Albanska golgota

Albanska golgota je ustaljen naziv za povlačenje srpske vojske i prognanih civila preko zavejanih planina Albanije i Crne Gore nakon invazije Centralnih sila na Srbiju, u zimu 1915/16. tokom Prvog svetskog rata. Ovo povlačenje je teklo u više kolona iz pravca Metohije ka obali Jadranskog mora, gde su Savezničke komande organizovale transport brodovima i prihvat do bezbednosnih odredišta, grčkih ostrva u Jonskom moru, Italiji i severnoj Africi. Procenjuje se da je više desetina hiljada vojnika i civila stradalo tokom povlačenja, od posledica ranjavanja i iscrpljenosti. Nakon oporavka, oko 150.000 pripadnika Srpske vojske se priključilo savezničkim trupama na Solunskom frontu, u junu 1916. gde su vođene teške borbe sve do kraja rata i konačnog oslobođenja otadžbine. Svim učesnicima, koji su preživeli ovaj epski marš, a potom i žestoke borbe na Solunskom frontu, posle rata uručivana je čuvena spomen-medalja poznata kao Albanska spomenica.

Trojna invazija i pad Srbije

Posle pobede srpske vojske u Kolubarskoj bici, decembra 1914. na srpskom frontu do početka jeseni 1915. zavladalo je zatišje. Međutim, pod komandom feldmaršala Augusta Makenzena, Austrougarska Balkanska armija i 11. nemačka armija od oko 500.000 vojnika, 10 eskadrila aviona i sa brojnom rečnom flotilom na Dunavu i Savi, pokrenule su 6. oktobra 1915. najveću ofanzivu na Kraljevinu Srbiju. Do 15. oktobra 1915, uprkos krajnjem požrtvovanju srpske vojske, austrougarska balkanska vojska pravcem preko reke Save i Drine, i 11. nemačka armija preko Dunava zauzele su Beograd, Smederevo, Požarevac i Golubac i stvorile širi mostobran južno od Save i Dunava, nateravši srpske trupe na povlačenje prema Južnoj Srbiji.

Tog istog dana, 15. oktobra 1915. bez objave rata, dve bugarske kompletne armije potisnule su slabe srpske jedinice, prodrle u dolinu Južne Morave kod Vranja i do 22. oktobra 1915. zauzele Kumanovo, Štip, Skoplje, prekinule moravsko-vardarsku komunikaciju i onemogućile povlačenje srpske vojske prema grčkoj granici i Solunu. Druga polovina oktobra i početak novembra protekli su u povlačenju srpske vojske prema jugu. Srpska vojska i izbeglice su se našle u bezizlaznoj situaciji na Kosovu i Metohiji. Put prema Solunu je presečen. Austrougarska vojska sa severozapada, nemačka vojska sa severa i bugarska armija sa juga i istoka napreduju prema Kosovu sa jedinim ciljem da unište Srpsku vojsku u rasulu. Jedini put Srpskoj vojsci i izbeglicama prema saveznicima i jadranskoj obali vodio je preko albanskih planina.

Pod pritiskom velike austrougarsko-nemačke i bugarske ofanzive, Vrhovna komanda srpske vojske 24. novembra 1915. godine odlučila je da se trupe vojske povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko more. Ta odluka je doneta posle neuspelog pokušaja da se vojska povuče dolinom Vardara, zbog prodora bugarske armije, presecanja komunikacija i izostanka planiranog prodora saveznika iz Soluna. Srpska vojska je uspela da izbegne okruženje. Ali se vojni i državni vrh našao pred dilemom šta dalje da bi se izbegla najopasnija kriza od početka rata. Kapitulacija se kategorički odbacila jer je ona značila kraj države, a predlog vojvode Živojina Mišića da se izvrši protiv udar je odbijen jer nije bio adekvatan odnosu snaga. Državni vrh doneo je ipak odluku da se izvrši povlačenje preko Albanije ka jadranskoj obali tamo bi ih dočekali Saveznici pomogli da se oporave, a onda bi se oporavljena Srpska vojska pridružila savezničkim snagama na Solunskom frontu. Predsednik vlade Nikola Pašić uputio je savezničkoj komandi telegram sledeće sadržine:

Srbija iako se našla u teškom položaju, iako još može doći i u još gori položaj, rešena je da ide do kraja u borbi protiv zavojevača, odano i verno uz svoje Saveznike izdržaće ceo rat, koji će završiti porazom neprijatelja.

