Atina (boginja)

Atina
Atina
	Umanjena kopija Fidijine Atine Partenos u atinskom muzeju
Lični podaci
Prebivalište	Olimp
Porodica
Roditelji	Zevs i Metida
Porodica	Apolon, Arej, Artemida, Afrodita, Dionis, Hermes i Hefest
Mitologija
Planina	Atina

Za ostale upotrebe, pogledajte Atina (višeznačna odrednica).

U grčkoj mitologiji, Atina (grč. Ἀθηνᾶ, ili grč. Ἀθήνη; dorski: Ἀσάνα) je bila boginja civilizacije, tj. mudrosti, tkanja, zanata i trezvenije strane rata (nasilje i krvožednost su bili Arejeva svojstva).^[1]Atinina mudrost prati tehničko znanje potrebno u tkanju, metalurgiji ali takođe uključuje i lukavost (metis) likova kao što je Odisej. Njoj su sveti sova i maslinovo drvo.

Prve priče o Atini govore o njoj kao o boginji ptica. Prvobitno je zamišljena kao boginja sa krilima, a čak je u nekim mitovima i sama bila ptica - sova.^[1] Zato i ne čudi zašto u mitovima koji su nastali kasnije Atenina poruka stiže preko orla, sokola i sl.

Atinina najbolja prijateljica je Nike, boginja pobede. Atina se pojavljuje kao zaštitnica mnogih grčkih junaka, uključujući Herakla, Odiseja i Jasona. Ona je i omiljena Zevsova ćerka, rođena iz njegove glave.^[1]

U rimskoj mitologiji Atinu možemo da povežemo sa Minervom.

Rođenje

Postoji nekoliko verzija Atininog rođenja. U jednom, koji se najčešće spominje, Metida, boginja mudrosti, zatrudnela je sa Zevsom. Zevs se veoma uplašio jer je postojalo proročanstvo da će Metida imati dvoje dece - jedno od njih će biti najodanije Zevsu od sve njegove dece, a drugo će biti silnik koji će ga srušiti. To je Zevsa uplašilo, jer se setio da je on svrgnuo svoga oca, te se bojao da će se tako nešto i njemu desiti. Zato je Zevs pretvorio Metidu u muvu i onda je pojeo. No, bilo je prekasno. Metida je, u Zevsu, počela da pravi kacigu i odoru za svoju začetu ćerku. Zvuk čekića kojim je Metida pravila kacigu, uzrokovao je veliki bol u Zevsovoj glavi, pa je Hefest rascepio njegovu glavu. Atina je iskočila kroz pukotinu^[1], već odrasla, potpuno obučena i potpuno opremljena ratnom opremom.

Ime

U Mikenskoj Grčkoj pojavljuje se ime Atina Potinija u tekstovima o Hronosu. Pretpostavlja se da ovo znači „Gospođica Atina“. Nije sigurno da li je Atinino ime povezano sa gradom Atina. Kasnije se ona pojavljuje kao zaštitnica grada, ali verovatno da je grad dobio ime nevezano za ovu boginju. Platon je značenje Atininog imena tumačio kao „misao (um) boga“.

Epiteti

U poeziji Atinin najčešći epitet je glaukopis (γλαυκώπις) što bi moglo da se prevede kao „bistrog oka“. Ova reč je zapravo sastavljena od reči glaukos (γλαύκος), što bi moglo da znači „bleštavo“, „srebrno“, i od reči ops (ώψ), što znači „oko“ ili ponekad „lice“. Često je ptica koja vidi noću povezana sa boginjom mudrosti: na starim slikama nacrtana je sa sovom na glavi.

U Homerovim Himnama i u Teogoniji njoj je dat neobičan epitet Tritogeneja. Značenje ovog termina je nejasno. Možda znači „Triton-rođena“, što bi ukazivalo da je bog mora Triton njen otac (prema nekim ranijim mitovima), ili možda da je rođena blizu jezera Triton u Africi. Drugo moguće značenje je „treće-rođena“, što bi moglo da ukazuje da je ona treće dete Zevsa.

