Antidijabetici su lekovi za tretman šećerne bolesti putem snižavanja nivoa glukoze u krvi. Izuzev insulina, eksenatida, liraglutida i pramlintida, oni se administiraju oralno, te se nazivaju oralnim hipoglicemskim agensima ili oralnim antihiperglicemskim agensima. Postoji nekoliko klasa antidijabetskih lekova. Izvor leka zavisi od prirode dijabetesa, uzrasta i situacije osobe, kao i niza drugih faktora.

Diabetes mellitus tip 1 je bolest uzrokovana nedostatkom insulina. Neophodno je koristiti insulin kod tipa I. On se unosi putem inekcije.

Diabetes mellitus tip 2 je bolest insulinske otpornosti ćelija. Treatmeni obuhvataju: (1) agense koji povišavaju količinu insulina izlučenog iz pankreasa, (2) agense koji povišavaju senzitivnost organa na insulin, i (3) agense koji umanjuju brzinu kojom se glukoza apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta.

Nekoliko grupa lekova, uglavnom oralnih, su efektivni za tip II. Oni se često koriste u kombinaciji. Terapeutska kombinacija za tip II može da obuhvata insulin.

Primeri lekova

уреди

U sledećoj tabeli je upoređeno nekoliko često korišćenih antidijabetesnih agenasa. Upoređeni lekova predstavljaju klase lekova, mada u nekim slučajevima su moguće znatne varijacije između individualnih lekova unutar klase.

Poređenje antidijabetskih lekova[1][2]
Agens[2] Mehanizam[3] Prednosti[2] Nedostaci[2]
Sulfonilureja (gliburid, glimepirid, glipizid) Stimuliše otpuštanje insulina iz pancreasnih beta ćelija putem inhibicije KATP kanala
  • uzrokuje u proseku povećanje telesne težine od 2–5 kilograma
  • povećava rizik od hipoglicemije
  • gliburid povećava rizik od hipoglikemije u nešto većoj meri od glimepirida i glipizida
  • povišen rizik smrti u poređenju sa metforminom
Metformin Deluje na jetru da bi umanjio insulinsku otpornost
  • ne povišava telesnu težinu
  • nizak rizik od hipoglikemije u poređenju sa alternativnim lekovima
  • dobar efekat na LDL holesterol
  • snižava nivo triglicerida
  • nema uticaja na krvni pritisak
  • nije skup
Inhibitor alfa-glukozidaze (akarboza, miglitol, vogliboza) Redukuje apsorpciju glukoze dejstvom na tanka creva čime uzrokuje sniženu produkciju enzima neophodnih za varenje ugljenih hidrata
  • neznatno povišen rizik od hipoglicemije u poređenju sa sulfonilurejom
  • ne uzrokuje povećanje telesne težine
  • snižava nivo triglicerida
  • ne utiče na holesterol
  • manje je efektivan od većine drugih lekova za dijabetes u snižavanju gliciranog hemoglobina
  • povišen rizik od GI problema u odnosu na druge lekova izuzev metformina
  • nepodesan je za upotrebu
  • skup je
Tiazolidindioni (Pioglitazon, Rosiglitazon) Redukuje insulinsku otpornost aktivacijom PPAR-γ u masnom tkivu i mišićima
  • nizak rizik od hipoglicemije
  • neznatno povećanje nivoa lipoproteina visoke gustine
  • njegovo dejstvo je povezano sa sniženjem nivoa triglicerida
  • podesan je za upotrebu
  • povećan rizik zatajenja srca
  • uzrokuje u proseku 2–5 kilograma povećanja telesne težine
  • povezan sa povećanim riskom od oticanja
  • povezan sa povećanim riskom od anemije
  • povišava nivo lipoproteina niske gustine
  • povećanje nivoa triglicerida i rizika od srćanog udara
  • povećanje rizika od raka bešike
  • sporiji početak dejstva
  • neophodno je praćenje hepatoksičnosti
  • povećan rizik od preloma udova
  • skup je

Većina antidijabetskih agenata se ne koristi tokom trudnoće, nego se koristi insulin.[3]

Reference

уреди
  1. ^ Cambon-Thomsen, A.; Rial-Sebbag, E.; Knoppers, B. M. (2007). „Trends in ethical and legal frameworks for the use of human biobanks”. European Respiratory Journal. 30 (2): 373—382. PMID 17666560. doi:10.1183/09031936.00165006.  adapted from table 2, which includes a list of issues
  2. ^ а б в г Consumer Reports Health Best Buy Drugs. „The Oral Diabetes Drugs: Treating Type 2 Diabetes” (PDF). Best Buy Drugs. Consumer Reports: 20. Приступљено 18. 9. 2012. , which is citing
  3. ^ а б в г Table entries taken from page 185 in: Elizabeth D Agabegi; Agabegi, Steven S. (2008). Step-Up to Medicine (Step-Up Series). Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-7153-5. 

Literatura

уреди