Извор странице Словенски устанак против византијске власти (1072)

← Словенски устанак против византијске власти (1072)

Немате дозволу да уређујете ову страницу из следећег разлога:

Ваша IP адреса је у опсегу који је блокиран на свим викијима Задужбине Викимедије.

Блокирао/ла Вас је ‪EPIC‬. Разлог Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.

Почетак блокаде: 09:48, 2. јул 2024.
Крај блокаде: 09:48, 2. јул 2025.

Ваша тренутна IP адреса је 206.189.44.186. Блокирани опсег је 206.189.32.0/20.

Наведите све горње податке при захтеву за деблокаду. Ако мислите да сте грешком блокирани додатне информације можете наћи на без отворених проксија.

За деблокаду поставите захтев на Метавикију. Можете такође послати мејл стјуардима VRT-а на stewards@wikimedia.org; обавезно наведите све горње податке.

Можете да видите и копирате извор ове странице.

[[Датотека:Uprising_of_Peter_III_and_Georgi_Voyteh_(1072).png|240п|мини|десно|Словенски устанак (1072) у источним српским и суседним областима, на челу са [[Ђорђе Војтех|Ђорђем Војтехом]] и [[Константин Бодин|Петром Бодином]]]]

'''Словенски устанак против Византије (1072)''' је био један у низу великих [[словенски устанци против Византије|словенских устанака]] против [[Византијско царство|византијске власти]]. Подигнут је [[1072]]. године, са циљем ослобођења [[Јужни Словени|словенског становништва]] на ширем простору од [[Поморавље (област)|Поморавља]] до [[Повардарје|Повардарја]]. Устанак је избио уз ослонац на политику српског владара [[Михаило I Војислављевић|Михаила I Војислављевића]], који је проширио своју власт на средишње и источне области у унутрашњости [[српске земље|српских земаља]]. Организатор устанка у јужним областима био је [[Ђорђе Војтех]], а након споразума са српским владаром, врховно вођство над свим устаницима преузео је Михаилов син [[Константин Бодин|Бодин]], који је у [[Призрен]]у проглашен за цара, под именом ''Петар'', уз позивање на државне традиције бившег [[Прво бугарско царство|Бугарског царства]]. Упркос почетним успесима, устанак је угушен већ крајем исте [[1072]]. године.{{sfn|Ћирковић|1981|p=180-196}}{{sfn|Живковић|2002|p=35-57}}

== Узроци устанка ==
[[Датотека:Serbian Kingdom under King Constantine Bodin-sr.svg|240п|мини|десно|[[Српске земље у раном средњем веку|Српске земље]] у другој половини 11. века]]

[[Византијско царство|Византија]], у којој је [[Кобна 1071.|након кобне 1071. године]] стање било катастрофално, била је приморана да појача намете и дажбине не би ли дошла до преко потребних средстава за [[финансирање]] [[Војска|војске]] и спречавања сопствене пропасти која је у том трену изгледала скоро неизбежна.

Велики [[finansije|финансијски притисак]] пао је на [[Словени|словенско становништво]] које је и овако једва издржавало старе намете. Поред тога додатни извор незадовољства било је спровођење [[Хеленизација|хеленизације]], које је почело још [[1037]]. године и која је била један од разлога и за [[словенски устанак у Поморављу (1040—1041)|претходни словенски устанак]]. Све то довело је до избијања [[Устанак|устанка]] [[1072]]. године на чијем је челу био [[Ђорђе Војтех]]. Организовање и подизање устанка било је вероватно уско повезано са [[Михаило I Војислављевић|Михаилом]] и његовом државом.

== Ток устанка ==
{{Историје|Србије|Северне Македоније|Бугарске}}

Врло брзо по избијању [[Устанак|устанка]] [[устанак|устаници]] су од [[Михаило I Војислављевић|Михаила]] затражили да им пошаље једног од својих [[син]]ова за вођу и он им у јесен [[1072]]. шаље свог сина [[Константин Бодин|Бодина]] и [[Војвода Петрило|војводу Петрила]] са одредом од 300 људи у помоћ [[Устанак|устанку]] који је, под вођством [[Ђорђе Војтех|Ђорђа Војтеха]], букнуо у јужном Поморављу. Устаници су Бодина прогласили за [[цар]]а под именом ''Петар'', позивајући се на [[Самуило (цар)|Самуила]], у [[Призрен]]у.

[[Византијско царство|Византија]] није чекала да се [[устанак]] разбукта и одмах је послала на [[устанак|устанике]] [[Војска|војску]] из [[Скопље|Скопља]], али је устаници под [[Константин Бодин|Бодиновим]] вођством разбијају код Призрена. Након тога [[Константин Бодин|Бодин]] шаље део војске на челу са [[Војвода Петрило|Петрилом]] ка [[Скопље|Скопљу]] да продре ка [[југ]]у, а сам са другим делом војске креће ка [[Ниш]]у. Истовремено са акцијама устаника, [[Михаило I Војислављевић|Михаило]] креће у офанзиву напавши [[Далмација|далматинске]] [[град]]ове (који су признавали [[Византијско царство|византијску власт]]) и упада у [[Драч (тема)|тему Драч]].

