10. март
датум
10. март (10.03) је 69. дан у години по грегоријанском календару (70. у преступној години). До краја године има још 296 дана.
Догађаји
уреди| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 241. п. н. е. — Римска република је поразила Картагину у пресудној поморској бици код Егатских острва.
- 1528 — У Бечу као јеретик на ломачи спаљен Балтазар Хубмајер, један од вођа аустријских баптиста.
- 1629 — Енглески краљ Чарлс I ра��пушта парламент чиме почиње једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао (Тринаестогодишња тиранија).
- 1813 — Први пут је додељено немачко војно одликовање Гвоздени крст.
- 1834 — У околини Дервенте избила је Поп-Јовичина буна против турске власти.
- 1876 — Александер Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив.
- 1915 — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде, као прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу.
- 1922 — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија и оптужиле га за побуну.
- 1948 — Шеф дипломатије Чехословачке Јан Гариг Масарик, син првог председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио самоубиство искочивши кроз прозор зграде Министарства у Прагу.
- 1952 — Суочен са могућим изборним поразом, бивши председник Кубе Фулгенсио Батиста је извршио државни удар и преузео власт.
- 1959 — У Ласи, главном граду Тибета, избила побуна против кинеске власти. После вишедневних уличних борби Кинези угушили побуну, далај лама избегао у Индију.
- 1968 — У фериботу који се преврнуо у луци града Велингтон на Новом Зеланду погинуло најмање 200 људи.
- 1969 — Џејмс Ерл Реј, оптужен за убиство црначког лидера Мартина Лутера Кинга 4. априла 1968, осуђен на 99 година затвора.
- 1974 — Јапански поручник Хиро Онаде предао се, после 29 година скривања у џунгли, филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана.
- 1975 — Снаге Северног Вијетнама су напале град Буон Ма Туот, чиме је започела офанзива која је довела до пада Јужног Вијетнама.
- 1978 — Полетео први прототип авиона Мираж 2000.
- 1990 — Суд у Ираку осудио на смрт британског новинара Фарзада Базофта због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен 15. марта.
- 1991 — У Београду почеле студентске демонстрације познате и као „Плишана револуција“.
- 1993 — Сухарто шести пут изабран за председника Индонезије.
- 1995 — У експлозији испред џамије у пакистанском граду Карачију и пуцњави једног терористе на људе који су потрчали да помогну повређенима, погинуло 12 људи, укључујући петоро деце, а 26 повређено.
- 1997 — Ватикан успоставио дипломатске односе с Либијом.
- 2000 — Асоцијација независних електронских медија протестовала код власти Србије због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да та акција власти поприма алармантне размере.
- 2001 — САД условиле економску помоћ Југославији сарадњом с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег председника Слободана Милошевића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића до 31. марта. После хапшења Слободана Милошевића 1. априла исте године САД одобриле помоћ Југославији од 50 милиона долара.
- 2002 — У одмазди за погибију 11 Израелаца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у Јерусалиму, израелски хеликоптери разорили седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази.
- 2006 —
- Агим Чеку је нови премијер Косова и Метохије.
- У близини Подгорице заустављен шлепер са 1000 калашњикова
- На Беовизији 2006. победили Фламингоси и Луис.
Рођења
уреди- 1503 — Фердинанд I, цар Светог римског царства. (прем. 1564)[1]
- 1762 — Јеремијас Бенјамин Рихтер, немачки хемичар. (прем. 1807)[2]
- 1772 — Фридрих фон Шлегел, немачки књижевник, књижевни критичар, филозоф и филолог. (прем. 1829)[3]
- 1844 — Пабло де Сарасате, шпански виолиниста. (прем. 1908)[4]
- 1880 — Владислав Петковић Дис, српски песник. (прем. 1917)
- 1923 — Вал Логсдон Фич, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1980). (прем. 2015)[5]
- 1935 — Борислав Радовић, српски песник, есејиста и преводилац. (прем. 2018)[6]
- 1936 — Сеп Блатер, швајцарски фудбалски функционер, 8. председник ФИФА.[7]
- 1940 — Чак Норис, амерички мајстор борилачких вештина, глумац, продуцент и сценариста.[8]
- 1941 — Џорџ Смит, амерички биолог, добитник Нобелове награде за хемију (2018).[9]
- 1957 — Осама бин Ладен, саудијски милионер и терориста. (прем. 2011)[10]
- 1957 — Шенон Твид, канадска глумица и модел.[11]
- 1958 — Шерон Стоун, америчка глумица, продуценткиња и модел.[12]
- 1958 — Драган Чавић, српски политичар, 5. предсједник Републике Српске.[13]
- 1962 — Богдан Кузмановић, српски глумац.[14]
- 1968 — Павел Срничек, чешки фудбалски голман. (прем. 2015)
- 1971 — Џон Хам, амерички глумац.[15]
- 1972 — Тимбаланд, амерички музичар, музички продуцент и ди-џеј.[16]
- 1973 — Ева Херцигова, чешки модел и глумица.[17]
- 1976 — Барбара Шет, аустријска тенисерка.[18]
- 1977 — Робин Тик, амерички музичар и музички продуцент.[19]
- 1978 — Бен Бернли, амерички музичар, најпознатији као члан групе Breaking Benjamin.[20]
- 1981 — Самјуел Ето, камерунски фудбалер.[21]
- 1983 — Кари Андервуд, америчка музичарка.
