Крсташке државе
Крсташке државе су биле бројне феудалне државе, које су створили крсташи у Малој Азији и Светој земљи (историјској Палестини). Те крсташке државе су поново окупиране од стране исламских држава.[1] Крсташке државе на Леванту, колективно познате као Оутремер,[2][а] биле су: Краљевство Јерусалим, Кнежевина Антиохија, Грофовија Триполи и Грофовија Едеса (поред Краљевине Кипар).[4] Људи из крсташких држава су генерално називани „Латинима”, што је заједнички демоним за следбенике латинске цркве, за разлику од аутохтоних следбеника источног хришћанства.[5]
Године 1098, западноевропски крсташи су узурпирали град Едесу и заузели Антиохију на њиховом оружаном ходочашћу у Јерусалим, које је спроведено након опсаде из 1099. године. Уследила је територијална консолидација, укључујући и заузимање Триполија. У свом највећем обиму ове државе су покривале обалска подручја данашње јужне Турске, Сирију, Либан, Израел и Палестину. Та су имања касније историчарима постала позната под називом Оутремер из француске фразе outre-mer или „земља преко мора”. Едеса је пала под нападом турског ратног војсковође 1144. године, док су се друга царства одржала до 13. века, пре него што су пала под египатски Мамелучки султанат. Антиохија је покорена 1268, а Триполи је пао 1289. године. Када је Ако, главни град Јерусалимског краљевства пала 1291. године, последње територије су брзо изгубљене, и преживели су пребегли на Кипар.
Проучавање крсташких држава, само по себи, за разлику од подтекста крсташких ратова, започело је у Француској у 19. веку као аналогију француском колонијалном искуству у Леванту. То су одбацили историчари 20. века, где је концензусно стајалиште било да су Франци, како су западни Европљани били познати, живели као мањинска заједница које је у великој мери била урбана, изоловано од староседилачких народа, са одвојеним правним и религијским системима. Аутохтони народи су били хришћанске и исламске традиције, и говорили су арапски, грчки и сиријски језик.
Крсташке државе су основане у удаљеним пограничним крајевима између Византијског и Селџучког царства у периоду када су регионалне политике биле фрагментисане, владари неискусни, и велики Селџучки султанат је био незаинтересован и стању опадања. Конфузија и подела значили су да је исламски свет занемаривао свет изван њега; ово га је учинило рањивим и изненађеним првим контактом с Францима, што је Францима пружило могућност за консолидацију.
У Медитерану
[уреди | уреди извор]
У Леванту
[уреди | уреди извор]Прве четири крсташке државе формиране су одмах након Првог крсташког рата:
- Грофовија Едеса прва крсташка држава створена 1098. и трајала је до 1150 — пад грофовије Едесе
- Кнежевина Антиохија (1098—1268) — пад Антиохије
- Грофовија Триполи (1104—1288) — пад грофовије Триполи
- Краљевство Јерусалим , трајало је до 1291, када је пала Акра.
Краљевство Јерусалим је имало четири вазалне територије:
Јерменско краљевство Киликија потиче пре крсташких ратова, али папа Иноћентије III Киликији додељује статус краљевства. Касније је била под династијом Лизињан.
Током трећег крсташког рата формирана је Краљевина Кипар. Ричард Лавље Срце је освојио Кипар док је био на путу према Светој земљи. Острво је постало краљевина и предано је Гију Лузињану 1192. Трајало је до 1489, када га задња краљица продаје Венецији.[6]
На Балкану
[уреди | уреди извор]
.svg)
Током четвртог крсташког рата Византија је освојена и подељена на крсташке државе:
- Латинско царство у Цариграду
- Солунска краљевина
- Кнежевина Ахаја
- Атинско војводство
- Егејска војводина (Војводство Наксос)
док су на преосталим територијама створене византијске државе:
Венеција је формирала војводство Наксос или војводство Архипелаг
Витезови хоспиталци (Јовановци)
[уреди | уреди извор]- Војни ред витезова хоспиталаца или Ред Светог Јована успоставили су крсташку државу на Родосу од 1310, све до 1522, када су пред Турцима побегли на Малту.
- острво Кастелорико у Додеканима заузели су витезови хоспиталци 1309, али Турци су заузели 1440, од 1450. је у поседу краљевине Напуљ, а од 1635. је под Венецијом. Од 1686. је поново турски и коначно грчки од 1821. године.
