Slovenski ustanak protiv vizantijske vlasti (1072)

Slovenski ustanak protiv Vizantije (1072) je bio jedan u nizu velikih slovenskih ustanaka protiv vizantijske vlasti. Podignut je 1072. godine, sa ciljem oslobođenja slovenskog stanovništva na širem prostoru od Pomoravlja do Povardarja. Ustanak je izbio uz oslonac na politiku srpskog vladara Mihaila I Vojislavljevića, koji je proširio svoju vlast na središnje i istočne oblasti u unutrašnjosti srpskih zemalja. Organizator ustanka u južnim oblastima bio je Đorđe Vojteh, a nakon sporazuma sa srpskim vladarom, vrhovno vođstvo nad svim ustanicima preuzeo je Mihailov sin Bodin, koji je u Prizrenu proglašen za cara, pod imenom Petar, uz pozivanje na državne tradicije bivšeg Bugarskog carstva. Uprkos početnim uspesima, ustanak je ugušen već krajem iste 1072. godine.^[1][2]

Vizantija, u kojoj je nakon kobne 1071. godine stanje bilo katastrofalno, bila je primorana da pojača namete i dažbine ne bi li došla do preko potrebnih sredstava za finansiranje vojske i sprečavanja sopstvene propasti koja je u tom trenu izgledala skoro neizbežna.

Veliki finansijski pritisak pao je na slovensko stanovništvo koje je i ovako jedva izdržavalo stare namete. Pored toga dodatni izvor nezadovoljstva bilo je sprovođenje helenizacije, koje je počelo još 1037. godine i koja je bila jedan od razloga i za prethodni slovenski ustanak. Sve to dovelo je do izbijanja ustanka 1072. godine na čijem je čelu bio Đorđe Vojteh. Organizovanje i podizanje ustanka bilo je verovatno usko povezano sa Mihailom i njegovom državom.

Ovaj članak je deo serije o istoriji Srbije, Severne Makedonije i Bugarske

Istorija Srbije Ovaj članak je deo serije o istoriji Srbije Istorija Srbije Preistorija Kameno doba Bronzano doba Gvozdeno doba Predrimsko doba Iliri Autarijati Dardani Tribali Mezi Skordisci Dačani Rano rimsko doba Ilirik Panonija Donja Panonija Dalmacija Mezija Gornja Mezija Dakija Dakija Avrelijana Kasno rimsko doba Prva Mezija Sredozemna Dakija Priobalna Dakija Dardanija Prevalis Panonija Druga Dijeceza Mezija Dijeceza Dakija Dijeceza Panonija Prefektura Ilirik Rani srednji vek Bela Srbija oko 600. Kneževina Srbija Duklja, Travunija, Zahumlje, Neretljanska kneževina, Raška, Bosna 7—10. vek Katepanat Ras oko 969—976. Visoki srednji vek Duklja (Zeta) 11th—12. vek Tema Sirmijum 1018—1071. Velikožupanska Srbija 1071—1217. Kraljevina Srbija 1217—1346. Sremska zemlja 1282—1325. Srpsko carstvo · raspad 1346—1371. Moravska Srbija · Kosovska bitka (1389) 1371—1402. Srpska despotovina · pad 1402—1537. Rano savremeno doba Srbija pod osmansom vlašću 1459—1804. Carstvo Jovana Nenada / Sremsko vojvodstvo Radoslava Čelnika 1526—1530. Lugoška i karansebeška banovina 16—17. vek Srbija pod habzburškom vlašću 1686—1918. Velike seobe Srba 1690. i 1737—1739. Vojna krajina 1702—1882. Habzburška Srbija 1718—1739. Kočina krajina 1788—1791. Srbija 1804—1918 Revolucija 1804—1815. Knjažestvo Srbija 1815—1882. Srpska Vojvodina 1848—1849. Srbija i Banat 1849—1860. Kraljevina Srbija · Veliki rat 1882—1918. Srbija od 1918. Kraljevina Srbija 1918—1941 Nemačka vojna uprava · NOB 1941—1944. Federalna jedinica socijalističke Jugoslavije 1944—1992. Konstitutivna država sa Crnom Gorom 1992—2006. Republika Srbija od 2006. Regionalne istorije Beograd Vojvodina Kosovo i Metohija Portal Srbija p r u

