Пређи на садржај

Вајсло

Координате: 45° 51′ 48″ С; 17° 58′ 34″ И / 45.863333° С; 17.976111° И / 45.863333; 17.976111
С Википедије, слободне енциклопедије
Вајсло
мађ. Vajszló
Католичка црква у Вајслу
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЈужна прекодунавска регија
ЖупанијаБарања
Становништво
Становништво
 — 1.709[1]
 — густина96 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45° 51′ 48″ С; 17° 58′ 34″ И / 45.863333° С; 17.976111° И / 45.863333; 17.976111
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина17,71 km2
Вајсло на карти Мађарске
Вајсло
Вајсло
Вајсло на карти Мађарске
Поштански број7838
Позивни број(+36) 73
Веб-сајт
http://www.vajszlo.hu/
Мапа
Вајсло на мапи Барање

Вајсло (мађ. Vajszló, хрв. Vajslovo) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада, Шиклошком срезу, Барањске жупаније, са седиштем у Печују.

Географија

[уреди | уреди извор]

Налази се у југозападном делу жупаније, близу јужне границе Мађарске, 33 километра југозападно од Печуја, удаљено је 11 километара од реке Драве, прилази се из Вејтија. Поток насеља је Фекете-виз.

Порекло имена

[уреди | уреди извор]

Име места је словенског порекла, Војислав (Wojislav), Војзлов (Voyzlow), Вохвсло (Wohwslo), Војзд (Woyzd), или Вајзло (Vayzlo), а могуће и Војислав, Војслав[2]

Страна имена

[уреди | уреди извор]

Хрватски назив села је званично Вајслово, који су користили Хрвати дражеславци, облик Вајслов користили су Хрвати и салантски Немци.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Током Арпадове ере, у близини је постојао замак, јер га писани извор помиње већ 1257. године.

Име Вајсло се први пут помиње у документима 1244. године, написано у облику Војзлоуа, као Вајсло земља дворца Ковашд, који је Угарски краљ Бела поклонио „испану Амбрушу” из породице Немети и описао његову границу.

Године 1257. Вајсло се помиње у пограничном обиласку имања монахиња на острву Маргит у Шамоду. Кметови замка Коважд Петре и Пал 1257. заложили су своју земљу у Вајслу заједно са шумом и сенокосима монахињама на Маргитсигету, а исте године, уз дозволу краља Беле, монахиње су постале слободни кметови под условом да задрже земље колико им је потребно, а остатак да��у цркви. Године 1268. то је потврдио и краљ Иштван V. Његов свештеник је 1335. плаћао папску десетину од 10 банија. Село је било насељено и за време турске окупације, али је остало свега неколико породица када су Турци протерани.

Почетком 20. века село је почело да се развија, основано је и неколико удружења и банка.

Године 2013. реновиран је пут између Горчења и Вајсла, који је део пута 5801, чиме је постао пут у региону који боље подноси свакодневну употребу, а побољшане су и могућности превоза између Печуја и насеља Орманшаг.[4]

Нема железничког саобраћаја од 2007. године, међутим, 2019. године пар шина је и даље био у проходном стању.[5]

Градоначелници

[уреди | уреди извор]
  • 1990–1994: Золтан Катона (независан)[6]
  • 1994–1998: Иштван Лазар (независан)[7]
  • 1998–2002: Иштван Лазар (независан)[8]
  • 2002–2006: Иштване Генци (независна)[9]
  • 2006–2010: Валерија Денке (независна)[10]
  • 2010–2012: Валерија Денке (Фидес-KDNP)[11]
  • 2013–2014: Иштван Хорват (независан)[12]
  • 2014–2019: Иштван Хорват (независан)[13]
  • 2019-данас: Иштван Хорват (независан)[14]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Током пописа 2011. 93,3% становника изјаснило се као Мађари, 5,6% као Роми, 1,7% као Хрвати, 0,4% као Немци и 0,6% као Румуни (6,6% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 59%, реформисани 18,8%, лутерани 0,2%, гркокатолици 0,2%, неденоминациони 9,1% (11,8% се није изјаснило).[15]

Привреда

[уреди | уреди извор]
Вајсло лубеница у Сечењи улици

Гајење лубеница је остало значајно до данашњих дана.[16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Вајсло у мађарском централном заводу за статистику (Мађарски)
  2. ^ Pécs melletti települések honnan a név?
  3. ^ „Folia onomastica croatica 14/2005.” (pdf). Živko Mandić: Hrvatska imena naseljenih mjesta u Madžarskoj. Приступљено 2012-07-25. 
  4. ^ „útfelújítás”. Архивирано из оригинала 16. 03. 2016. г. Приступљено 24. 11. 2022. 
  5. ^ Szigetlakók vonata a baranyai vicinálisokon
  6. ^ „Vajszló települési választás eredményei” (txt) (на језику: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 1990. Приступљено 2020-02-21. 
  7. ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 1994-12-11. Приступљено 2020-02-14. 
  8. ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 1998-10-18. Приступљено 2020-04-11. 
  9. ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 2002-10-20. Приступљено 2020-04-11. 
  10. ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 2006-10-01. Приступљено 2020-04-11. 
  11. ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 2010-10-03. Приступљено 2011-12-15. 
  12. ^ „Vajszló települési időközi választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2013-03-10. Приступљено 2020-06-14. 
  13. ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2014-10-12. Приступљено 2020-02-14. 
  14. ^ „Vajszló települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2019-10-13. Приступљено 2020-02-14. 
  15. ^ Vajszló Helységnévtár
  16. ^ „Piacra kerül a vajszlói is”. Архивирано из оригинала 27. 04. 2021. г. Приступљено 24. 11. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]