Posle ove odluke cela vlada sa predsednikom Pašićem i kraljem Petrom I otišla je u crkvu. Pri izlasku iz crkve predsednika Pašića je opsela masa izbeglog i uplašenog naroda pitajući šta će s njima biti očekujući reči utehe. Predsednik Pašić je uplašenom narodu odgovorio: Narode ne bojte se, dobro biti neće! U Rimu je 23. novembra 1915. osnovana komisija za snabdevanje sastavljena od vojno-pomorskih izaslanika Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Rusije, Italije i vojnog izaslanika Srbije. Dogovoreno je da se obrazuju baze u Skadru i Draču gde bi se odmah počeli upućivati saveznički brodovi sa hranom i drugim potrebama. U međuvremenu srpska vlada postiže sporazum sa predsednikom albanske vlade Esad pašom, koji se svrstao u saveznike, o prelasku Srpske vojske preko Albanije.

Povlačenje

Mapa povlačenja srpske vojske u Albaniju 1915.

Stanje srpske vojske je bilo izuzetno nepovoljno, vladao je opšti zamor, slaba ishrana, nedostatak ratnog materijala, a pristizala je zima. Ipak, vojnopolitičko vođstvo Srbije nije promenilo svoje shvatanje savezništva i daljeg vođenja rata. Prva kolona je krenula, 26. novembra 1915. iz Prizrena preko Vezirovog mosta prema Skadru i Lješu, u kojoj su bili kralj, vlada i diplomatski kor. Nekoliko dana kasnije, 30. novembra 1915. iz Prizrena kreće druga kolona, ali drugim pravcem, preko Ljum Kule, Piškopeje, Elbasana i Tirane. A iz Peći u povlačenje kreću sve tri srpske armije, glavnina vojske, pravcem Peć - Andrijevica - Podgorica - Skadar. Trupe Novih oblasti pravcem Đakovica - Vezirov most - Ljum Kula - Skadar, a Timočka vojska i odredi iz zapadne Makedonije preko Piškopeje, Debra i Struge u Elbasan. Srpska vlada je krenula 24. novembra iz Prizrena preko Ljum Kule u Skadar, a za njom je krenula 26. novembra 1915. i Vrhovna komanda.

Kakvo je bilo stanje, govori saopštenje nemačke Vrhovne komande od 29. novembra: „Pošto srpska vojska više ne postoji, već postoje samo njeni bedni ostaci koji su se razbegli u divlje albanske i crnogorske planine, gde će bez hrane po ovoj zimi naći svoju smrt, to su prekinute dalje operacije i neće se više izdavati izveštaji sa balkanskog ratišta“.

Iako je stanje bilo zrelo za kapitulaciju, pojavila se ideja o kontraofanzivi koja je poticala od vojvode Živojina Mišića; na četiri sastanka (29. novembar - 1. decembar) sa Stepom Stepanovićem, Pavlom Jurišićem Šturmom i Mihailom Živkovićem, Mišić je predlagao kontraofanzivu. Ideja nije prihvaćena, te je preostalo da se postupi po naređenju Vrhovne komande.

Uništivši ili zakopavši teške i poljske topove, srpska vojska je krenula 3. decembra put Crne Gore i Albanije. Kretanje je bilo sporo po zaleđenim putevima, a dodatni problem su predstavljali napadi Albanaca koji nisu priznavali vlast Esad-paše Toptanija, saveznika Srbije. 13. decembra glavnina srpske vojske je bila između Andrijevice i Podgorice, a u periodu od 15. do 21. decembra je stigla u okolinu Skadra. Prema podacima srpske Vrhovne komande, na albansku obalu je stiglo oko 110.000 vojnika i 2.350 oficira. Pretpostavlja se da je od početka povlačenja život izgubilo oko 72.000 ljudi. Ukupno je preko Albanije prešlo oko 54.000, a preko Crne Gore oko 90.000 ljudi.

Dolazak na jadransku obalu

Posle više od mesec dana teških marševa, po lošem vremenu, srpska vojska se okupila kod Skadra, Drača i Valone. Dolazak na albansku jadransku obalu nije značio i konačan spas. Na samoj obali veliki saveznici nisu bili organizovali zadovoljavajući prihvat, a jedan saveznik (Italija) se ponašao kao neprijatelj. 28. decembar Nikoli Pašiću je uručena izjava italijanske vlade u kojoj je rečeno da srpska vojska ne prelazi reku Škumbu da ne bi došla u sukob sa italijanskom vojskom. U korist Srba je intervenisala ruska diplomatija; pred ruskim poslanikom u Rimu, italijanski ministar spoljnih poslova Sidnej Sonino se branio da je učinio sve što je mogao za spas srpske vojske što se nije kosilo sa „životnim interesima Italije“.

