Miodrag Ilić Beli

Miodrag Ilić Beli (Beograd, 4. oktobar 1921— Minhen, 24. avgust 1971) bio je srpski kompozitor i pravnik.^[1]

Sinovi: Sanja Ilić i Dragan Ilić.

Miodrag Ilić Beli je jedan od najpoznatijih srpskih kompozitora muzike za decu.

Rođen je 1921. u Mladenovcu kao sin jedinac u porodici od oca dr Dragoljuba Ilića iz Rajkovca, koji je u Mladenovcu bio sreski lekar, i majke dr Zorke, ćerke čuvenog poslanika kosmajskog kraja Alekse Žujovića. Kao veoma mali odlazi sa roditeljima doktorima u Pariz na nekoliko godina, gde je njegov otac dr Dragoljub Ilić završavao postdiplomske studije na univerzitetu Luj Paster. Tako da je Belom pored srpskog i francuski bio maternji jezik. Išao je u III Mušku Gimnaziju u Njegoševoj ulici u Beogradu koja je osnovana 1891. godine. Završio je studije kompozicije na Muzičkoj akademiji u Beogradu (klasa prof. Stanojla Rajčića) i Pravni fakultet u Beogradu. U mladosti Beli je imao dve velike strasti pored muzike, a to su jahanje i skijanje. Bombardovanje Beograda, 6. aprila 1941. dočekalo ga je u rano jutro oko 6:30 na beogradskom hipodromu gde je jahao svog ljubimca, punokrvnog ždrepca Kokana. Sleteli su zajedno u jarak i tu sačekali da prođu prvi naleti nemačkih štuka. Beograd je tada bombardovalo 234 bombardera i 120 lovaca. Većinu žitelja, bombardovanje je zateklo na spavanju jer je bila nedelja.

Pred kraj rata se pridružio kulturno umetničkom društvu Ivo Lola Ribar 1944. godine u kojem je bila cela muzička i umetnička elita toga doba kao što su Radivoje Lola Đukić, Biserka Cvejić, Dušan Skovran, Mario Rijavec, Žarko Milanović, Janez Vrhovec... U Loli je Beli upoznao i svoju buduću suprugu Zoricu Sekulić, kasnije Ilić. Ona je pevala u horu a on je svirao gitaru u orkestru. Kasnije nastavlja studije na Pravnom fakultetu i završava ih u roku manjem od predviđenog i upisuje Muzički akademiju. Za vreme studija, pedesetih godina, tačnije od 1948. godine na poziv Olge Skovran, osnivača ovog vrhunskog ansambla prihvata da bude muzičar u Narodnom Ansamblu Kolo i sa njima obilazi za nekoliko godina ceo Svet. Nakon završetka studija postaje član Radio Beograda i tu ostaje do kraja života.

Od 1950. radio je kao muzički urednik u Radio Beogradu, a svoj prvi televizijski debi imao je u jednoj od prvih serija za decu Gradić veseljak. Komponovao je muziku za popularne dečje serije Na slovo, na slovo, Hiljadu zašto?, Laku noć, deco i mnoge druge. Godinama je kao urednik Radio Beograda bio stalni gost na verovatno najvećem muzičkom festivalu tog doba, Sanremu. Donosio je sve ploče sa tog festivala i tako je Radio Beograd za veoma kratko vreme bio aktuelan i slušalo se kod nas sve što je slušala čitava zapadna Evropa.

Bavio se i komponovanjem orkestarske, kamerne, popularne, pozorišne, filmske muzike kao i muzike za decu. Za svoj rad dobijao je mnogobrojna priznanja od kojih izdvajamo Hristićevu nagradu 1961. za delo "Koncert za klarinet i orkestar", nagradu "Mlado pokoljenje" 1964. godine za rad na dečijoj muzici kao i nagradu na "Smotri televizijskih ostvarenja JRT" 1965. za muziku u seriji Na slovo, na slovo. Kao mlad učestvovao je u formiranju prvih džez ansambala u zemlji a komponovao je i krajem tridesetih godina, u to vreme popularne šlagere "Prvi pogled oka tvog", Tihi trenuci". Bio je multi-instrumentalista i jedan od prvih gitarista u Beogradu. Predstavio je način sviranja po uzoru na popularnog francuskog gitaristu Đanga Reinharta. Gitaru je svirao i u orkestru, koji je za potrebe Radio Beograda, u tada okupiranom Beogradu formirao čuveni dirigent i ispostaviće se, veliki anti-nacista Fridrih Majer.

Komponovanjem filmske, scenske i dečije muzike počinje da se bavi ranih 60-tih godina 20. veka. Na TV Beograd sarađuje se piscima Aleksandrom Žakom Popovićem, Duškom Radovićem, a na filmu sa poznatim rediteljima Zdravkom Šotrom, Sojom Jovanović, Purišom Đorđevićem, Vojom Nanovićem, Milanom Jelićem i drugima.

Bio je strastveni fudbalski navijač i odlazio je redovno na fudbalske utakmice Crvene zvezde. Pisao je i navijačke pesme za svoj omiljeni klub a veliki prijatelji bili su mu legende srpskog fudbala Rajko Mitić i Branko Stanković.

Iz braka sa suprugom Zoricom ima dva sina Aleksandra Sanju Ilića-Sanja Ilić & BALKANIKA i Dragoljuba Ilića-GENERACIJA 5, koji su obojica nastavili njegov kompozitorski put.

Posebno priznanje prerano preminulom kompozitoru je i ustanovljena najveća nagrada kompozitorima za vrhunsko stvaralaštvo muzike za decu, Plaketa Miodrag Ilić Beli. Ideja je potekla od Donke Špiček, tadašnjeg upravnika Doma pionira u Beogradu, a kasnije glavnog urednika dečijeg programa Televizije Beograd.

Da je njegova muzika za decu i danas aktuelna dokaz je postavka mjuzikla za decu “Na slovo, na slovo“ u Pozorištu na Terazijama u Beogradu. Sinovi kompozitora Miodraga Ilića Belog, Sanja Ilić i Dragan Ilić, sada već istaknuti kompozitori, uradili su sve orkestracije za tu priliku i muzički postavili mjuzikl. Premijera je bila 17. aprila 2010. godine u 20:30 časova uz prisustvo cele porodice Ilić, Belove supruge Zorice, sinova Sanje i Dragana i unuka Andreja. ^[2]

Preminuo je od posledica postoperativnih komplikacija leta 1971. godine u Minhenu.^[3][4]

• Koncert za klarinet i orkestar (1960)

• Gudački kvartet (1957)
• "Baletska impresija" za violinu i klavir (1964)
• "Tema i igra" za violinu i gudački orkestar (1967)

• * Miodrag Ilić Beli na sajtu IMDb (jezik: engleski)