Često se nailazi i na Atina Palada (Παλλάς Αθηνά). Epitet je izveden iz imena moćne osobe Palade, koja označava nešto muško. Palada je spomenuta samo uz Atinu. U jednom mitu, boginja je greškom ubila Paladu i od tada je uvek morala da nosi nešto njegovo/njeno i bila je pod njegovom/njenom zaštitom. Drugo tumačenje je da je ona zapravo Palada iz Atine.

Za Atinjane ona je bila samo „boginja“, he teos.

Epitet Athena Ergane označava da je ona zaštitnica zanatlija. Atina Partenon označava da je obožavana na Akropolisu. Sa epitetom Athena Promachos ona je vodila bitke, a Athena Polias označava da je zaštitnica grada Atine i njegovog Akropolisa.

Atina u mitologiji

Eriton

Atina je devica, nikada nije imala ljubavnika. Postoji više verzija kako se rodio Eriton, Atinin posinak. Prema jednoj Atinu je pokušao da siluje Hefest, ali je bio bezuspešan i njegovo seme je palo na zemlju iz koje se rodio Eriton. Prema drugoj, seme Hefesta je palo na Atininu nogu i ona ga je obrisala sa vunom. Tu vunu je „zasadila“ u zemlju i iz nje je rođen Eriton.

Atina je onda dala kutiju sa bebom trima sestrama - Pandrosi, Hersi i Agleji, ali ih je upozorila da je nikad ne otvaraju. Aglej i Hersa su bile radoznale i otvorile su kutiju. Vrana je to videla i odletela je da kaže Atini. Atina se razbesnela i ispustila planinu koju je u tom trenutku nosila na Akropolis. Bogovi su kaznili sestre zbog napravljene štete i one su poludele i bacile se sa Akropolisa.

Eriton je kasnije postao vidar i kralj Atine i za vreme njegove vladavine desile su se značajne promene u atinskoj kulturi. Često je bio pod zaštitom boginje Atine.

Posejdon

Atina se takmičila sa Posejdonom da bude glavno božanstvo u Atini. Oni su se složili da će svako od njih Atinjanima dati neki poklon. Čiji se poklon bude više svideo Atinjanima taj će bog pobediti. Posejdon je udario zemlju svojim trozupcem i iz nje je potekao potok, ali voda je bila slana. Atina im je poklonila prvu domaću maslinu. Maslina je Atinjanima davala hranu, ulje i drvo i zato su oni izabrali Atinin poklon i nju postavili za glavno božanstvo.

Atina je bila glavno božanstvo u još nekoliko gradova, pogotovu u Sparti.

Arahna

Žena zvana Arahna (Αράχνη) se jednom hvalila kako ona bolje tka nego boginja Atina. Atina se prerušila u staru ženu i pokušavala je savetima da je ubedi, da prema bogovima iskazuje umerenost, doslednost i poštovanje. Arahna se nije pokajala nego je izazvala Atinu na takmičenje.

Boginja je skinula svoju masku i takmičenje je počelo. Atina je tkala sliku takmičenja između nje i Posejdona, a Arahna je tkala sliku koja je ismejavala Zevsa i njegove mnogobrojne žene. Takmičenje nikada nije završeno jer je Atina bila ljubomorna na veštinu Arahne i besna zbog ismevanja Zevsa. Poniženje koje je Arahna doživela, dovelo ju je do samoubistva. Obesila se, ali joj boginja nije dozvolila da spokojno umre, već ju je pretvorila u pauka, koji od tada neprestano plete istu mrežu. U današnjem grčkom reč pauk se piše „αράχνη“ a izgovara „arahni“.

Persej i Meduza

Atina je pomagala Perseju u ubijanju Meduze. Meduza je poticala iz perioda pre Zevsove vladavine i bila je veoma opasna jer je svakoga ko je pogleda pretvarala u kamen.