Nikola Pašić je 15. januara 1916. uputio cirkular ruskom caru Nikolaju II tražeći pomoć. On je stigao do cara Nikolaja 18. januara i istog dana je Nikolaj poslao telegram kralju Velike Britanije i predsedniku Francuske, u kome je rekao da ako srpska vojska ne bude spasena, da će Rusija raskinuti savez sa njima. Intervencija ruskog cara je ubrzala savezničku pomoć, a italijanska vlada je dozvolila Srbima da uđu u Valonu.

Dolazak na Krf

Dana 28. januara francuska vlada je odlučila da njena mornarica odloži sve druge transporte dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska. Od toga dana saveznički brodovi su počeli ubrzano prevoženje. Do 15. februara prevezeno je na grčko ostrvo Krf 135.000 ljudi i u Bizertu oko 10.000 ljudi. Prvo iskrcavanje na Krfu, 'Ostrvu spasa' kako su ga prozvali Srbi, bilo je u pristaništu u Guviji (Govino), šest kilometara severno od grada Krfa. Do aprila se na Krfu prikupilo 151.828 vojnika i civila. Materijalne troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzele su Francuska i Velika Britanija.

Prvi dani na Krfu su bili užasni za Srbe. Saveznici nisu imali dovoljno vremena da se pripreme za adekvatan prihvat tako velikog broja ljudi. Nije bilo dovoljno hrane, odeće, ogreva i šatorske opreme, pa su vojnici, izmučeni od napornog marša, masovno umirali. Ni vremenske prilike nisu bile naklonjene srpskim vojnicima jer je kiša neprekidno padala danima. Premorena i izmučena vojska je pod vedrim nebom, bez šatora i zaklona sedam dana teško podnosila ledenu kišu. Na ostrvu Vido su iskrcavani najteži ranjenici i bolesnici i to su uglavnom bili najmlađi koje je povlačenje najviše pogodilo Od 23. januara do 23. marta 1916 umrlo je 4.847 ljudi. Malo ostrvo Vido kod Krfa, koje je bilo organizovano kao bolnica, je pretvoreno u „ostrvo smrti“, a more oko njega u „plavu grobnicu“. Bez mogućnosti sahrane, oko 5.400 umrlih je spušteno u more. Iz pijeteta i poštovanja prema umrlim srpskim junacima, grčki ribari narednih 50 godina nisu izlovljavali ribu u tom području.

Na Krfu je Drinska divizija pod upravom Krste Smiljanića bila smeštena u San Matijasu koje je u brdima i odakle se ne vidi more.^[2] Na slavi grada Krfa 1916. u svečanoj litiji koja je nosila mošti Svetog Spiridona učestvovali su kralj Petar I i mitropolit Dimitrije, kao i srpski vojnici.^[3]

Posledice

Srpski vojnički Mauzolej na ostrvu Vido. Sagrađen 1938. godine po projektu arhitekte Nikolaja Krasnova.

Na ovom putu srpski narod je doživeo jedan od najvećih egzodusa u svojoj istoriji. U zvaničnom izveštaju ministra vojnog generala Božidara Terzića, predsedniku vlade Nikoli Pašiću piše da je nestalo, umrlo, poginulo ili zarobljeno 243.877 ljudi. Francuski maršal Žozef Žofr je o tome rekao: „Povlačenje naših saveznika Srba, pod okolnostima pod kojima je izvršeno, prevazilazi po strahotama sve što je u istoriji kao najtragičnije zabeleženo“.

Srpska vojska se oporavila i reorganizovala do aprila i takva je prevezena na Solunski front gde je dobila svoj sektor i igrala važnu ulogu u njegovom probijanju dve godine kasnije.

