Аксентије Мародић
| Аксентије Мародић | |
|---|---|
 Аутопортрет Аксентија Мародића | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 20. фебруар 1838. |
| Место рођења | Суботица, Аустријско царство |
| Датум смрти | 20. март 1909. (71 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Аустроугарска |
| Уметнички рад | |
| Поље | Академски сликар |
Аксентије Мародић Шаца (Суботица, 20. фебруар 1838 — Нови Сад, 20. март 1909) био је српски академски сликар. Мародић је представник романтизма и академизма.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Суботици у улици Ватрослава Лисинског број 9, од оца Максима, кројача, и мајке Љубице. У Суботици је живео до тринаесте године. Након завршетка два разреда Гимназије, прешао је да живи у Сенту где је учио да слика код Петра Пилића од 1851. до 1855. Затим одлази у Карлово код Николе Алексића који је сликао иконостас. После годину дана враћа се у Суботицу где је био до 1858. Лазар Томановић је записао да се при крштењу наследника (сина кнез Николе) на свесрпској скупштини на Цетињу, међу осталима нашао и Мародић. Он није престајао говорити о мушкој лепоти Петра Вукотића, какву није видео ни на сликама. Поредио га са Његошем, о којем се исто говорило.[2]
Томановић је писао да је Мародић сликао иконе за иконостас у манастиру Ковиљ, а Рудолф Хорват наводи да се од осталих, његове иконе истичу уметничком вредношћу, у манастиру Привина Глава.[3] Пре усташког пљачкања манастира Привине Главе, у трпезарији су поред осталих биле и три слике Аксентија Мародића. Портрет Теофана Косовца, Победа добра над злим (1880) и Арханђел Михаило (исти као у манастиру Ковиљ). У манастиру је било једно Аксентијево писмо Теофану Косовцу у којем му захваљује на посланој помоћи за студије и поздравља Петровиће. Мародић је ту проводио школске ферије и из благодарности је насликао слике за манастир. Насликао је и Распеће за цркву у Шиду (до данас сачувано), које је Јулка Горјанчевић, учитељица у Шиду, поклонила шидској цркви.[4]
Почетком шездесетих година прелази у Беч.
Побратимио се се Лазаром Томановићем.[5]
Улица у Суботици носи његово име.[6]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Гроб Аксентија Мародића -
Вук Караџић, 1863 -
Бајо Пивљанин убија Турчина, 1878 -
-
-
-
-
-
-
Човек са колиром, 1866. година -
Студија мушке главе 1866. година -
Амор 1866. година -
Студија мушкарца са ренесансним шеширом, 1866. година
.jpg)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ http://www.lisje.com[мртва веза] приступљено22.5.2014. године.
- ^ Томановић 2018, стр. 483..
- ^ Хорват, Рудолф. Сријем - насеља и становништво. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 180. ISBN 953-6659-04-2.
- ^ Мирковић, Лазар (2022). Српски Сион, број 1., стр. 19., Шишатовачка црква и конак у рушевинама. Сријемски Карловци.
- ^ Томановић 2018, стр. 107.
- ^ „Aksentija Marodića Subotica, ulica i objekti na mapi”. PlanPlus.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-01-19.
Литература
[уреди | уреди извор]- Томановић, Лазар (2018). Мемоари. ЦИД, Подгорица.