Tirezijas i Hiriklo

Atina je oslepela Tirezijasa pošto ju je video dok se kupala. Hiriklo, njegova majka, molila je Atinu da mu vrati vid, ali ona to nije mogla. Umesto toga dala mu je da razume jezik ptica i moć proricanja.

Herakle

Atina je Heraklu pomogla u mnogim podvizima. Među njima je i podvig u kome je Herakle trebalo da skine kožu Nemejskom lavu. Rekla mu je da iskoristi kandže lava da iseče njegovu debelu kožu. Herakle je posle ovog podviga uvek nosio kožu Nemejskog lava i buzdovan napravljen od maslinovog drveta.^[2]^[3]^[4]

Odisej

Odisejeva lukavost i oštroumlje brzo su osvojili Atinu. Ona nije mogla da mu pomogne tokom njegovog putovanja iz Troje ka domu sve dok Odisej nije došao na obalu ostrva gde je princeza Nusika prala svoju odeću. Atina se pojavila u snu Nusike i rekla joj da pusti Odiseja da se vrati kući, na Itaku. Kada je Odisej stigao na Itaku Atina je izašla pred njega prerušena slagavši ga da se njegova žena Penelopa preudala, misleći da je on mrtav. Odisej je uspeo da prozre Atininu masku i laž i ona mu je tada pomogla da povrati svoje kraljevstvo.

Atina u klasičnoj umetnosti

Atina je obično naslikana (ili izvajana) sa oklopom, kopljem u rukama i štitom na kome je nacrtana glava Gorgone Meduze. Ovako je izgledala i čuvena Fidijina statua Atine, napravljena od zlata i slonove kosti. Ova statua, nazvana Atena Partenon, nestala je, ali se zna da je bila u Partenonu na Atinskom Akropolisu. Atina je često naslikana sa sovom (simbolom mudrosti) na svom desnom ili levom ramenu. Ožalošćena Atina je skulptura koja prikazuje umornu i emocionalnu boginju. Ova skulptura je nastala negde oko 460. p. n. e.

U starijim portretima Atine, u slikama na vazama, ona je prikazana kao boginja-ptica.^[5]

Atina u modernoj kulturi

Atina se nalazi na novčiću od 50 dolara iz 1915. godine. Ovaj novčić je napravljen od 72 grama zlata i bio je najteži sve do 1997. godine kada je od platine proizveden novčić od 100 dolara. Atinin novčić je najskuplji novčić ikada proizveden u Sjedinjenim Američkim Državama (tj. kada se uporedi njegova prava vrednost sa vrednošću koju je predstavljao).

Već ceo vek postoji jedna replika Partenona u Nešvilu, u državi Tenesi i poznata je kao Atena sa juga. Godine 1990. dodata je replika Fidijine statue boginje Atine. Statua je visoka 12.5 metara i pozlaćena je.

Atinin lik se koristi u filmu, muzici, na crtanom (mange umetnika Masami Kurumade), u kompjuterskim igricama, ali se čak i zloupotrebljava (u porno-filmovima u Nemačkoj).

Reference

^ ^a ^b ^v ^g Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 79. ISBN 86-331-2075-5.
^ Cohen, Beth (2013-05-21), Bonnet, Corinne; Jourdain-Annequin, Colette, ur., The Nemean Lion's Skin in Athenian Art (Pl. ΧI-XVII), Kernos suppléments, Presses universitaires de Liège, str. 127—139, ISBN 978-2-8218-2895-7, Pristupljeno 2021-01-21
^ „Heracles's First Labour: the Nemean Lion”. Eternal Greece Ltd (na jeziku: engleski). 2015-06-12. Pristupljeno 2021-01-21.
^ Brouwers, Josho (6. 7. 2019). „The club of Heracles - Recognizing the mighty hero in ancient art”. Ancient World Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-21. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Atina – Boginja mudrosti, pravde, zanata, umetnosti, rata i pobede.” (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2021-01-20.