Sećanja

Tokom povlačenja srpske vojske preko Albanije veliki broj vojnika je umro od hladnoće, gladi i iscrpljenosti. Neki od njihovih grobova su ostali sačuvani, kao na primer u Burizi kod Skadra.^[4] U gradu Firu kod lokalnog stanovništva sačuvano je sećanje na prolazak srpske vojske.^[5]^[6] U nekim od primorskih gradova, kao što je Valona, nema sačuvanih grobova srpske vojske.^[7]

Na ostrvu Vidu u Grčkoj se nalazi spomenički kompleks i u okviru njega mauzolej. Na Krfu se nalazi Srpska kuća.

Zanimljivosti

Decembra 2015. godine, mala grupa hrabrih rodoljuba, entuzijasta i poštovalaca tradicije i istorije, organizovala je ekspediciju pod radnim nazivom „Albanska golgota 100 godina kasnije“ koja je u čast velikim i odvažnim precima nakon dve nedelje prešla kompletan put povlačenja Srpske vojske preko Albanije sa Kosmeta sve do ostrva Krf.^[8]^[9]^[10]^[11]
Takođe, iste godine, organizovana je petočlana veslačka ekspedicija koja je u čast predaka i obeležavanja stogodišnjice od Albanske golgote i povlačenja srpske vojske preveslala u malom čamcu grčka mora i tom prilikom za 35 dana prešla 1.200 km od mesta Kavale u Egejskom moru do ostrva Krf i Vido u Jonskom moru.^[12]
Albanska golgota je prikazana u filmu i seriji „Kralj Petar Prvi“

Galerija

Austrougarski vojnici ispred spomenika Karađorđu, u Beogradu, oktobra 1915.
Srpsko povlačenje 1915
Kralj Petar tokom povlačenja
Kralj Petar 1915
Srpsko povlačenje preko Kosova 1915
Srpsko povlačenje preko planine1915
Srpsko povlačenje preko Albanskih planina
Srpsko dete pronađeno na putu kroz Albaniju
Srpska vojska prelazi preko reke Maće u Albaniji (1915. godina)
Eškićević Izlazak srpske vojske na more 1916
Umrli srpski vojnici na ostrvu Vido, februara 1916. godine.
Srpska vojska na Krfu.
Spomenik imperatoru Nikolaju II i ruskim vojnicima koji su poginulu za vreme Prvog svetskog rata, u Beogradu. Sagrađen je 1935. godine po projektu Roman Verhovskoj.^[13]

Vidi još

Reference

^ Vasa Eškićević: Svedok srpske golgote i slave, Večernje novosti, Đ. Vukmirović, 2. mart 2012.
^ San Matijas: Deco, mi vam nećemo stići („Večernje novosti“, 25. avgust 2013)
^ Tamo daleko na slavi Krfa („Večernje novosti“, 26. avgust 2013)
^ Skadar: Grobnica za srpske duše („Večernje novosti“, 19. avgust 2013)
^ Svaka kuća u Firu primala srpskog vojnika („Večernje novosti“, 21. avgust 2013)
^ U srcu Fira pevaju Bože pravde („Večernje novosti“, 20. avgust 2013)
^ U Valoni hiljade mrtvih Srba, nigde groba („Večernje novosti“, 22. avgust 2013)
^ Albanska golgota 100 godina kasnije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. januar 2016), zvanična veb stranica.
^ Ekspedicija „Albanska golgota 100 godina kasnije“, Večernje novosti, 18. decembar 2015.
^ U čast predaka prepešačili 300 km, Politika, Jelena Kavaja, 19. decembar 2015.
^ Putevima divova - Albanska golgota 100 godina kasnije, Sputnik, Senka Miloš, 8. januar 2016.
^ Sasvim prirodno: U čast predaka, prvi deo, RTS, 1. januar 2016.
^ Spomenik braći po oružju, Večernje novosti, B. Subašić, 15. januar 2014.

