Мојсије Балтић
| Мојсије Балтић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. фебруар 1804. |
| Место рођења | Гора, Војна крајина, Аустријско царство |
| Датум смрти | 31. октобар 1879. (75 год.) |
| Место смрти | Загреб, Краљевина Хрватска и Славонија, Аустроугарска |
| Држављанство |  Аустријско царство Аустроугарска |
| Народност | Србин |
| Религија | православац |
Мојсије Балтић (Гора, 19. фебруар 1804. — Загреб, 31. октобар 1879) био је крајишки управни официр, политичар и привредни стручњак.
Биографија
[уреди | уреди извор]Основно школовање завршава у Глини а војну школу у Петрињи 1825. године. Школовање наставља у Грацу где се упознаје Људевита Гаја.
Око 1835. године долази из Граца у Петрињу где ради као штапски ађутант Друге банске пуковније. У Петрињи шири илирске идеје, помаже оснивање Музичког завода 1841. године, читаонице 1842. године и петрињске експозутире привредног друштва у Загребу 1843. године. Већ 1838. године пише Људевиту Гају о одјецима илирског покрета на подручју Друге банске пуковније.[1]
Уочивши Балтићeve способности, 1848. године нови бан Јосип Јелачић позива га у Загреб дајући му као добром познаваоцу крајишке проблематике место у управи Војне крајине. Именовањем за члана банске владе, Мојсије Балтић је постао прва српска политичка личност у Загребу.[2]
Касније постаје поджупан у Пакрацу, а од 1855. године постао је секретар Намесничког већа, па саветник земаљске владе у Загребу, где је водио привредно одељење.
Године 1848. и 1861. Балтић је као посланик и као члан одбора за решење крајишког питања учествовао у раду Хрватског сабора. У њему 1861. делује и у одбору за развијаање земаљских фондова, за политичко-управну организацију, за изградњу железнице Карловац-Ријека, за градњу сисачког моста те у одбору за финансијска питања.[3]
Балтић је утемељитељ привредно-шумарског факултета у Крижевцима, а и подстицао је мноштво модернизацијских пројеката у хрватском друштву, од пољопривреде до жељезнице. Био је и један од покретача часописа „Позор“, 1860. године заједно са Богославом Шулеком ��ојем је помогао да што више народних речи уђе у његов Немачко-хрватски речник.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Дејан Медаковић, Срби у Загребу, Нови Сад, 2004
- ^ Ј. Ј. Штросмајер и јужнословенска мисао. Први део, Београд 1922. СКЗ.
- ^ Мојсије Балтић, биографија Хрватска енциклопедија, Лексикографски завод Мирослав Крлежа