Literatura

Antička literatura

Apollodorus, Library, 3,180
Augustine, De civitate dei xviii.8–9
Cicero, De natura deorum iii.21.53, 23.59
Eusebius, Chronicon 30.21–26, 42.11–14
Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, PhD in two volumes. Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library.
Homer; The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.D. in two volumes. Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919. Online version at the Perseus Digital Library.
Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914. Online version at the Perseus Digital Library.
Lactantius, Divinae institutions i.17.12–13, 18.22–23
Livy, Ab urbe condita libri vii.3.7
Lucan, Bellum civile ix.350

Moderna literatura

Aghion, Irène; Barbillon, Claire; Lissarrague, François (1996), „Minerva”, Gods and Heroes of Classical Antiquity, Flammarion Infographic Guides, Paris, France and New York City, New York: Flammarion, str. 192–194, ISBN 978-2-0801-3580-3
Alexander, Timothy Jay (2007), The Gods of Reason: An Authentic Theology for Modern Hellenismos (First izd.), Lulu Press, Inc., ISBN 978-1-4303-2763-9
Beekes, Robert S. P. (2009), Etymological Dictionary of Greek, Leiden and Boston: Brill
Bell, Robert E. (1993), Women of Classical Mythology: A Biographical Dictionary, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 9780195079777
Bernal, Martin (1987), Black Athena: The Afroasiatic Roots of Classical Civilization, New Brunswick: Rutgers University Press, str. 21, 51 ff
Berlinerblau, Jacques (1999), Heresy in the University: The Black Athena Controversy and the Responsibilities of American Intellectuals, New Brunswick: Rutgers University Press, str. 93ff, ISBN 9780813525884
Best, Jan (1989), Fred Woudhuizen, ur., Lost Languages from the Mediterranean, Leiden, Germany et al.: Brill, str. 30, ISBN 978-9004089341
Brown, Jane K. (2007), The Persistence of Allegory: Drama and Neoclassicism from Shakespeare to Wagner, Philadelphia, Pennsylvania: University of Penssylvania Press, ISBN 978-0-8122-3966-9
Bull, Malcolm (2005), The Mirror of the Gods: How Renaissance Artists Rediscovered the Pagan Gods, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-521923-4
Burgess, Jonathan S. (2001), The Tradition of the Trojan War in Homer and the Epic Cycle, Baltimore, Maryland: The Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-6652-4
Burkert, Walter (1985), Greek Religion, Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-36281-9
Burn, Lucilla (2004), Hellenistic Art: From Alexander the Great to Augustus, London, England: The British Museum Press, ISBN 978-0-89236-776-4
Chadwick, John (1976), The Mycenaean World, Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-29037-1
Darmon, Jean-Pierre (1992), Wendy Doniger, ur., The Powers of War: Athena and Ares in Greek Mythology, Prevod: Danielle Beauvais, Chicago, Illinois: University of Chicago Press
Deacy, Susan; Villing, Alexandra (2001), Athena in the Classical World, Leiden, The Netherlands: Koninklijke Brill NV
Deacy, Susan (2008), Athena, London and New York: Routledge, ISBN 978-0-415-30066-7
de Jong, Irene J. F. (2001), A Narratological Commentary on the Odyssey, Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-46844-2
Edmunds, Lowell (1990), Approaches to Greek Myth, Baltimore, Maryland: The Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-3864-4
Friedman, Sarah (2005), Bryn Mawr College Off the Record, College Prowler, ISBN 978-1-59658-018-3
