Ernst Barkman

Ernst Barkman
Lični podaci
Datum rođenja	(1919-08-25)25. avgust 1919.
Mesto rođenja	Kizdorf, Nemačka
Datum smrti	27. jun 2009.(2009-06-27) (89 god.)
Mesto smrti	Kizdorf, Nemačka

Ernst Barkman (nem. Ernst Barkmann; Kizdorf, 25. avgust 1919^[1] — Kizdorf, 27. jun 2009) je bio jedan od najvećih tenkovskih asova u Vafen-SS-u. Nosilac Viteškog krsta i komandir tenka Panter u 2. SS oklopnoj diviziji „Rajh“.

Ernst Barkman je rođen u Kizdorfu 25. avgusta 1919. godine. Sin je lokalnog farmera. Tokom 1935. godine završava školu i počinje da se bavi porodičnim poslom, pomažući ocu. Dana, 1. aprila 1936. godine pristupa SS puku „Germanija“ kao dobrovoljac i nakon tri meseca obuke premešten je u 3. bataljon puka u Radolfcelu.

Barkman uzima učešće u Poljskoj kampanji, služivši u 9. četi SS puka „Germanija“ kao mitraljezac. U toj kampanji je ranjen i dobija Zlatnu značku za ranjavanje. Na jesen 1941. godine u vreme bitke za Dnjepropetrovsk (operacija:Barbarosa), ponovo je ranjen, ovaj put teže i nagrađen je Gvozdenim krstom II stepena. Krajem 1941. godine Barkman je premešten u Holandiju kao instruktor evropskih SS dobrovoljaca, no početkom 1942. godine on je izrazio želju da se vrati i da služi u oklopnom puku svoje divizije. Ernst Barkman je vraćen na Istočni front i tokom zime 1942. godine je prmešten u 2. četu 2. oklopnog bataljona 2. SS oklopne divizije „Rajh“. Jedinica u kojoj se nalazio Barkman je bila naoružana tenkovima Pancer III (top 50mm), koji su u svakom pogledu zaostajali za sovjetskim tenkom T-34. Početkom 1943. godine 2. oklopni puk uzima učešće u bici za Harkov (vidi:Treće bitka za Harkov), zašta je Barkman nagrađen Gvozdenim krstom I stepena. Sredinom 1943. godine on je premešten u 4. četu koja je naoružana novim tenkovima Pancer V Panter.

Krajem 1943. godine Barkman je unapređen u čin SS-Unterscharführer-a. Početkom 1944. godine cela divizija "Rajh“ je premeštena u rejonu Bordoa u južnoj Francuskoj radi odmora, popune i popravke svojih vozila. Nakon dana D - 6. juna 1944. godine, 2. SS oklopnoj diviziji „Rajh“ je naređeno da krene na sever i da stupi u borbu.

Sredinom 1944. godine 2. SS oklopna divizija „Rajh“ se približila do grada Sen Lo sa ciljem da zaustavi napredovanje američke 9. i 30. pešadijske divizije, kao i 3. oklopne divizije. Dana, 8. jula 1944. godine, četa Barkmana je oštrica napada puka protiv napredujuće američke vojske. Tog dana Ernst Barkman uništava svoj prvi Šerman blizu Sen Loa.^[2] Dana, 12. jula uništava još dva Šermana i oštećuje još jedan.^[1] Nakon toga Barkman sa svojim kamufliranim Panterom zauzima poziciju i čeka u zasedi da naiđe još savezničkih tenkova. Tada on uništava još tri Šermana, međutim i njegov tenk je pogođen iz protivtenkovskog oružja. Rešava da napusti gorući Panter i sa posadom uspeva da ugasi vatru. Nakon prestanka bitke, njegov tenk je otpremljen na popravku. Već 14. jula Barkman dobija naređenje da spasi 4 Pantera koji su ostali iza neprijateljske linije. On ispunjava zadatak, pritom uništava još 3 Šermana. Sledećeg dana oko podneva, komandant 2. SS oklopnog puka SS-Obersturmbannführer Kristijan Tihzen,^[3] naređuje Barkmanu da spasi ranjene nemačke vojnike od Amerikanaca, i on ponovo uspeva da se dokaže. Dana 26. jula u Barkmanovom Panteru se pojavljuje tehnički problem i on je poslat na popravku u poljsku radionicu. Dok su mehaničari radili na tenku, radionica je napadnuta od savezničkih aviona i Barkmanov tenk je dobio lakši pogodak u motorno odeljenje. U zoru 27. jula Panter mu je popravljen, no ostaje odvojen od ostatka čete.

