Antidijabetesni lek
Antidijabetici su lekovi za tretman šećerne bolesti putem snižavanja nivoa glukoze u krvi. Izuzev insulina, eksenatida, liraglutida i pramlintida, oni se administiraju oralno, te se nazivaju oralnim hipoglicemskim agensima ili oralnim antihiperglicemskim agensima. Postoji nekoliko klasa antidijabetskih lekova. Izvor leka zavisi od prirode dijabetesa, uzrasta i situacije osobe, kao i niza drugih faktora.
Diabetes mellitus tip 1 je bolest uzrokovana nedostatkom insulina. Neophodno je koristiti insulin kod tipa I. On se unosi putem inekcije.
Diabetes mellitus tip 2 je bolest insulinske otpornosti ćelija. Treatmeni obuhvataju: (1) agense koji povišavaju količinu insulina izlučenog iz pankreasa, (2) agense koji povišavaju senzitivnost organa na insulin, i (3) agense koji umanjuju brzinu kojom se glukoza apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta.
Nekoliko grupa lekova, uglavnom oralnih, su efektivni za tip II. Oni se često koriste u kombinaciji. Terapeutska kombinacija za tip II može da obuhvata insulin.
Primeri lekova
уредиU sledećoj tabeli je upoređeno nekoliko često korišćenih antidijabetesnih agenasa. Upoređeni lekova predstavljaju klase lekova, mada u nekim slučajevima su moguće znatne varijacije između individualnih lekova unutar klase.
Poređenje antidijabetskih lekova[1][2] | |||
---|---|---|---|
Agens[2] | Mehanizam[3] | Prednosti[2] | Nedostaci[2] |
Sulfonilureja (gliburid, glimepirid, glipizid) | Stimuliše otpuštanje insulina iz pancreasnih beta ćelija putem inhibicije KATP kanala |
|
|
Metformin | Deluje na jetru da bi umanjio insulinsku otpornost |
|
|
Inhibitor alfa-glukozidaze (akarboza, miglitol, vogliboza) | Redukuje apsorpciju glukoze dejstvom na tanka creva čime uzrokuje sniženu produkciju enzima neophodnih za varenje ugljenih hidrata |
|
|
Tiazolidindioni (Pioglitazon, Rosiglitazon) | Redukuje insulinsku otpornost aktivacijom PPAR-γ u masnom tkivu i mišićima |
|
|
Većina antidijabetskih agenata se ne koristi tokom trudnoće, nego se koristi insulin.[3]
Reference
уреди- ^ Cambon-Thomsen, A.; Rial-Sebbag, E.; Knoppers, B. M. (2007). „Trends in ethical and legal frameworks for the use of human biobanks”. European Respiratory Journal. 30 (2): 373—382. PMID 17666560. doi:10.1183/09031936.00165006. adapted from table 2, which includes a list of issues
- ^ а б в г Consumer Reports Health Best Buy Drugs. „The Oral Diabetes Drugs: Treating Type 2 Diabetes” (PDF). Best Buy Drugs. Consumer Reports: 20. Приступљено 18. 9. 2012., which is citing
- Agency for Healthcare Research and Quality (2011). „Oral Diabetes Medications for Adults With Type 2 Diabetes. An Update” (PDF). Comparative Effectiveness Review. number 27 (AHRQ Pub. No. 11–EHC038–1). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 28. 11. 2012.
- Bennett, W. L.; Maruthur, N. M.; Singh, S.; Segal, J. B.; Wilson, L. M.; Chatterjee, R.; Marinopoulos, S. S.; Puhan, M. A.; Ranasinghe, P.; Block, L.; Nicholson, W. K.; Hutfless, S.; Bass, E. B.; Bolen, S. (2011). „Comparative effectiveness and safety of medications for type 2 diabetes: An update including new drugs and 2-drug combinations”. Annals of internal medicine. 154 (9): 602—613. PMC 3733115 . PMID 21403054. doi:10.1059/0003-4819-154-9-201105030-00336.
- ^ а б в г Table entries taken from page 185 in: Elizabeth D Agabegi; Agabegi, Steven S. (2008). Step-Up to Medicine (Step-Up Series). Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-7153-5.
Literatura
уреди- Lebovitz, Harold E. (2004). Therapy For Diabetes Mellitus and Related Disorders (4th изд.). Alexandria, VA: American Diabetes Association. ISBN 978-1-58040-187-6.
- Adams, Michael Ian; Holland, Norman Norwood (2003). Core Concepts in Pharmacology. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-089329-1.