Fritze, Ronald H. (2009), Invented Knowledge: False History, Fake Science and Pseudo-Religions, London, England: Reaktion Books, ISBN 978-1-86189-430-4
Fururmark, A. (1978), „The Thera Catastrophe-Consequences for the European Civilization”, Thera and the Aegean World I, London, England: Cambridge University Press
Gantz, Timothy (1996). Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources. Johns Hopkins University Press. , Two volumes: ISBN 978-0-8018-5360-9 (Vol. 1), ISBN 978-0-8018-5362-3 (Vol. 2).
Gallagher, Ann-Marie (2005), The Wicca Bible: The Definitive Guide to Magic and the Craft, New York City, New York: Sterling Publishing Co., Inc., ISBN 978-1-4027-3008-5
Garland, Robert (2008), Ancient Greece: Everyday Life in the Birthplace of Western Civilization, New York City, New York: Sterling, ISBN 978-1-4549-0908-8
Goldhill, S. (1986), Reading Greek Tragedy (Aesch.Eum.737), Cambridge, England: Cambridge University Press
Graves, Robert (1960) [1955], The Greek Myths, London, England: Penguin, ISBN 978-0241952740
Hansen, William F. (2004), „Athena (also Athenê and Athenaia) (Roman Minerva)”, Classical Mythology: A Guide to the Mythical World of the Greeks and Romans, Oxford, England: Oxford University Press, str. 121—126, ISBN 978-0-19-530035-2
Harries, Byron (1990), „The spinner and the poet: Arachne in Ovid's Metamorphoses”, The Cambridge Classical Journal, Cambridge, England: Cambridge University Press, 36: 64—82, doi:10.1017/S006867350000523X
Harrison, Jane Ellen, 1903. Prolegomena to the Study of Greek Religion.
Herrington, C.J. (1955), Athena Parthenos and Athena Polias, Manchester, England: Manchester University Press
Hubbard, Thomas K. (1986), „Pegasus' Bridle and the Poetics of Pindar's Thirteenth Olympian”, Ur.: Tarrant, R. J., Harvard Studies in Classical Philology, 90, Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-37937-4
Hurwit, Jeffrey M. (1999), The Athenian Acropolis: History, Mythology, and Archaeology from the Neolithic Era to the Present, Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-41786-0
Janda, Michael (2005), Elysion. Entstehung und Entwicklung der griechischen Religion, Innsbruck: Institut für Sprachen und Literaturen, ISBN 9783851247022
Jasanoff, Jay H.; Nussbaum, Alan (1996), „Word games: the Linguistic Evidence in Black Athena” (PDF), Ur.: Mary R. Lefkowitz; Guy MacLean Rogers, Black Athena Revisited, The University of North Carolina Press, str. 194, ISBN 9780807845554
Jenkyns, Richard (2016), Classical Literature: An Epic Journey from Homer to Virgil and Beyond, NewYork City, New York: Basic Books, A Member of the Perseus Books Group, ISBN 978-0-465-09797-5
Johrens, Gerhard (1981), Der Athenahymnus des Ailios Aristeides, Bonn, Germany: Habelt, str. 438—452, ISBN 9783774918504
Jost, Madeleine (1996), „Arcadian cults and myths”, Ur.: Hornblower, Simon, Oxford Classical Dictionary, Oxford, England: Oxford University Press
Kerényi, Karl (1951), The Gods of the Greeks, London, England: Thames and Hudson, ISBN 978-0-500-27048-6
Kerényi, Karl (1952), Die Jungfrau und Mutter der griechischen Religion. Eine Studie uber Pallas Athene, Zurich: Rhein Verlag
Kinsley, David (1989), The Goddesses' Mirror: Visions of the Divine from East and West, Albany, New York: New York State University Press, ISBN 978-0-88706-836-2
Kugelmann, Robert (1983), The Windows of Soul: Psychological Physiology of the Human Eye and Primary Glaucoma, Plainsboro, New Jersey: Associated University Presses, ISBN 978-0-8387-5035-3