Literatura

Pavlović, Živko G. (2017). Rat Srbije sa Austro-Ugarskom, Nemačkom i Bugarskom 1915. godine. Beograd: Medija centar „Odbrana". str. 955. ISBN 978-86-3350-557-4.
Delić, Olivera (2019). NESTALI – srpski ratni zarobljenici i internirani civili – sabirni logor u Sremskoj Mitrovici (1915–1916). Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije. str. 189. ISBN 978-86-515-1578-4.
Rajs, Arčibald (2021). Zverstva Bugara i Austro-Nemaca. Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije. str. 408. ISBN 978-86-515-1856-3.
Opačić, Petar (2015). Od Beograda do Krfa. Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije. str. 432. ISBN 978-86-515-1046-8.
Nikolić, Snežana (1. januar 2016). „Albanska golgota srpske vojske” (PDF). Magazin „Odbrana”. Specijalni prilog br. 136: 1 — 16.
Radojević, Vladimir J.; Milenković, Dobrosav J. (2016). Propast srpskih regruta. Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije. str. 352. ISBN 978-86-515-1153-3.
Mihajlović, Mila (2017). Italijanski mornari za srpsku vojsku: zalog humanosti u odiseji pakla (1915 - 1916). Beograd: Čigoja štampa. str. 249. ISBN 978-86-531-0304-0.
Popović, Željko (2020). Krf: ostrvo vaskrsenja Srbije. Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije. str. 510. ISBN 978-86-515-1594-4.
Milkić, Miljan (15. jul 2016). „Srpska vojska na Krfu - Na ostrvu spasa”. Magazin „Odbrana”. Specijalni prilog br. 148: 1 — 32.
Nedok, Aleksandar S. (2021). Vido. Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije. str. 204. ISBN 978-86-515-1823-5.
Bojić, Milutin (2016). Plava grobnica. Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije. str. 344. ISBN 978-86-515-1159-5.
Gezeman, Gerhard (2023). Sa srpskom vojskom kroz Albaniju 1915–1916. Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije. str. 240. ISBN 978-86-515-2220-1.
Sretenović, Stanislav (2016). Srpsko povlačenje 1915/16 : francuska svedočanstva. Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije. str. 329. ISBN 978-86-515-2220-1.
Prelević, Milorad (1998). Srbi na Krfu 1916-1918: katalog muzejske postavke Srpske kuće na Krfu. Beograd: Savezno ministarstvo odbrane SRJ. str. 155.
Nikolić, Snežana (15. februar 2016). „U nedrima Bizerte” (PDF). Magazin „Odbrana”. Specijalni prilog br. 138: 1 — 32.
Pejčić, Predrag (2008). Srpska vojska u Bizerti. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 196. ISBN 978-86-17-15333-3.
De Riper, D'Alozje (2021). Istorijska drama – uskrsnuće srpske vojske Albanija-Krf 1915–1916. Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije. str. 259. ISBN 978-86-515-1680-4.
Opačić, Petar; Drašković, Aleksandar; Ratković, Borislav (1998). U bitkama kod Beograda 1915, Mojkovca, Kajmakčalana i Dobrog Polja [Znamenite bitke i bojevi srpske i crnogorske vojske: od Careva Laza 1712. do Dobropoljske bitke 1918.], Knj. 7. Novi Sad: Pravoslavna reč; Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 630. ISBN 86-335-0038-8.
Nedok, Aleksandar S. (2022). Srpski vojni sanitet (od Cera do Celovca, jul 1914 - jun 1919). Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije. str. 273. ISBN 978-86-515-1995-9.
Grupa autora; Urednici: Rudić, Srđan i Milkić, Miljan (2015). Prvi svetski rat, Srbija, Balkan i velike sile (Zbornik radova). Beograd: Istorijski institut, Institut za strategijska istraživanja i Ministarstvo odbrane. str. 549. ISBN 978-86-7743-111-2.
Mitrović, Andrej (2011). Prodor na Balkan i Srbija 1908-1918. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 707. ISBN 978-86-171-7001-9.
Mitrović, Andrej (2018). Srbija u Prvom svetskom ratu. Beograd: Službeni glasnik. str. 560. ISBN 978-86-519-1805-9.
Živojinović, Dragoljub (2010). Nevoljni ratnici: Velike sile i Solunski front (1914-1918). Beograd: Zavod za udžbenike. str. 349. ISBN 978-86-17-16946-4.
Zorić, Mirjana (1. maj 2018). „Svedočanstva s Krfa i Solunskog fronta” (PDF). Magazin „Odbrana”. Specijalni prilog br. 186: 1 — 32.
Opačić, Petar (2018). Srbija, Solunski front i ujedinjenje 1918. Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije. str. 769. ISBN 978-86-515-1413-8.
Opačić, Petar (2017). Solunski front - Zejtinlik. Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije. str. 282. ISBN 978-86-515-1228-8.
Priređivači: Đurić, Silvija; Stevanović, Vidosav (1990). Dnevnik pobeda: Golgota i vaskrs Srbije 1914 - 1915, Knj. 2. IRO "Beograd"/ TIZ "Zrinski". str. 644. ISBN 978-86-7003-052-7.
Priređivači: Đurić, Silvija; Perić, Raša; Stevanović, Vidosav (1990). Dnevnik pobeda: Golgota i vaskrs Srbije 1915 - 1918, Knj. 3. IRO "Beograd"/ TIZ "Zrinski". str. 777. ISBN 978-86-7003-053-4.
Samardžić, Ljubomir; Maksimović, Nebojša (2006). Tamo daleko. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 135. ISBN 86-17-13601-4.
Grupa autora (1968). Kroz Albaniju 1915 – 1916: Spomen knjiga i album prilikom pedesetogodišnjice probijanje Solunskog fronta. Beograd: Prosveta – Udruženje nosilaca Albanske spomenica.
Stojančević, Vladimir (1988). Srbija i srpski narod za vreme rata i okupacije [[1914]].1918 godine. Leskovac: Narodni muzej. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
Radojević, Mira; Dimić, Ljubodrag (2014). Srbija u Velikom ratu 1914-1918: Kratka istorija. Beograd: Srpska književna zadruga, Beogradski forum za svet ravnopravnih.
Popović, Nikola B. (2000). Srbi u Prvom svetskom ratu 1914—1918. Novi Sad: Društvo istoričara Južnobačkog i Sremskog okruga.

