Субота
Субота је у Србији шести дан седмице, који се налази између петка и недеље. Не касније од 2. века, Римљани су назвали суботу diēs Sāturnī („Сатурнов дан“) за планету Сатурн, која је контролисала први сат тог дана, према Ветију Валенсу.[1][2] Име дана је уведено у западногерманске језике и забележено је у доњенемачким језицима као што су средњедоњенемачки satersdach, saterdach, средњехоландски saterdag (модерни холандски zaterdag) и староенглески Sæternesdæġ, Sæterndæġ или Sæterdæġ.[3]
По традицији изведеној од старих Јевреја, субота је последњи дан седмице. Та конвенција је остала универзални стандард у Сједињеним Америчким Државама, али у данашњој Европи многи људи сматрају суботу шестим (претпоследњим) даном седмице, док је недеља последњи. Модерна европска конвенција је дефинисана у стандарду ISO 8601. Са друге стране, у многим исламским државама субота је први дан седмице, где је петак празник.
У старој јеврејској традицији, субота је сабат. Многи језици немају различите речи за „суботу“ и „сабат“. Источне Православне цркве разликују сабате (суботе) од Господових дана (недеље). Римокатолици слабо наглашавају ту разлику да многи прате - бар у колоквијалном језику - протестантску праксу звања недеље сабатом.
Модерно Маори име, Rahoroi, има значење „дан прања“.
У многим државама где су недеље празници, субота је део викенда и традиционално је дан за одмарање. Многе забаве се одигравају суботом, јер она претходи недељи, још једном дану за одмор. Често је за клубове, барове и ресторане да се отварају касније суботом увече него осталим ноћима.
Субота је уобичајени дан за изборе у Аустралији и једини дан на Новом Зеланду када избори могу да се одрже.[4][5][6][7][8][9][10][11][12]
Име и асоцијације
уредиДанас субота има два имена на савременом стандардном немачком. Прва реч, Samstag, увек се користи у Аустрији, Лихтенштајну и делу Швајцарске у коме се говори немачки, а углавном се користи у јужној и западној Немачкој. Ona pотиче од старовисоконемачког sambaztac, чији први део (sambaz) потиче од грчког Σάββατο, sávvato, а ова грчка реч потиче од хебрејског שבת, [шабат. Међутим, тренутна немачка реч за шабат је Sabbat. Друго име за суботу на немачком је Sonnabend, које потиче од старовисоконемачког sunnunaband и блиско је повезано са староенглеском речи sunnanæfen. То дословно значи „сунчано вече”, односно „дан пре недеље”. Sonnabend се углавном користи у северној и источној Немачкој, а био је и званични назив за суботу у Источној Немачкој. Чак и ако се ова два назива регионално различито користе, обично се у другом делу схватају макар пасивно.
У вестфалским дијалектима нискосаксонског, у источнофризијском нискосаксонском и у сатерландском фризијском језику, субота се зове Satertag, што је такође сродно холандском zaterdag, које има исте лингвистичке корене као енглеска реч Saturday. Раније се сматрало да се енглески назив односи на божанство по имену Sætere које су поштовали прехришћански народи северозападне Немачке, од којих су неки били преци Англосаксонаца. Сетере је идентификован или као бог повезан са жетвом могућег словенског порекла,[13] или као друго име за Локија[14] сложено божанство повезано и са добром и са злом; овај последњи предлог је можда заслужан Јакоб Грим.[15] Међутим, савремени речници то име изводе од Сатурна.[16][17][18][19]
У већини језика Индије, субота је Shanivāra, vāra што значи дан, засновано на Шанију, хиндуистичком богу манифестованом у планети Сатурн. Неки Хиндуси посте суботом да би преокренули лоше последице Шанија, као и што се моле и врше богослужење божанству Хануман.[20][21]
Савремени маорски назив за суботу, rāhoroi, дословно значи „дан за прање“ – остатак из раног колонизованог живота када би конвертити Маори одвајали време у суботу да оперу своје бело рубље за Цркву у недељу.[22] Уобичајено алтернативно маорско име за суботу је транслитерација hātarei.
Квекери су суботу традиционално називали „седми дан“, избегавајући „паганско“ порекло имена.[23]
У скандинавским земљама, субота се зове lördag, lørdag, или laurdag, име је изведено од старе речи laugr/laug (одатле исландски назив Laugardagur), што значи купање, те се Lördag изједначава са даном купања. То је због викиншке праксе купања суботом.[24] Корени lör, laugar и тако даље су сродни енглеској речи lye, у смислу детерџента. Фински и естонски називи за дан, lauantai и laupäev, такође су изведени из овог израза.
