Пређи на садржај

П2РY14

С Википедије, слободне енциклопедије
Пурински рецептор П2Y, Г-протеин спрегнути, 14
Идентификатори
Симболи П2РY14; ГПР105; КИАА0001; П2Y14
Вањски ИД ОМИМ: 610116 МГИ: 2155705 ХомолоГене: 15769 ИУПХАР: П2Y14 ГенеЦардс: П2РY14 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 9934 140795
Енсембл ЕНСГ00000174944 ЕНСМУСГ00000036381
УниПрот Q15391 Q544Ф4
РефСеq (мРНА) НМ_001081455 НМ_001008497
РефСеq (протеин) НП_001074924 НП_001008497
Локација (УЦСЦ) Цхр 3:
152.41 - 152.48 Мб		 Цхр 3:
59.2 - 59.22 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

P2Y пуриноцептор 14 је протеин који је код људи кодиран P2RY14 геном.[1]

Производ P2RY14 гена припада фамилији Г-протеин спрегнутих рецептора. Постоји неколико типова рецептора са различитом фармаколошком селективношћу за разне аденозинске и уридинске нуклеотиде. Овај рецептор је P2Y пурински рецептор за UDP-глукозу и друге UDP-шећере спрегнуте са Г-протеинима. Сматра се да он учествује у дејству имунског система путем регулације матичних ћелија, као и у неуроимунским функцијама. Две транскриптне варијанте које кодирају исти протеин су познате.[1]

Види још

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Ентрез Гене: П2РY14 пуринергиц рецептор П2Y, Г-протеин цоуплед, 14”. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Герард C, Герард НП (1994). „Ц5А анапхyлатоxин анд итс севен трансмембране-сегмент рецептор.”. Анну. Рев. Иммунол. 12: 775—808. ПМИД 8011297. дои:10.1146/аннурев.иy.12.040194.004015. 
  • Мüллер ЦЕ (2003). „П2-пyримидинергиц рецепторс анд тхеир лигандс.”. Цурр. Пхарм. Дес. 8 (26): 2353—69. ПМИД 12369950. дои:10.2174/1381612023392937. 
  • Аббраццхио МП; Боеyнаемс ЈМ; Барнард ЕА; et al. (2003). „Characterization of the UDP-glucose receptor (re-named here the P2Y14 receptor) adds diversity to the P2Y receptor family.”. Trends Pharmacol. Sci. 24 (2): 52—5. PMID 12559763. doi:10.1016/S0165-6147(02)00038-X. 
  • von Kügelgen I (2006). „Pharmacological profiles of cloned mammalian P2Y-receptor subtypes.”. Pharmacol. Ther. 110 (3): 415—32. PMID 16257449. doi:10.1016/j.pharmthera.2005.08.014. 
  • Brunschweiger A, Müller CE (2006). „P2 receptors activated by uracil nucleotides--an update.”. Curr. Med. Chem. 13 (3): 289—312. PMID 16475938. doi:10.2174/092986706775476052. 
  • Nomura N; Miyajima N; Sazuka T; et al. (1995). „Prediction of the coding sequences of unidentified human genes. I. The coding sequences of 40 new genes (KIAA0001-KIAA0040) deduced by analysis of randomly sampled cDNA clones from human immature myeloid cell line KG-1.”. DNA Res. 1 (1): 27—35. PMID 7584026. doi:10.1093/dnares/1.1.27. 
  • Nomura N; Miyajima N; Sazuka T; et al. (1995). „Prediction of the coding sequences of unidentified human genes. I. The coding sequences of 40 new genes (KIAA0001-KIAA0040) deduced by analysis of randomly sampled cDNA clones from human immature myeloid cell line KG-1 (supplement).”. DNA Res. 1 (1): 47—56. PMID 7584028. doi:10.1093/dnares/1.1.47. 
  • Charlton ME; Williams AS; Fogliano M; et al. (1997). „The isolation and characterization of a novel G protein-coupled receptor regulated by immunologic challenge.”. Brain Res. 764 (1-2): 141—8. PMID 9295203. doi:10.1016/S0006-8993(97)00438-1. 
  • Joensuu T; Hämäläinen R; Lehesjoki AE; et al. (2000). „A sequence-ready map of the Usher syndrome type III critical region on chromosome 3q.”. Genomics. 63 (3): 409—16. PMID 10704288. doi:10.1006/geno.1999.6096. 
  • Chambers JK; Macdonald LE; Sarau HM; et al. (2000). „A G protein-coupled receptor for UDP-glucose.”. J. Biol. Chem. 275 (15): 10767—71. PMID 10753868. doi:10.1074/jbc.275.15.10767. 
  • Wittenberger T, Schaller HC, Hellebrand S (2001). „An expressed sequence tag (EST) data mining strategy succeeding in the discovery of new G-protein coupled receptors.”. J. Mol. Biol. 307 (3): 799—813. PMID 11273702. doi:10.1006/jmbi.2001.4520. 
  • Joensuu T; Hämäläinen R; Yuan B; et al. (2001). „Mutations in a novel gene with transmembrane domains underlie Usher syndrome type 3.”. Am. J. Hum. Genet. 69 (4): 673—84. PMC 1226054 Слободан приступ. PMID 11524702. doi:10.1086/323610. 
  • Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 Слободан приступ. PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. 
  • Lazarowski ER, Shea DA, Boucher RC, Harden TK (2003). „Release of cellular UDP-glucose as a potential extracellular signaling molecule.”. Mol. Pharmacol. 63 (5): 1190—7. PMID 12695547. doi:10.1124/mol.63.5.1190. 
  • Lee BC; Cheng T; Adams GB; et al. (2003). „P2Y-like receptor, GPR105 (P2Y14), identifies and mediates chemotaxis of bone-marrow hematopoietic stem cells.”. Genes Dev. 17 (13): 1592—604. PMC 196132 Слободан приступ. PMID 12842911. doi:10.1101/gad.1071503. 
  • Skelton L, Cooper M, Murphy M, Platt A (2003). „Human immature monocyte-derived dendritic cells express the G protein-coupled receptor GPR105 (KIAA0001, P2Y14) and increase intracellular calcium in response to its agonist, uridine diphosphoglucose.”. J. Immunol. 171 (4): 1941—9. PMID 12902497. 
  • Moore DJ; Murdock PR; Watson JM; et al. (2004). „ГПР105, а новел Ги/о-цоуплед УДП-глуцосе рецептор еxпрессед он браин глиа анд перипхерал иммуне целлс, ис регулатед бy иммунологиц цхалленге: поссибле роле ин неуроиммуне фунцтион.”. Браин Рес. Мол. Браин Рес. 118 (1-2): 10—23. ПМИД 14559350. дои:10.1016/С0169-328X(03)00330-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • „П2Y Рецепторс: П2Y14”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=P2RY14&oldid=27557990”