Дреговичи

Дреговичи (рус. Дреговичи, укр. Дреговичі, струс. Дреговичи^[1]) су били племе источних старих Словена, које је насељавало обале реке Припјате и горњи ток реке Западне Двине. Једно су од племена поменутих у Повести минулих лета.

Име овог племена је вероватно повезано са речима „дрегува” (балтичка реч) или „дригва” (белоруска реч) − мочвара и словенског суфикса „ичи” (ићи или ити).^[2] Верује се да назив „Дрегович” указује на природу подручја које је племе настањивало (струс. сѣдоша межи Припѣтью и Двиною...и наркошас̑ Дреговичи^[1] − живели су између река Припјат и Западна Двина... и звали су се Дреговичи (види „Припјатске мочваре“)).

Највећи градови „Дреговича” били су Турав,^[3] Мозир,^[3] Клецк, Слуцк итд. Земља „Дреговича” била је независна кнежевина, чији је главни град био Турав. У 10 веку. ова кнежевина је постала део Кијевске Русије. Кијевски кнез Владимир Свјатославич током поделе Руске земље на делове, већи део земље „Дреговича” укључио је у састав Туравско-Пинске кнежевине, а мањи југозападни део у састав Полоцке кнежевине.

„Дреговичи” су заједно са Радимичима, Кривичима и балтским Јатвјагима учествовали у стварању белоруског народа;^[4] а део „Дреговича” у стварању украјинског народа^[5].

Према археолошким подацима, Дреговичи су се претежно бавили пољопривредом, али такође су се бавили трговином и занатима (обрада гвожђа, грнчарија итд.). Постоје многи дреговички археолошки налази из 9-10 века (остаци насеља, хумке са кремираним остацима). У хумкама „Дреговича” из 11-12 века кремирани остаци покојника су сахрањивани некад у ковчегу, а некад у брвнари с двоводним кровом.

Последњи пут су Дреговичи под овим именом поменути 1149. године.

• Списак средњовековних словенских племена