- Смирна (1344—1402)
- Анталија (1361—1373)
- Бодрум (1412—1414)
- Коринт (1397—1404)
- Икарија, Кос
На Балтику
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ фр. outre-mer, meaning "overseas"; during the Renaissance, the term was later often equated to the area of the Levant and it remains synonymous for the Holy Land.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Степаненко В. П. // Совет двенадцати ишханов" и Бодуэн Фландрский. К сущности переворота в Эдессе (март 1098 г.) // Античная древность и средние века: Пробл. социал. развития. — Свердловск. 1985. стр. 82—92. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2012) архив Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015)
- ^ Kerridge, Richard (2015). A/AS Level History for AQA The Age of the Crusades, c1071–1204 Student Book. Cambridge University Press. стр. 3. ISBN 978-1-107-58725-0.
- ^ Johnson, Paul (1979). Civilizations of the Holy Land (на језику: енглески). Weidenfeld and Nicolson. стр. 202. „Of the enormous literature which the crusades inspired in Europe, only one poem of any importance was actually written in the Holy Land, or Outremer as the Latins called it: the so-called Chanson des Chetifs, produced at Antioch a little before 1149.”
- ^ Barber, Malcolm. “The Crusader States” (Yale University Press. 2012). ISBN 978-0-300-11312-9.. Page xiii
- ^ „Distinguishing the terms: Latins and Romans”. Orbis Latinus. Архивирано из оригинала 09. 07. 2018. г.
- ^ Edbury P.W., The Kingdom of Cyprus and the Crusades 1191 — 1374, Cambridge University Press (1991)
Литература
[уреди | уреди извор]- Johnson, Paul (1979). Civilizations of the Holy Land (на језику: енглески). Weidenfeld and Nicolson. стр. 202. „Of the enormous literature which the crusades inspired in Europe, only one poem of any importance was actually written in the Holy Land, or Outremer as the Latins called it: the so-called Chanson des Chetifs, produced at Antioch a little before 1149.”
- Kerridge, Richard (2015). A/AS Level History for AQA The Age of the Crusades, c1071–1204 Student Book. Cambridge University Press. стр. 3. ISBN 978-1-107-58725-0.
- Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
- Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. expanded изд.). Cambridge University Press.
- Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. изд.). Cambridge University Press.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Поповић, Радомир В.; Перовић, Давид, ур. (2005). 950 година од Великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204): Међународни научни симпосион. Београд: Православни богословски факултет.
- Asbridge, Thomas (2012). The Crusades: The War for the Holy Land. Simon & Schuster. ISBN 978-1-84983-688-3.
- Riley-Smith, Jonathan (2005). The Crusades: A Short History (Second изд.). Yale University Press. ISBN 978-0-300-10128-7.
- Edbury P.W. The Kingdom of Cyprus and the Crusades 1191 - 1374 (Cambridge University Press, 1991)
- Konstam, Angus (2002). Historical Atlas of The Crusades. New York: Thalamus. стр. 192. ISBN 978-0-8160-4919-6.
- Nicholson, Helen (2004). Knight Templar (1120—1312). Osprey Publishing ltd. ISBN 978-1-84176-670-6.
- Asbridge, Thomas (2000). The Creation of the Principality of Antioch: 1098–1130. The Boydell Press. ISBN 978-0-85115-661-3.
- Asbridge, Thomas (2004). The First Crusade: A New History
. Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-2083-5. - Barber, Malcolm (2012). The Crusader States. Yale University Press. ISBN 978-0-300-11312-9. JSTOR j.ctt32bvs5.
- Boas, Adrian J. (1999). Crusader Archaeology: The Material Culture of the Latin East. Routledge. ISBN 978-0-415-17361-2.
- Buck, Andrew D. (2020). „Settlement, Identity, and Memory in the Latin East: An Examination of the Term 'Crusader States'”. The English Historical Review. 135 (573): 271—302. ISSN 0013-8266. doi:10.1093/ehr/ceaa008.
- Burgtorf, Jochen (2006). „Antioch, Principality of”. Ур.: Murray, Alan V. The Crusades: An Encyclopedia. I: A–C. ABC-CLIO. стр. 72—79. ISBN 978-1-57607-862-4.
- Burgtorf, Jochen (2016). „The Antiochene war of succession”. Ур.: Boas, Adrian J. The Crusader World. University of Wisconsin Press. стр. 196—211. ISBN 978-0-415-82494-1.
- Cobb, Paul M. (2016) [2014]. The Race for Paradise: An Islamic History of the Crusades. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-878799-0.
- Davies, Norman (1997). Europe: A History. Pimlico. ISBN 978-0-7126-6633-6.
- Edbury, P. W. (1977). „Feudal Obligations in the Latin East”. Byzantion. 47: 328—356. ISSN 2294-6209. JSTOR 44170515.
- Ellenblum, Ronnie (1998). Frankish Rural Settlement in the Latin Kingdom of Jerusalem. Cambridge University Press. ISBN 978-0-5215-2187-1.
- Findley, Carter Vaughn (2005). The Turks in World History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-516770-2.