Istorija Severne Makedonije Ovaj članak je deo serije o istoriji Severne Makedonije Istorija Severne Makedonije Stari vek Peonija, Makedonija (kraljevina), Dardanija (kraljevina), Makedonija (provincija), Gornja Mezija, Dardanija (provincija), Makedonija Sekunda Srednji vek Vizantijsko carstvo Prvo bugarsko carstvo Samuilovo carstvo Strez Kraljevina Srbija Srpsko carstvo Država kralja Marka Država Dejanovića Tursko doba Karpošev ustanak Razlovečki ustanak Kumanovski ustanak Brsjačka buna Ilindanski ustanak Kruševska republika Savremeno doba Kraljevina Srbija Južna Srbija Vardarska banovina Nezavisna Država Makedonija SR MakedonijaRepublika Makedonija/Severna Makedonija p r u

Istorija Bugarske Ovaj članak je deo serije o istoriji Bugarske Istorija Bugarske Rane godine Istorija Bugarske u starom vijeku Srednji vijek Prabugari Pokrštavanje Bugarske Vizantijsko-bugarski ratovi Prvo bugarsko carstvo Samuilovo carstvo Drugo bugarsko carstvo Sabor protiv bogumila u Bugarskoj Bitka kod Velbužda Vidinska • Dobrudžanska Osmanska uprava Milojeva i Srndakova buna Bugarska egzarhija Aprilski ustanak Rusko-turski rat (1877—1878) Savremeno doba Kneževina Bugarska Istočna Rumelija Plovdivski prevrat Srpsko-bugarski rat (1885) Bitka kod Slivnice Ilindansko-preobraženjski ustanak Kruševska republika Kraljevina Bugarska Balkanski ratovi Bregalnička bitka Prvi svetski rat Drugi svjetski rat Narodnooslobodilačka borba Narodna Republika Bugarska Republika Bugarska p r u

p r u

Vrlo brzo po izbijanju ustanka ustanici su od Mihaila zatražili da im pošalje jednog od svojih sinova za vođu i on im u jesen 1072. šalje svog sina Bodina i vojvodu Petrila sa odredom od 300 ljudi u pomoć ustanku koji je, pod vođstvom Đorđa Vojteha, buknuo u južnom Pomoravlju. Ustanici su Bodina proglasili za cara pod imenom Petar, pozivajući se na Samuila, u Prizrenu.

Vizantija nije čekala da se ustanak razbukta i odmah je poslala na ustanike vojsku iz Skoplja, ali je ustanici pod Bodinovim vođstvom razbijaju kod Prizrena. Nakon toga Bodin šalje deo vojske na čelu sa Petrilom ka Skoplju da prodre ka jugu, a sam sa drugim delom vojske kreće ka Nišu. Istovremeno sa akcijama ustanika, Mihailo kreće u ofanzivu napavši dalmatinske gradove (koji su priznavali vizantijsku vlast) i upada u temu Drač.

Petrilo osvaja Skoplje i upućuje se uz Vardar ka Ohridu. Ubrzo su zauzeli Ohrid i Devol, a Petrilo je nastavio da progoni vizantijsku vojsku i Bugare, koji su bili ostaci plemstva iz doba Simeona, sve do Kostura gde su se ovi sklonili.

Kostur je grad koji se nalazi na jezerskom poluostrvu zbog čega ga je lako braniti ako napadač nema nikakvih plovila, a ustanici ih nisu imali. Petrilo je započeo opsadu Kostura, međutim opsađeni su napravili jedan ispad iz tvrđave koji je potpuno iznenadio ustanike unevši haos i rasulo u njihove redove usled čega se ustanička vojska raspala, a Petrilo koji je do tada progonio, morao je da beži što brže na sever.

Bodin je uspeo da osvoji Niš i otpočeo je prodor ka severu podižući Srbe u srednjem Pomoravlju na ustanak. Međutim vest o Petrilovom porazu i prodoru združenih snaga ga primorava da po snegu u decembru 1072. žuri na jug da mu ne bi bila odsečena odstupnica u Zetu. Mihailo koji je napao temu Drač, poslao je u pomoć svom sinu odred pod vođstvom svog zeta Longivardopula.

Vizantijska vojska je kod Pauna, južno od Kosova Polja, presekla put Bodinu i došlo je do velike borbe u koju se uključio i Longivardopul, ali na strani Vizantije. Bodin biva poražen i pada u zarobljeništvo. Nakon što je neko vreme proveo kao talac u Carigradu Bodin biva prognan u Antiohiju. U vreme kad je Bodin bio u progonstvu, u Antiohiji izbijaju ulične borbe između Grka i Jermena i metež koji su te borbe stvorile iskoristili su mletački trgovci, koje je potplatio Mihailo, da oslobode Bodina koji se posle toga vraća u Zetu i postaje savladar svom ocu.

Izvori

Literatura