Huan Manuel de Rosas

Huan Manuel de Rosas
Lični podaci
Datum rođenja	(1793-03-30)30. mart 1793.
Mesto rođenja	Buenos Ajres, Argentina
Datum smrti	14. mart 1877.(1877-03-14) (83 god.)
Mesto smrti	Sauthempton, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske
Zanimanje	guverner
Profesija	političar
Porodica
Supružnik	Enkarnasion Eskura
Deca	Huan Bautista Marija Manuela
Roditelji	Agustina Lopes de Osornio Leon Ortis de Rosas
Politička karijera
Politička stranka	Federalistička partija
Mandati Guverner Buenos Ajresa 6. decembar 1829. — 1. maj 1852. Guverner Konfederacije Argentine
Potpis

Huan Manuel de Rosas, rođen kao Huan Manuel Hose Domingo Ortis de Rosas i Lopes de Osornio (Buenos Ajres, 30. mart 1793. godine – Sauthempton, 14. mart 1877. godine) bio je argentinski političar i vojni oficir koji je 1829. godine – nakon pobede nad generalom Huanom Lavaljeom^[1] – postao guverner provincije Buenos Ajres, a zatim bio, između 1835. i 1852. godine, prvi kaudiljo (šp. caudillo^[2]), autoritarni vođa koji na vlast dolazi uz podršku naroda, Konfederacije Argentine. Njegov uticaj na argentinsku istoriju bio je takav da se period obeležen njegovom političkom vladavinom često naziva Rosasova epoha. Bio je pranećak grofa Dominga Ortisa de Rosasa, kolonijalnog guvernera Buenos Ajresa i Čilea.

Huan Manuel de Rosas rodio se 30. marta 1793. godine u Buenos Ajresu, glavnom gradu Vicekraljevstva Rio de la Plata. Bio je sin Agustine Lopes de Osornio, ćerke Klementea Lopesa de Osornia i Leona Ortisa de Rosasa^[3] (Buenos Ajres, 1760—1839), sin Dominga Ortisa de Rosasa i Rodilja i unuk Bartolomea Ortisa de Rosasa i Garsije de Viljasuso; pripadao je stablu Ortisa de Rosasa^[4], koji vode poreklo iz mesta Rosas u dolini Soba, u oblasti Stare Kastilje^[5] – današnje Kantabrije – koja pripada španskoj kruni.

Sa osam godina upisuju ga u privatnu školu Fransiska Havijera Argerića i, još u mladosti, pokazivao je naklonost prema ruralnim aktivnostima; sa trinaest godina prekinuo je svoje školovanje da bi učestvovao u ponovnom osvajanju Buenos Ajresa 1806. godine i, nakon toga, pridružuje se dečijem udruženju Puk Migeleta i učestvuje u odbrani Buenos Ajresa 1807. godine tokom invazije Engleza^[6], gde se izdvojio zbog svoje hrabrosti.

Nakon toga, povukao se na imanje svoje majke u argentinskim pampasima, a maja 1810. godine, kada u Argentini kulminira revolucija za nezavisnost, sedamnaestogodišnji Rosas ostaje van rata.

Godine 1813, uprkos protivljenju svoje majke – koju je ipak uspeo da uveri da je devojka trudna – oženio se sa Enkarnasion Eskura^[7], sa kojom je imao tri deteta: Huana Bautistu, Mariju, koja je umrla već sledećeg dana, i Manuelu^[8], poznatiju kao Manuelitu, koja će biti uz njega na njegovoj samrti.

Ubrzo nakon toga, zbog nesuglasica koje je imao sa svojom majkom, vratio je roditeljima sve posede kojima je upravljao, kako bi stvorio vlastitu imovinu. Takođe, prezime „Ortis i Rosas“ menja u samo „Rosas“, što je simbolično predstavljalo prekid zavisnosti od porodice.

Bio je administrator poseda svojih rođaka Nikolasa i Tomasa Manuela de Anćorena^[9], koji će kasnije imati visok položaj u vladi, jer ga je Rosas veoma cenio i poštovao. Udruživanjem sa Luisom Doregom – bratom pukovnika Manuela Dorega^[10] – i Huanom Nepomusenom Tererom^[11] otvorio je jednu slanicu; to je bio posao trenutka: slano meso i koža bili su skoro jedini izvor izvoza mlade nacije. Skupio je veliko bogastvo kao izvoznik mesa i stoke, udaljen od događaja koji su doveli do emancipacije Vicekraljevstva reke La Plata od španske krune 1816. godine.

Tokom tih godina upoznaje doktora Manuela Visentea Masu^[12], koji postaje njegov legalni zastupnik, posebno u slučaju kada su njegovi sopstveni roditelji digli tužbu protiv njega. Kasnije, bio je odličan politički savetnik.

