г. (2012). Алла Пугачёва. Встречи с рождественской феей. Женщина, покорившая мир. М.: Алгоритм. стр. 320. ISBN 978-5-4438-0154-4.
- Раззаков Ф. (2014). Алла Пугачёва. 50 мужчин Примадонны. М.: Эксмо. ISBN 9785457613829.
- Мишаненкова Екатерина (2014). Я — Алла Пугачёва. М. ISBN 978-5-17-085305-2.
- Мишаненкова Екатерина (2015). Алла Пугачёва. Единственная звезда. М. ISBN 978-5-17-092310-6.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Ала Пугачова на сајту IMDb (језик: енглески)
- Фан клуб Пугачове
| Учешћа | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Извођачи |
| ||||||
| Песме |
| ||||||
Note: Прецртане су године када Русија није учествовала на такмичењу | |||||||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