=== Борбе јужне војске (војвода Петрило) ===
[[Војвода Петрило|Петрило]] осваја [[Скопље]] и упућује се уз [[Вардар]] ка [[Охрид]]у. Убрзо су заузели Охрид и [[Девол]], а Петрило је наставио да прогони [[Византијска војска|византијску војску]] и [[Бугари|Бугаре]], који су били остаци [[Племство|племства]] из доба [[Симеон I|Симеона]], све до [[Костур (град)|Костура]] где су се ови склонили.

[[Костур (град)|Костур]] је град који се налази на [[Језеро|језерском]] [[Полуострво|полуострву]] због чега га је лако бранити ако нападач нема никаквих [[пловила]], а устаници их нису имали. Петрило је започео [[Опсада|опсаду]] Костура, међутим опсађени су направили један испад из [[Тврђава|тврђаве]] који је потпуно изненадио устанике уневши хаос и расуло у њихове редове услед чега се устаничка војска распала, а Петрило који је до тада прогонио, морао је да бежи што брже на [[север]].

=== Борбе северне војске (Константин Бодин) ===
[[Константин Бодин|Бодин]] је успео да освоји [[Ниш]] и отпочео је продор ка [[север]]у подижући [[Срби|Србе]] у средњем Поморављу на устанак. Међутим вест о [[Војвода Петрило|Петриловом]] поразу и продору здружених снага га приморава да по снегу у децембру [[1072]]. жури на југ да му не би била одсечена одступница у [[Зета (држава)|Зету]]. [[Михаило I Војислављевић|Михаило]] који је напао [[Драч (тема)|тему Драч]], послао је у помоћ свом сину одред под вођством свог зета [[Лонгивардопул]]а.

=== Слом устанка ===
Византијска војска је код [[Пауни|Пауна]], јужно од [[Косово Поље|Косова Поља]], пресекла пут [[Константин Бодин|Бодину]] и дошло је до велике борбе у коју се укључио и [[Лонгивардопул]], али на страни [[Византијско царство|Византије]]. [[Константин Бодин|Бодин]] бива поражен и пада у заробљеништво. Након што је неко време провео као талац у [[Цариград]]у Бодин бива прогнан у [[Антиохија|Антиохију]]. У време кад је Бодин био у прогонству, у Антиохији избијају уличне борбе између [[Грци|Грка]] и [[Јермени|Јермена]] и метеж који су те борбе створиле искористили су [[млетачка република|млетачки трговци]], које је потплатио [[Михаило I Војислављевић|Михаило]], да ослободе [[Константин Бодин|Бодина]] који се после тога враћа у [[Зета (држава)|Зету]] и постаје [[савладар]] свом оцу.

== Види још ==
{{div col}}
* [[Српске земље у раном средњем веку]]
* [[Историја Срба у раном средњем веку]]
* [[Византијско-српски ратови]]
* [[Охридска архиепископија]]
* [[Историја Србије у средњем веку]]
* [[Историја Северне Македоније]]
* [[Историја Бугарске]]
{{div col end}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Извори и литература ==
;Извори
{{Литература|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|author-link=Тибор Живковић|title=Gesta Regum Sclavorum|year=2009|volume=2|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт; Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256865}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Кунчер|first=Драгана|year=2009|title=Gesta Regum Sclavorum|volume=1|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256737}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Мијушковић|editor-first=Славко|title=Љетопис попа Дукљанина|year=1988|orig-year=1967|edition=2.|location=Београд|publisher=Просвета & Српска књижевна задруга|url=https://www.scribd.com/doc/221770667/Ljetopis-Popa-Dukljanina-pdf}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Mošin|editor-first=Vladimir|editor-link=Владимир Мошин|title=Ljetopis popa Dukljanina|year=1950|location=Zagreb|publisher=Matica hrvatska|url=https://www.scribd.com/doc/46180048}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Острогорски|editor-first=Георгије|editor-link1=Георгије Острогорски|editor-last2=Баришић|editor-first2=Фрањо|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1966|volume=3|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://books.google.com/books?id=RzgKAAAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Шишић|editor-first=Фердо|editor-link=Фердо Шишић|title=Летопис Попа Дукљанина|year=1928|location=Београд-Загреб|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=HXwCSCgxTlcC}}
{{Литература крај}}