Prilikom povratka u svoju jedinicu, 2. SS oklopni puk, koji je se nalazio u blizini St. Loa, u blizni sela Lorej, Barkman nailazi na kolonu nemačke pešadije u povlačenju, koja mu saopštava da se približavaju američke jedinice. On rešava da pošalje dvoje ljudi koji je trebalo da provere tačnost informacije. Uskoro sa vraćaju i saopštavaju da se istina približava američka kolona, sastavljena od 15 Šermana i drugih prevoznih sredstava. Barkman se približio tenkom do raskrsnice i zauzima povoljnu poziciju, sakriven među hrastovima očekujići neprijatelja. Kada se kolona približila on otvara vatru i uništava prvo dva tenka, a posle kamion koji je prevozio gorivo za tenkove. Dva Šermana koja su polivena gorivom su se zapalila i probaju da se izvuku iz zasede, okrećući se za 180 stepeni, no uništeni su odmah. Svi ostali američki tenkovi iz kolone se povlače, pritom tražeći pojačanje. Barkmanov Panter je oštećen, a neki od članova posade su lakše ranjeni. Iskoristivši momenat, dva Šermana iznenada napadaju oštećeni Panter ali bivaju odmah uništeni.^[2] Barkman i posada popravljaju oštećenje i uništavaju još jedan Šerman prilikom odstupanja. Vozač sakriva tenk na sigurnom mestu u blizini grada Nefbura. Za vreme tog podviga, koji se često naziva „Zaseda Barkmana“, Ernst Berkman je uništio oko devet Šermana i mnogo drugih prevoznih sredstava.

Dana, 28. jula Barkman stiže do Kutansa i tu se sjedinjuje sa ostatkom svoje čete. Za dva dana on je uništio 15 tenkova tipa Šerman. Amerikanci opkoljavaju Grenvil 30. jula, no Barkman, tegleći još jedan Panter uspeva da umakne. 1. avgusta, njegov Panter sa crnim brojem "424" na kupoli, uništen je u borbi,^[2] ali su se Barkman i posada izvukli iz tenka u plamenu. Posada je bila prinuđena da se probije peške do nemačkih linija i nakon četiri dana pešačenja pridružila se ostatku nemačkih snaga. Barkman je stigao u Avranš 5. avgusta i vatreno je dočekan od svojih drugova, koji su već čuli za njegove podvige. Za smelost i umeće Ernst Barkman je nagrađen Vireškim krstom 5. septembra 1944. godine. Krajem 1944. i u prvim danima 1945. godine on je komandir 2. voda u 2. SS puku.

SS-Oberscharführer Barkman produžava svoju uspešnu karijeru i uzima učešće u Ardenskoj ofanzivi tokom decembra 1944. godine, no tad je ranjen. Za vreme operacije "Straža na Rajni“, Panter Barkmana ulazi u borbu sa grupom američkih tenkova iz 2. oklopne divizije. Bitka započinje i pošto je Barkmanov Panter višestruko nadmoćan nad američkim tenkovima, on uništava nekoliko Šermana. Jedan od njih ipak pogađa Pantera, no ne pričrnjava mu veliku štetu - oštećen je samo malo motor. Nakon nekoliko minuta, Barkmanov mehaničar uspeva da popravi motor i Panter počinje da se povlači ali sa blokiranom kupolom. Iako je ranjen, Barkman uništava još jedan Šerman (njegov poslednji uništen Šerman) i povlači se na sigurno mesto.

Tokom marta 1945. godine Barkman se bori ponovo protiv sovjetske armije u rejonu Štulvajsenburga, gde uništava 4 sovjetska T-34, zaokruživši broj uništenih neprijateljskih tenkova koje je uništila 2. SS oklopna divizija „Rajh“ na 3.000 komada. U to vreme divizija je istrošena u neprekidnim bitkama i oskudeva u novim tenkovima. Barkmanova jedinica imala je svega 9 ispravnih tenkova, od kojih su tri veoma brzo uništena od sovjetskih tenkova JS-2. Preostalih 6 Pantera je dobilo naređene da se pridruže ostacima oklopnog puka iz 1. SS oklopne divizije „telesna garda Adolfa Hitlera“, kojim je komandovao SS-Standartenführer Joahim Pajper. Od aprila 1945. godine Barkman učestvuje u borbama u Austriji. Tamo je njegov Panter pogođen greškom od nemačkih vojnika i članovi posade su ranjeni. Nešto kasnije tenk je ostavljen u velikom krateru od avio-bombe i tu je uništen da ne padne u ruke neprijatelju. Ernst Barkman je dostigao britansku zonu operacija i tu je zarobljen.

Po završetku Drugog svetskog rata živeo je u Kizdorfu, Nemačka, gde je dugo vreme radio kao vatrogasac sa činom major. Takođe posle rata je promenio ime u Ernst Šmuk Barkman.

	Gvozdeni krst II stepena: 14. jul 1941. godine
	Gvozdeni krst I stepena: 1. avgust 1944. godine
	Viteški krst: 21. avgust 1944. godine
	Značka za ranjavanje: 1939. godine (zlatni stepen)
	Pešadijska jurišna značka (srebrni stepen)
	Značka za učestvovanje u 25 i 50 uspešnih tenkovskih borbi

• Patton, Wayne W. (2001). Aces 2. Carrollton, Texas, USA: Squadron/Signal Publications, Inc. ISBN 978-0-89747-423-8. 
• Bernage, Georges (2000). The Panzers and the Battle of Normandy. Bayeux: Editions Heimdal. ISBN 978-2-84048-135-5. 

• http://www.achtungpanzer.com/gen5.htm (Engleski)