Evdokija Komnin (supruga Viljema VIII od Monpeljea)

Evdokija Komnin (srednjegrč. Ευδοκια Κομνηνη, 1150. ili 1152. – oko 1203.) je bila vizantijska princeza, bratanica cara Manojla I Komnina.

Evdokija je bila ćerka sevastokratora Isaka Komnina i njegove druge žene Irine Diplosinadine.^[1] Isak Komnin je bio treći sin cara Jovana II Komnina i ugarske princeze Piroške Arpad, starijeg brata cara Manojla I Komnina. Iako je bio stariji brat Manojla I, Evdokijin otac nije zauzeo vizantijski presto na zahtev cara Jovana II Komnina, koji je svog mlađeg sina pre smrti imenovao za svog naslednika i lišio prestola Isaka. Umesto carske titule, Isak je počastvovan titulom sevastokrator.

Car Manojlo I Komnin je iskoristio Evdokiju i njene sestre da sredi političke odnose Vizantije sa susednim državama. Tako je Evdokijina sestra Teodora Komnina bila udata za jerusalimskog kralja Balduina III, a kasnije je postala ljubavnica vizantijskog cara Andronika I Komnina. Druga Evdokijina sestra, Marija Komnina, udala se za ugarskog kralja Stefana IV.

Godine 1174. car Manojlo I Komnin je dogovorio brak između Evdokije i aragonskog kralja Alfonsa II.^[2] Iste godine, Evdokija Komnina je stigla u Provansu, gde je trebalo da se uda za aragonskog kralja. Kada je Evdokija stigla, saznala je da se kralj Alfonso II već oženio Sančom od Kastilje. Ovom prilikom je trubadur Pjer Vidal rekao da je kralj izabrao „siromašnu kastiljsku devojku umesto zlatne kamile cara Manojla I”. Nakon dugog oklevanja, 1179. godine Evdokija se udala za Vilijama VIII, senjora od Monpeljea,^[2] nakon što je prethodno postignut dogovor po kome je svaki muški podanik Monpeljea bio primoran da se zakune da će prvorođeno dete Evdokije i Vilijama VIII, bez obzira na njegovo pol, naslediti bi vlast Vilijama VIII.^[3]

Evdokijini savremenici, uključujući trubadura Foulkea iz Marseja i Giro de Bornea, često su je nazivali caricom (oksitan:emperatrisa) i nazivali je ćerkom cara Manojla I Komnina, što je dovelo do toga da neki savremenici dovode u pitanje Evdokijino roditeljstvo. Drugi izvori je sasvim tačno identifikuju kao bratanicu Manojla I. Vilijam VIII i Evdokija Komnina imali su jednu ćerku, Mariju od Monpeljea (rođena 1181. ili 1182.), koja se udala za kralja Pedra II od Aragona 1203. godine.^[4]

Godine 1187. brak Vilijama VIII i Evdokije Komnine je raskinut. Prema nekim izvorima, razlog za razvod je bio to što je Evdokija podstakla ambicije Folkea od Marsila, a prema drugima razlog za razdvajanje bila je želja Vilijama VIII da ima muškog naslednika. Posle odvajanja, Evdokije Komnin je poslata u manastir u Anijanu, gde je umrla oko 1203. godine.^[5]

• Biographies des troubadours. Paris, Nizet, 1964. pp. 476– 481.
• Stronski, Stanislaw. Le troubadour Folquet de Marseille. Krakow, Académie des Sciences, 1910. pp. 156– 158.
• Sharman, Ruth V. The Cansos and Sirventes of the Troubadour Giraut de Borneil. Cambridge, Cambridge University Press, 1989. pp. 59.
• Duvernoy, Jean. Guillaume de Puylaurens, Chronique 1145 – 1275: Chronica magistri Guillelmi de Podio Laurentii. CNRS. 1976. ISBN 2910352064. str. 62– 63..
• Hecht, Winfried (1968). „Zur Geschichte der « Kaiserin » von Montpellier, Eudoxia Komnena”. Revue des Études Byzantines. 26: 161—169. doi:10.3406/rebyz.1968.1403. . S. 161 – 169. (na nemski)
• Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (na jeziku: Greek). B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784665. Arhivirano iz originala (PDF) 2021-01-30. g. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Stiernon, Lucien (1965). „Notes de titulature et de prosopographie byzantines: Sébaste et gambros”. Revue des études byzantines (na jeziku: francuski). 23: 222—243. doi:10.3406/rebyz.1965.1349. 
• Dom Claude, Devic, Dom Joseph, Vaissète. Histoire générale de Languedoc. Volume VI. Toulouse, 1872, [1745]. (na frenski)
• Louda, Jiri, MacLagan, Michael. Les Dynasties d'Europe. Bordas, Tableau 45. 1995. ISBN 2-04-027115-5.