- France, John (1970). „The Crisis of the First Crusade: from the Defeat of Kerbogah to the Departure from Arqa”. Byzantion. 40 (2): 276—308. ISSN 2294-6209. JSTOR 44171204.
- Hillenbrand, Carole (1999). The Crusades: Islamic Perspectives. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-0630-6.
- Holt, Peter Malcolm (1986). The Age Of The Crusades – The Near East from the eleventh century to 1517. Pearson Longman. ISBN 978-0-58249-302-5.
- Housley, Norman (2006). Contesting the Crusades. Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-1189-8.
- Jacoby, David (2007). „The Economic Function of the Crusader States of the Levant: A New Approach”. Ур.: Cavaciocchi, Simonetta. Europe's Economic Relations with the Islamic World, 13th–18th centuries. Le Monnier. стр. 159—191. ISBN 978-8-80-072239-1.
- Jaspert, Nikolas (2006) [2003]. The Crusades. Превод: Phyllis G. Jestice. Routledge. ISBN 978-0-415-35968-9.
- Jotischky, Andrew (2004). Crusading and the Crusader States. Taylor & Francis. ISBN 978-0-582-41851-6.
- Köhler, Michael A. (2013). Alliances and Treaties between Frankish and Muslim Rulers in the Middle East: Cross-Cultural Diplomacy in the Period of the Crusades. Превод: Peter M. Holt. Brill Publishers. ISBN 978-90-04-24857-1.
- Lilie, Ralph-Johannes (2004) [1993]. Byzantium and the Crusader States 1096–1204. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-820407-7.
- MacEvitt, Christopher (2006). „Edessa, County of”. Ур.: Murray, Alan V. The Crusades: An Encyclopedia. II: D–J. ABC-CLIO. стр. 379—385. ISBN 978-1-57607-862-4.
- MacEvitt, Christopher (2008). The Crusades and the Christian World of the East: Rough Tolerance. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-2083-4.
- Mayer, Hans Eberhard (1978). „Latins, Muslims, and Greeks in the Latin Kingdom of Jerusalem”. History: The Journal of the Historical Association. 63 (208): 175—192. ISSN 0018-2648. JSTOR 24411092. doi:10.1111/j.1468-229X.1978.tb02360.x.
- Morton, Nicholas (2020). The Crusader States & their Neighbours: A Military History, 1099–1187. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-882454-1.
- Murray, Alan V; Nicholson, Helen (2006). „Jerusalem, (Latin) Kingdom of”. Ур.: Murray, Alan V. The Crusades: An Encyclopedia. II: D–J. ABC-CLIO. стр. 662—672. ISBN 978-1-57607-862-4.
- Murray, Alan V (2006). „Outremer”. Ур.: Murray, Alan V. The Crusades: An Encyclopedia. III: K–P. ABC-CLIO. стр. 910—912. ISBN 978-1-57607-862-4.
- Murray, Alan V (2013). „Chapter 4: Franks and Indigenous Communities in Palestine and Syria (1099–1187): A Hierarchical Model of Social Interaction in the Principalities of Outremer”. Ур.: Classen, Albrecht. East Meets West in the Middle Ages and Early Modern Times: Transcultural Experiences in the Premodern World. Walter de Gruyter GmbH. стр. 291—310. ISBN 978-3-11-032878-3.
- Nicholson, Helen (2004). The Crusades. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32685-1.
- Prawer, Joshua (1972). The Crusaders' Kingdom. Phoenix Press. ISBN 978-1-84212-224-2.
- Richard, Jean (2006). „Tripoli, County of”. Ур.: Murray, Alan V. The Crusades: An Encyclopedia. IV: R–Z. ABC-CLIO. стр. 1197—1201. ISBN 978-1-57607-862-4.
- Russell, Josiah C. (1985). „The Population of the Crusader States”. Ур.: Setton, Kenneth M.; Zacour, Norman P.; Hazard, Harry W. A History of the Crusades, Volume V: The Impact of the Crusades on the Near East. Madison and London: University of Wisconsin Press. стр. 295—314. ISBN 0-299-09140-6.
- Tyerman, Christopher (2007). God's War: A New History of the Crusades. Penguin. ISBN 978-0-141-90431-3.
- Tyerman, Christopher (2011). The Debate on the Crusades, 1099–2010. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-7320-5.
- Tyerman, Christopher (2019). The World of the Crusades. Yale University Press. ISBN 978-0-300-21739-1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- "The French of Outremer", Medieval Studies, Fordham University
- Hasib Sabbagh: A Legacy of Understanding from the Dean Peter Krogh Foreign Affairs Digital Archives
- "I'm Right, You're Wrong, Go to Hell" – Religions and the meeting of civilization by Bernard Lewis
- Islam & Christianity (IRAN & GEORGIA) News Photos
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
