Стефано Фјоре
| Стефано Фјоре | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 17. април 1975. | ||
| Место рођења | Козенца, Италија | ||
| Висина | 1,77 m | ||
| Позиција | крило, полушпиц | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1992—1994 1994—1995 1995—1996 1996—1997 1997—1999 1999—2001 2001—2004 2004—2007 2005—2006 2006 2007 2007—2008 2009—2011 |
Козенца Парма → Падова → Кјево Парма Удинезе Лацио Валенсија → Фјорентина → Торино → Ливорно Мантова Коценза |
10 8 24 38 64 67 95 20 38 19 16 24 44 |
(1) (1) (1) (2) (4) (18) (17) (2) (6) (1) (2) (3) (9) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 2000—2004 | Италија | 38 | (2) |
Стефано Фјоре (итал. Stefano Fiore; 17. април 1975) је бивши италијански фудбалер и репрезентативац.
Каријера
[уреди | уреди извор]Клупска
[уреди | уреди извор]Фјоре је рођен у Козенци, где је 1992. године започео играти фудбал у истоименом клубу. Након две сезоне прелази у Парму, у којој је наступао јако мало. Због тога напушта тим те игра у Падови и Кјево Верони. Због импресивних игара за веронски клуб, Фјоре 1997. по други пута долази у Парму. Тамо је постао стандардни играч а са клубом 1999. осваја Куп УЕФА и Куп Италије.
У јуну 1999. Стефана купује Удинезе, у трансферу у којем су уз финансијски износ Парми дати и играчи Удинезеа Стивен Апија и Марсио Аморосо.[1] Након две године Фиоре одлази у Лацио заједно са клупским саиграчем Ђулијаном Ђаникедом. Римски клуб тада је довео и холандског штопера Јапа Стама, шпанског везњака Гаиска Мендијету и српског нападача Дарка Ковачевића. Лацио упркос тим појачањима није остварио значајније резултате осим Купа Италије 2004. године.
Због финансијских потешкоћа, Лацио је Валенсији продао Фјореа за 6,6 милиона, те Бернарда Корадија за 10 милиона евра. Технички гледано, играчи су прешли у Валенсију бесплатно као својеврсна компензација Лација за трансфер Мендијете од 16.600.000 евра, којег римски клуб није платио.[2] Фјоре је у Валенсији играо свега једну сезону, док је преостале године из уговорног рока провео на позајмицама у Фјорентини, Торину и Ливорну.
Фјоре 22. августа 2007. потписује једногодишњи уговор за Мантову. Након тога враћа се у родну Коцензу, где је са тамошњим клубом одиграо две сезоне и затим завршио играчку каријеру.
Репрезентативна
[уреди | уреди извор]Фиоре је са младом италијанском У23 репрезентацијом освојио злато на Медитеранским играма у Барију 1997. године. За сениорску репрезентацију је дебитовао 2000, те је њен члан био наредне четири године. Учествовао је на ЕУРУ 2000. на којем је Италија била финалиста, и на ЕУРУ 2004. где су Азури неочекивано испали у групи.
Голови за репрезентацију
[уреди | уреди извор]| # | Датум | Место | Противник | Погодак | Резултат | Такмичење |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | 14. јун 2000. | Брисел, Белгија |  Белгија |
2 : 0 | победа | ЕУРО 2000. |
| 2. | 18. фебруар 2001. | Рим, Италија |  Аргентина |
1: 2 | пораз | Пријатељска утакмица |
Успеси
[уреди | уреди извор]Клупски
[уреди | уреди извор]- Куп Италије: 1998/99.
- УЕФА куп: 1994/95, 1998/99.
- Куп Италије: 2003/04.
- УЕФА суперкуп: 2004.
- Интертото куп: 2000.
Репрезентативни
[уреди | уреди извор]- Медитеранске игре: 1997.
- Европско првенство: 2000
Индивидуални
[уреди | уреди извор]- Најбољи стрелац Купа Италије: 2003/04. (6 голова)[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Fiore ha firmato ieri per l' Udinese Amoroso e Appiah vanno al Parma
- ^ Valencia calls for Lazio duo
- ^ а б в „Stefano Fiore”. Eurosport. Приступљено 17. 12. 2015.
- ^ а б в „S. Fiore”. Soccerway. Приступљено 17. 12. 2015.
- ^ Roberto Di Maggio; Rota, Davide (4. 6. 2015). „Italy - Coppa Italia Top Scorers”. RSSSF. Приступљено 15. 6. 2015.