- 1984 — Оливија Вајлд, америчка глумица.[22]
- 1988 — Иван Ракитић, хрватски фудбалер.[23]
- 1992 — Габријела Пејчев, српско-бугарска певачица.
- 1993 — Џек Батленд, енглески фудбалски голман.[24]
- 1995 — Зак Лавин, амерички кошаркаш.[25]
- 1997 — Белинда Бенчич, швајцарска тенисерка.[26]
- 2000 — Роко Блажевић, хрватски певач.
- 2003 — Никола Кнежевић, српски фудбалер.
Смрти
уреди- 1391 — Стефан Твртко I Котроманић, српски бан и краљ средњовековне Босне. (рођ. 1338)[27]
- 1852 — Стојан Симић, уставобранитељ. (рођ. 1797)[28]
- 1856 — Јован Поповић Стерија, први српски комедиограф. (рођ. 1806)[29]
- 1872 — Ђузепе Мацини, италијански револуционар. (рођ. 1808)[30]
- 1875 — Светозар Марковић публициста, социјалиста и политичар друге половине XIX века. (рођ. 1846)[31]
- 1940 — Михаил Афанасјевич Булгаков, руски књижевник, драматург и лекар. (рођ. 1891)[32]
- 1997 — Најдан Пашић, публициста, професор Универзитета у Београду и судија Уставног суда Србије. (рођ. 1922)
- 2000 — Иво Робић, хрватски певач. (рођ. 1923)[33]
- 2002 — Винко Кандија, рукометни тренер и спортски радник. (рођ. 1934)[34]
- 2012 — Вера Ивковић, српска певачица. (рођ. 1949)
- 2020 — Десимир Станојевић, познати српски глумац (рођ. 1950)[35]
- 2020 — Изета Беба Селимовић, босанскохерцеговачка и југословенска певачица (рођ. 1939)[36]
- 2022 — Рајко Ђурђевић, српски драмски писац и новинар. (рођ. 1947)
Празници и дани сећања
уредиРеференце
уреди- ^ „Ferdinand I | Holy Roman emperor”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 30. 6. 2020.
- ^ „Richter, Jeremias Benjamin | Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Friedrich von Schlegel | German writer | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Pablo de Sarasate | Spanish composer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 30. 6. 2020.
- ^ „Val Logsdon Fitch | American physicist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 1. 7. 2020.
- ^ Blic. „Preminuo pesnik Borislav Radović”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Sepp Blatter | Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 1. 7. 2020.
- ^ „Chuck Norris Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 1. 7. 2020.
- ^ „George P. Smith | Biography & Phage Display | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Osama bin Laden Fast Facts”. CNN. Приступљено 1. 7. 2020.
- ^ „Shannon Tweed”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ Sleeman, Elizabeth (2001). The International Who's Who of Women 2002 (на језику: енглески). Psychology Press. стр. 548. ISBN 978-1-85743-122-3.
- ^ miroslavp (2015-02-01). „Драган Чавић”. НСРС (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Bogdan Kuzmanovic”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Jon Hamm | Biography, Films, TV Shows, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 30. 6. 2020.
- ^ Inc, Encyclopaedia Britannica (2009). Britannica Book of the Year 2009 (на језику: енглески). Encyclopaedia Britannica, Inc. стр. 108. ISBN 978-1-59339-232-1.
- ^ FashionModelDirectory.com, The FMD-. „Eva Herzigova - Fashion Model | Models | Photos, Editorials & Latest News | The FMD”. The FMD - FashionModelDirectory.com. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Barbara Schett Matches | Past Tournaments & More – WTA Official”. Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 30. 6. 2020.
- ^ „Robin Thicke”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ Larkin, Colin (2011). The Encyclopedia of Popular Music (на језику: енглески). Omnibus Press. стр. 2829. ISBN 978-0-85712-595-8.
- ^ „Cameroon authorities address tensions over Eto'o ban”. BBC Sport (на језику: енглески). 20. 12. 2011. Приступљено 30. 6. 2020.
- ^ „Olivia Wilde”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Ivan Rakitić - Barcelona - UCL”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 30. 6. 2020.
- ^ „Jack Butland: Birmingham City management in dark over future”. BBC Sport (на језику: енглески). 16. 1. 2013. Приступљено 30. 6. 2020.
- ^ „Zach LaVine”. UCLA Bruins. Приступљено 10. 3. 2020.
- ^ „Belinda Bencic”. Women's Tennis Association. Приступљено 10. 3. 2020.
- ^ „Tvrtko I | ruler of Bosnia | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2016-03-04. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 2022-01-29. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
- ^ „Jovan Sterija Popović Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-09-26. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Giuseppe Mazzini | Italian revolutionary”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 1. 7. 2020.
- ^ „Svetozar Marković Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-08-19. Приступљено 2022-01-29.
- ^ Chambers, Colin (2006). Continuum Companion to Twentieth Century Theatre (на језику: енглески). A&C Black. стр. 117. ISBN 978-1-84714-001-2.
- ^ „Ivo Robić”. Samo lepa sećanja (на језику: енглески). 2012-02-04. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Umro Vinko Kandija - Sportnet”. sportnet.rtl.hr. Архивирано из оригинала 29. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Desimir Stanojevic”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Beba Selimović”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.