;Литература
{{Литература|2}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|author-link=Тибор Живковић|title=Дукљанско византијски рат 1072-1075|journal=Историјски часопис|year=2002|volume=47|issue=2000|pages=35-57|url=https://books.google.com/books?id=MmUyCgAAQBAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2006|title=Портрети српских владара (IX-XII век)|url=https://books.google.rs/books?id=d-KTAAAACAAJ|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Živković|first=Tibor|authorlink=Тибор Живковић|title=Forging unity: The South Slavs between East and West 550-1150|year=2008|location=Belgrade|publisher=The Institute of History, Čigoja štampa|url=https://books.google.com/books?id=JlIsAQAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован|chapter=Од доласка Словена до краја XII вијека|title=Историја Црне Горе|year=1967|volume=1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|chapter-url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga1/IstorijaCrneGore-Knjiga1.pdf|pages=279-444}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|author-link=Предраг Коматина|title=Византијска титула Константина Бодина|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2011|volume=48|pages=61-76|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881148061K}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1970|title=Византија и Словени|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=mX8JAQAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|chapter=Осамостаљивање и успон дукљанске државе|title=Историја српског народа|volume=1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|chapter-url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ|pages=180-196}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|location=Београд|publisher=Идеа|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|location=Београд|publisher=Equilibrium|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ}}
{{Литература крај}}

{{Ратови и битке које су водили Срби}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Словенски устанци против Византије]]
[[Категорија:Српски устанци]]
[[Категорија:Византијско-српски ратови]]
[[Категорија:Историја Србије у средњем веку]]
[[Категорија:Историја Бугарске у средњем веку]]
[[Категорија:Историја Македоније у средњем веку]]
[[Категорија:Историја Албаније у средњем веку]]

Шаблони који се користе на овој страници:

Шаблон:Aligned table (уреди)
Шаблон:Cite book (уреди)
Шаблон:Cite journal (уреди)
Шаблон:Div col (уреди)
Шаблон:Div col/styles.css (уреди)
Шаблон:Div col end (уреди)
Шаблон:Flagicon image (уреди)
Шаблон:Hlist/styles.css (уреди)
Шаблон:Longitem (уреди)
Шаблон:Main other (уреди)
Шаблон:Navbox (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Portal-inline (уреди)
Шаблон:Reflist (извор) (заштићено)
Шаблон:Region history sidebar title (уреди)
Шаблон:Replace (уреди)
Шаблон:Separated entries (уреди)
Шаблон:Sfn (извор) (заштићено)
Шаблон:Sidebar with collapsible lists (уреди)
Шаблон:Yes/no (уреди)
Шаблон:\ (уреди)
Шаблон:· (уреди)
Шаблон:Главни/остали (уреди)
Шаблон:Део серије чланака о историји (уреди)
Шаблон:Замени (уреди)
Шаблон:Зас слика (уреди)
Шаблон:Извори (извор) (заштићено)
Шаблон:Извори/styles.css (уреди)
Шаблон:Историја Бугарске (уреди)
Шаблон:Историја Северне Македоније (уреди)
Шаблон:Историја Србије (уреди)
Шаблон:Историје (уреди)
Шаблон:Литература (уреди)
Шаблон:Литература крај (уреди)
Шаблон:Међујезичка веза (уреди)
Шаблон:Навигациона кутија (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Нормативна контрола (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Ратови и битке које су водили Срби (уреди)
Шаблон:Ратови и битке у којима су учествовали Срби (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Референце крај (уреди)
Шаблон:Референце почетак (уреди)
Шаблон:Референце почетак/styles.css (уреди)
Модул:Aligned table (уреди)
Модул:Arguments (извор) (полузаштићено)
Модул:Authority control (уреди)
Модул:Authority control/config (уреди)
Модул:Check for unknown parameters (уреди)
Модул:Citation/CS1 (уреди)
Модул:Citation/CS1/COinS (уреди)
Модул:Citation/CS1/Configuration (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Citation/CS1/Date validation (уреди)
Модул:Citation/CS1/Identifiers (уреди)
Модул:Citation/CS1/Utilities (уреди)
Модул:Citation/CS1/Whitelist (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Footnotes (уреди)
Модул:Footnotes/anchor id list (уреди)
Модул:Footnotes/anchor id list/data (уреди)
Модул:Footnotes/whitelist (уреди)
Модул:Navbar (уреди)
Модул:Navbar/configuration (уреди)
Модул:Navbar/styles.css (уреди)
Модул:Navbox (извор) (полузаштићено)
Модул:Navbox/configuration (уреди)
Модул:Navbox/styles.css (уреди)
Модул:Portal (уреди)
Модул:Portal/images/other (уреди)
Модул:Redirect (уреди)
Модул:Separated entries (уреди)
Модул:Sidebar (извор) (полузаштићено)
Модул:Sidebar/configuration (уреди)
Модул:Sidebar/styles.css (уреди)
Модул:String (извор) (заштићено)
Модул:TableTools (извор) (полузаштићено)
Модул:Transliteration (уреди)
Модул:Yesno (извор) (полузаштићено)

Назад на страницу Словенски устанак против византијске власти (1072).

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Словенски_устанак_против_византијске_власти_(1072)”