Spoljašnje veze

Srbi na Krfu, RTS Merila vremena - Zvanični kanal
Pismo hrabrog ratnika (Politika, Ljubiša Stojilković, 5. maj 2017.)
U Skadru se za jelo nije imalo kupiti ništa (Politika, Gvozden Otašević, 1. jul 2018.)
„Krojači srpske sudbine“^{[mrtva veza]}, dr Petar Opačić, Večernje novosti, feljton, 25. oktobar - 8. novembar 2009.
„Otkud srpski vojnik u grobovima severne Afrike "... Samo kad bi brašno bilo bliže vojsci, ili vojska bliža brašnu!“, Vladan Dinić, časopis Svedok.
„Mesec dana umiranja“, Vladan Dinić, časopis Svedok.
Uniforma Srpske vojske, Mirjana Krstović, magazin Odbrana, specijalni prilog br. 113, 15. decembar 2014.
Albanska golgota srpske vojske, Magazin „Odbrana“, specijalni prilog br. 136, Snežana Nikolić, 1. januar 2016.
U nedrima Bizerte, Magazin „Odbrana“, specijalni prilog br. 138, Snežana Nikolić, 15. februar 2016.
Srpska vojska na Krfu – ostrvu spasa, Dr Miljan Mikić, magazin „Odbrana”, specijalni prilog br. 148, 15. jul 2016.
Svedočanstva s Krfa i Solunskog fronta, Dr Mirjana Zorić, magazin „Odbrana", specijalni prilog br. 186, 1. maj 2018.
Marš smrti duž obale Jadranskog mora, Politika, Jovan Gajić, 8. januar 2016.
Albanska golgota i krfski vaskrs, RTS, 17. april 2016.

[1] Vasa Eškićević: Svedok srpske golgote i slave, Večernje novosti, Đ. Vukmirović, 2. mart 2012.

[2] San Matijas: Deco, mi vam nećemo stići („Večernje novosti“, 25. avgust 2013)

[3] Tamo daleko na slavi Krfa („Večernje novosti“, 26. avgust 2013)

[4] Skadar: Grobnica za srpske duše („Večernje novosti“, 19. avgust 2013)

[5] Svaka kuća u Firu primala srpskog vojnika („Večernje novosti“, 21. avgust 2013)

[6] U srcu Fira pevaju Bože pravde („Večernje novosti“, 20. avgust 2013)

[7] U Valoni hiljade mrtvih Srba, nigde groba („Večernje novosti“, 22. avgust 2013)

[8] Albanska golgota 100 godina kasnije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. januar 2016), zvanična veb stranica.

[9] Ekspedicija „Albanska golgota 100 godina kasnije“, Večernje novosti, 18. decembar 2015.

[10] U čast predaka prepešačili 300 km, Politika, Jelena Kavaja, 19. decembar 2015.

[11] Putevima divova - Albanska golgota 100 godina kasnije, Sputnik, Senka Miloš, 8. januar 2016.

[12] Sasvim prirodno: U čast predaka, prvi deo, RTS, 1. januar 2016.

[13] Spomenik braći po oružju, Večernje novosti, B. Subašić, 15. januar 2014.

[1]