L. Day, Peggy (1999a), „Anat”, Ur.: Toorn, Karel van der; Becking, Bob; Horst, Pieter Willem van der, Dictionary of Deities and Demons in the Bible, 2nd ed., Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Publishing, str. 36—39
Leach, Eleanor Winsor (januar 1974), „Ekphrasis and the Theme of Artistic Failure in Ovid's Metamorphoses”, Ramus, Cambridge, England: Cambridge University Press, 3 (2): 102—142, S2CID 29668658, doi:10.1017/S0048671X00004549
Mallory, James P.; Adams, Douglas Q. (2006), Oxford Introduction to Proto-Indo-European and the Proto-Indo-European World, London: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-929668-2
Morford, Mark P. O.; Lenardon, Robert J. (1999), Classical Mythology (sixth izd.), Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-514338-6
Murrin, Michael (proleće 2007), „Athena and Telemachus”, International Journal of the Classical Tradition, Berlin, Germany: Springer, 13 (4): 499—514, JSTOR 30222174, S2CID 170103084, doi:10.1007/BF02923022
Mylonas, G. (1966), Mycenae and the Mycenaean Age, Princeton, New Jersey: Princeton University Press, ISBN 978-0691035239
Nilsson, Martin Persson (1950), The Minoan-Mycenaean Religion and Its Survival in Greek Religion (second izd.), New York: Biblo & Tannen, ISBN 978-0-8196-0273-2
Nilsson, Martin Persson (1967), Die Geschichte der griechischen Religion, München, Germany: C. F. Beck
Norton, Elizabeth (2013), Aspects of Ecphrastic Technique in Ovid's Metamorphoses, Newcastle upon Tyne, England: Cambridge Scholars Publishing, ISBN 978-1-4438-4271-6
Oldenburg, Ulf (1969), The Conflict Between El and Ba'al in Canaanite Religion, Leiden, The Netherlands: E. J. Brill
Palagia, Olga; Pollitt, J. J. (1996), Personal Styles in Greek Sculpture, Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-65738-9
Palaima, Thomas (2004), „Appendix One: Linear B Sources”, Ur.: Trzaskoma, Stephen, Anthology of Classical Myth: Primary Sources in Translation, Hackett
Penglase, Charles (1994), Greek Myths and Mesopotamia: Parallels and Influence in the Homeric Hymns and Hesiod, New York City, New York: Routledge, ISBN 978-0-415-15706-3
Phinney, Edward, Jr. (1971), „Perseus' Battle with the Gorgons”, Transactions and Proceedings of the American Philological Association, Baltimore, Maryland: The Johns Hopkins University Press, 102: 445—463, JSTOR 2935950, doi:10.2307/2935950
Pilafidis-Williams, K. (1998), The Sanctuary of Aphaia on Aigina in the Bronze Age, Munich, Germany: Hirmer, ISBN 978-3-7774-8010-7
Poehlmann, Egert (2017), „Aristotle on Music and Theatre (Politics VIII 6. 1340 b 20 - 1342 b 34; Poetics)”, Ur.: Fountoulakis, Andreas; Markantonatos, Andreas; Vasilaros, Georgios, Theatre World: Critical Perspectives on Greek Tragedy and Comedy. Studies in Honour of Georgia Xanthakis-Karamenos, Berlin, Germany: Walter de Gruyter, ISBN 978-3-11-051896-2
Pollitt, J. J. (1999) [1972], Art and Experience in Classical Greece (revised izd.), Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-09662-1
Powell, Barry B. (2012) [2004], „Myths of Aphrodite, Artemis, Athena”, Classical Myth (Seventh izd.), London, England: Pearson, str. 211—235, ISBN 978-0-205-17607-6
Puhvel, Jaan (1987), Comparative Mythology, Baltimore, Maryland: Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-3938-2
Randolph, Adrian W. B. (2002), Engaging Symbols: Gender, Politics, and Public Art in Fifteenth-century Florence, New Haven, Connecticut: Yale University Press, ISBN 978-0-300-09212-7