Do 1820. godine, Rosas je bio posvećen svojim privatnim aktivnostima. Od ove godine, pa sve do njegovog pada 1852. godine, posvetio je svoj život politici, upravljajući – u Vladi ili van nje – provincijom Buenos Ajres, koja ne samo da je bila jedna od najplodnijih teritorija u Argentini, već se na njoj nalazio i najvažniji grad – Buenos Ajres – grad koji je predstavljao sponu između ostalih gradova,

Uz Rosasovu podršku i podršku drugih zemljoposednika, njegov kolega, general Martin Rodriges, bio je izabran za guvernera provincije Buenos Ajres. 1. oktobra izbija revolucija, predvođena pukovnikom Manuelom Pagolom^[13], koji je okupirao sam centar grada. Rosas je započeo napad 5. oktobra i potpuno porazio pobunjenike. Hroničari tog doba stavili su akcenat na disciplinu koja je vladala među Rosasovim gaučima, koji je bio unapređen u pukovnika. Sa Martinom Rodrigesom, grupa zemljoposednika dobila je javnu ulogu.

Prvih godina nakon raspuštanja nacionalnih sila bile su razdoblje mira i prosperiteta u Buenos Ajresu, poznatih i kao „srećno iskustvo“, uglavnom zato što je Buenos Ajres za svoju dobit koristio isključivo putem carina, neiscrpnim izvorom bogatstva koji je pokrajina odlučila da ne podeli sa svojim susedima.

Godine 1827, u konetkstu pre početka građanskog rata 1828. godine, Rosas je bio vojni vođa, predstavnik ruralnih zemljoposednika, društveno konzervativan i identifikovan sa kolonijalnim tradicijama regiona. Bio je usklađen sa ondašnjim federalističkim i portekcionističkim, onih nepovoljnim prema inostranim uticajima i slobodnim trgovinskim inicijativama koje zagovara unitaristička stranka.

Huan Manuel de Rosas proglašen je guvernerom Buenos Ajresa 6. decembra 1829. godine, a zatim širi svoju vlast i stvara Konfederaciju Argentinu.

Za vreme njegove vladavine, politička scena bila je podeljena na dve stranke – federaliste i unitariste. Rosas je pripadao federalistima i borio se protiv unitarista (pristalica koncepcije jedinstvene Argentine).

Rosas zavodi diktaturu koja traje sve do 1852. godine.

Formira Masorku (šp. la mazorca^[14]) – sopstvenu policiju koja je u javnosti služila za zavođenje javnog reda i mira, dok je u pozadini, zaista, služila u Rosasove lične svrhe, za likvidaciju i proterivanje Rosasovih političkih neprijatelja i neistomišljenika.

Na čelu svoje vojske, u bici kod Kaserosa^[15] 1. maja 1852. godine, Huan Manuel de Rosas biva poražen i napušta bojno polje samo sa jednim pomoćnikom, nakon čega potpisuje svoju ostavku u “Hueco de los sauces” (današnja Plaza Garay de la ciudad de Buenos Aires^[16]).

Sakriva se u britanski konzulat, biva zaštićen od strane počasnog konzula Roberta Gora^[17] i odlazi u Englesku. Smešta se na rubu grada Sauthemptona i tamo živi na iznajmljenom imanju, gde pokušava da stvori uslove za boravak kao u pampasu. Ovo je bila još jedna od kontradiktornosti u njegovom životu - potreba da traži utočište u zemlji sa kojom je iznova bio u sukobu.

Nije imao mnogo poseta tokom svog izgnanstva, ali je pisao mnoštvo pisama svojim prijateljima. Uopšteno, ticala su se njegove finansijske situacije, njegovog privatnog života i, ponekad, bi se dotakao aktuelnih političkih tema.

Još više komplikujući svoj imidž, koji je već bio dovoljno kontroverzan, piše Mitre u kom izjavljuje kako bi Buenos Ajres trebalo da se odvoji od ostatka zemlje i postane nezavisna država. Nikada nije naučio engleski, niti bilo koji drugi jezik.

Umire u izgnanstvu 14. marta 1877. godine, pored svoje ćerke Manuelite, na svojoj farmi u Sauthemptonu, u Engleskoj. Kada je vest o njegovoj smrti stigla u Buenos Ajres, vlada je zabranila održavanje bilo kakve sahrane u čast njegove duše.

Velika kuća u kojoj je Rosas živeo, San Benito de Palermo, ostala je napuštena nakon njegovog izgnanstva, i bila je urušena tokom sledeće decenije. Kasnije je bila korišćena kao zgrada Nacionalne Vlade u nekoliko svrha: vojna škola, pomorska škola itd.

Huan Manuel de Rosas je prvi lik diktatora koji se pojavljuje u hispanoameričkoj književnosti (Fakundo^[18] Dominga Faustina Sarmijenta^[19] i Amalija^[20] Hosea Marmola^[21]).

• Soldatić, Dalibor; Donić, Željko (2011). Svet hispanistike, uvod u studije. Beograd: Zavod za udžbenike.

• Pigna, Felipe: «Biografía de Juan Manuel de Rosas», objavljena u časopisu El Historiador (Buenos Aires).
• O’Donnell, Pacho: «Juan Manuel de Rosas, el maldito de la historia oficial», objavljeno na veb stranici O'Donnell Historia (Buenos Aires).
• Rosa, José María: «En torno a Rosas», objavljeno avgusta 2006. godine na veb stranici José María Rosa (Buenos Aires).

Huan Manuel de Rosas na Vikimedijinoj ostavi.