Пређи на садржај

Јозеф Виктор Рохоњ

С Википедије, слободне енциклопедије
Јозеф Виктор Рохоњ
Лични подаци
Датум рођења(1845-05-07)7. мај 1845.
Место рођењаБутин, Тимиш,  Аустријско царство
Датум смрти15. март 1923.(1923-03-15) (77 год.)
Место смртиПраг,  Чехословачка
Научни рад
ПољеПалеонтологија

Јозеф Виктор Рохоњ (svk. Jozef Viktor Rohoň; Бутин, Тимиш, 7. мај 1845 — Праг, 15. март 1923) био је аустријски лекар и палеонтолог словачког порекла.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Породица

[уреди | уреди извор]

Потиче из познате словачке евангелистичке породице Рохоњ. Прадеда му је био Јурај Рохоњ (1773-1831), песник и евангелистички свештеник у Гложану. Отац Фердинанд (1823-1884) био је писац религиозних дела, композитор и учитељ.[1]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Похађао је гимназију у Шопрону. Две године (1867-1869) студирао је евангелистичку теологију у Бечу. Потом 1871. прелази на студије медицине, фокусирајући се на зоологију и неуроанатомију. Утицај на њега извршили су Теодор Мејнерт, Карл Клаус и Едуард Алберт. Дипломирао је 1884. у Минхену, где остаје све до 1888. посвећујући се палеонтолошким истраживањима.[1] У Минхену је сарађивао са Карлом Алфредом фон Цителом, изводећи анатомске студије конодонта.[2]

Каријера

[уреди | уреди извор]
Портрет Рохоња, рад сликарке Зуске Медвеђове

У пролеће 1888. преселио се у Санкт Петербург, где је радио као приватни тутор све до 1895. године. Након тога изабран је за ванредног професора хистологије (касније и ембриологије) на Карловом универзитету у Прагу. У фебруару 1903. постао је редовни професор хистологије и ембриологије. Пензионисао се 1915. године.[1]

Од 31 научног рада, девет је посвећено неуроанатомији, а 22 палеонтологији (углавном палеоихтиологији).

Његово име везује се за „Рохоњ-Бердове ћелијe”, дефинисане као велики механосензорни неурони који се могу наћи у дорзалном спиноцеребеларном путу риба и водоземаца. Рохоњ-Бердове ћелије су присутне само у ембрионалној и ларвалној фази.[3][4]

Оженио се у педесет шестој години Боженом, са којом је имао пет ћерки: Кристину, Павлу, Владимиру, Олгу и Константину.[1]

Као младић био је један од покретача позоришног живота Словака у Бачком Петровцу, па је тако 1866. организовао прву позоришну представу у месту.[5]

Рохоњ је био члан Краљевске чешке академије наука, Природњачког друштва у Санкт Петербургу, Руског империјалног минералошког друштва и Друштва чешких лекара.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Svojtka, M.; Seidl, J.; Steininger, B. (2010). „Aus der Batschka in die weite Welt: Leben und Werk des Josef Victor Rohon (1845–1923) zwischen Wien, München, Sankt Petersburg und Prag / A Bácskából a nagyvilágba: Josef Victor Rohon (1845–1923) élete és munkássága Bécsben, Münchenben, Szentpétervárott és Prágában”. Österreichisch-ungarische Beziehungen auf dem Gebiet des Hochschulwesen -- Osztrák-magyar felsőoktatási kapcsolatok (K. Lengyel Zsolt, Nagy József Zsigmond & Ujváry Gábor red.). Székesfehérvár/ Budapest: 195—222. 
  2. ^ Google Books The Genesee Conodonts: with descriptions of new species by William Letchworth Bryant
  3. ^ Reyes R, Haendel M, Grant D, Melancon E, Eisen JS (јануар 2004). „Slow degeneration of zebrafish Rohon-Beard neurons during programmed cell death”. Developmental Dynamics. 229 (1): 30—41. PMID 14699575. doi:10.1002/dvdy.10488. 
  4. ^ Neurocomputing.org Архивирано 2013-04-04 на сајту Wayback Machine Earliest Tactile Sensory Neurons in Vertebrate Evolution
  5. ^ „Jozef Viktor Rohonj”. www.slovackizavod.org.rs. Архивирано из оригинала 03. 07. 2019. г. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јозеф_Виктор_Рохоњ&oldid=28529869”