Robertson, Noel (1992), Festivals and Legends: The Formation of Greek Cities in the Light of Public Ritual, Toronto: University of Toronto Press
Roman, Luke; Roman, Monica (2010), Encyclopedia of Greek and Roman Mythology, New York City, New York: Infobase Publishing, ISBN 978-0-8160-7242-2
Ruck, Carl A.P.; Staples, Danny (1994), The World of Classical Myth: Gods and Goddesses, Heroines and Heroes, Durham, North Carolina: Carolina Academic Press, ISBN 978-0890895757
Schaus, Gerald P.; Wenn, Stephen R. (2007), Onward to the Olympics: Historical Perspectives on the Olympic Games, Publications of the Canadian Institute in Greece, 5, Ontario, Canada: Wilfrid Laurier University Press, ISBN 978-0-88920-505-5
Schmitt, P. (2000), „Athena Apatouria et la ceinture. Les aspects féminins des apatouries à Athènes”, Annales: Economies, Societies, Civilisations, London, England: Thames and Hudson, str. 1059—1073
Seelig, Beth J. (avgust 2002), „The Rape of Medusa in the Temple of Athena: Aspects of Triangulation in the Girl”, The International Journal of Psychoanalysis, 83 (4): 895—911, PMID 12204171, S2CID 28961886, doi:10.1516/3NLL-UG13-TP2J-927M
Simon, Erika (1983), Festivals of Attica: An Archaeological Commentary, Madison, Wisconsin: The University of Wisconsin Press, ISBN 978-0-299-09184-2
Swiatek, Anthony; Breen, Walter (1981). The Encyclopedia of United States Silver & Gold Commemorative Coins, 1892 to 1954. New York City, New York: Arco Publishing. ISBN 978-0-668-04765-4.
Telenius, Seppo Sakari, (2005) 2006. Athena-Artemis (Helsinki: Kirja kerrallaan).
Trahman, C.R. (1952), „Odysseus' Lies ('Odyssey', Books 13-19)”, Phoenix, Classical Association of Canada, 6 (2): 31—43, JSTOR 1086270, doi:10.2307/1086270
Ventris, Michael; Chadwick, John (1973) [1953], Documents in Mycenaean Greek, Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-1107503410
Walcot, P. (april 1977), „The Judgement of Paris”, Greece & Rome, Cambridge, England: Cambridge University Press, 24 (1): 31—39, JSTOR 642687, S2CID 162573370, doi:10.1017/S0017383500019616
Wolkstein, Diane; Kramer, Samuel Noah (1983), Inanna: Queen of Heaven and Earth: Her Stories and Hymns from Sumer, New York City, New York: Harper&Row Publishers, ISBN 978-0-06-090854-6
Yasumura, Noriko (16. 10. 2013). Challenges to the Power of Zeus in Early Greek Poetry. A&C Black. ISBN 9781472519672. CS1 održavanje: Format datuma (veza).

Spoljašnje veze

[британика_1-1] v ^g Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 79. ISBN 86-331-2075-5.

[2] Cohen, Beth (2013-05-21), Bonnet, Corinne; Jourdain-Annequin, Colette, ur., The Nemean Lion's Skin in Athenian Art (Pl. ΧI-XVII), Kernos suppléments, Presses universitaires de Liège, str. 127—139, ISBN 978-2-8218-2895-7, Pristupljeno 2021-01-21

[3] „Heracles's First Labour: the Nemean Lion”. Eternal Greece Ltd (na jeziku: engleski). 2015-06-12. Pristupljeno 2021-01-21.

[4] Brouwers, Josho (6. 7. 2019). „The club of Heracles - Recognizing the mighty hero in ancient art”. Ancient World Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-21. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[5] „Atina – Boginja mudrosti, pravde, zanata, umetnosti, rata i pobede.” (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2021-01-20.

[1]

Normativna kontrola
Međunarodne	FAST VIAF WorldCat
Državne	Katalonija Nemačka Izrael Sjedinjene Države Češka Poljska
Umetničke	Te Papa (Novi Zeland)
Ljudi	Rodovid
Ostale	Enciklopedija Britanika IdRef