У популарној култури
уредиРегионални обичаји
уреди- У Аустралији избори морају да се одрже у суботу.[25]
- У Израелу је субота званични дан одмора,[26] на који су све владине канцеларије и већина предузећа, укључујући део јавног превоза, затворени.
- У Непалу је субота последњи дан у недељи и једини је званични недељни празник.[27]
- На Новом Зеланду субота је једини дан када се могу одржати избори.[28]
- У Шведској и Норвешкој субота је обично био једини дан у недељи када је посебно млађој деци дозвољено да једу слаткише, lördagsgodis на шведском и lørdagsgodtteri на норвешком. Ова традиција је уведена да би се ограничио каријес, користећи резултате злогласних Випехолм експеримената између 1945. и 1955. године.[29] (Погледајте свечаности у Шведској.)
- У америчкој држави Луизијана, субота је преферирани дан за гласање.[30]
Референце
уреди- ^ Falk, Michael (јун 1999), „Astronomical Names for the Days of the Week”, Journal of the Royal Astronomical Society of Canada, 93: 122—133, Bibcode:1999JRASC..93..122F
- ^ Valens, Vettius (2010) [150–175], Anthologies (PDF), Превод: Riley, Mark, Sacramento State, стр. 11—12
- ^ Hoad, TF, ур. (1993). The Concise Oxford Dictionary of English Etymology . Oxford University Press. стр. 418a. ISBN 0-19-283098-8.
- ^ „ZAKLOPITA SUBOTA: OD SVIH SRPSKIH OBIČAJA DANAŠNJI JE NAJNEOBIČNIJI I VAŽI SAMO ZA MUŠKARCE”. istorijskizabavnik.rs. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „Sedmi dan Subota”. sedmidansubota.org. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „Subota VEROVANJA”. adventisti.net. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „Zar nije subota sedmi dan, a ne nedelja?”. svetosavlje.org. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ Jovanović, Zoran. „NEDELjA I SUBOTA U SVETOM PISMU”. revelationtoday.ucoz.com. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ Hocken, Vigdis. „Saturday: Saturn's day”. timeanddate.com. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „What does Saturday mean?”. definitions.net. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „Saturday”. dictionary.com. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „Saturday”. merriam-webster.com. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ Palgrave, Francis, (1876). History of the Anglo-Saxons. William Tegg & Co. стр. 43.. London
- ^ Couzens, Reginald C., The Stories of the Months and Days (1923), ch.22
- ^ Grimm, Jacob, (1835). Teutonic Mythology. стр. 247.. translated by James Steven Stallybrass in 1882 from Deutsche Mythologie, George Bell, London,.
- ^ "Saturday", Oxford English Dictionary, Third Edition (2008).
- ^ "Saturday", Merriam-Webster Dictionary (2013).
- ^ "Saturday", American Heritage Dictionary, Fifth Edition (2011).
- ^ "Saturday". Online Etymology Dictionary, accessed 2013.
- ^ „Hindu Fasting”.
- ^ „Weekly Rituals in the Practice of Hinduism”.
- ^ Rāhoroi - Saturday, Kupu o te Rā
- ^ „Guide to Quaker Calendar Names”. Iowa Yearly Meeting (Conservative) Religious Society of Friends (Quakers). Приступљено 30. 3. 2017. „In the 20th Century, many Friends began accepting use of the common date names, feeling that any pagan meaning has been forgotten. The numerical names continue to be used, however, in many documents and more formal situations."”
- ^ Wolf, Kirsten (2018). The Vikings : facts and fictions. Mueller-Vollmer, Tristan. Santa Barbara, California. ISBN 9781440862984. OCLC 1035771932.
- ^ „Electoral Act 1992, s.100–101”. www6.austlii.edu.au. 1992. Приступљено 19. 2. 2019.
- ^ „Basic Law: Israel – the Nation State of the Jewish People” (PDF). knesset.gov.il. 19. 7. 2018. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 2. 2019. г. Приступљено 19. 2. 2019.
- ^ „Holidays in Nepal”. bharatonline.com. Приступљено 19. 2. 2019.
- ^ „Electoral Act 1993, section 139(1)(b)”. www.legislation.govt.nz. 1993. Приступљено 19. 2. 2019.
- ^ Mildner, Anders (26. 1. 2014). „Godis är inget vi skojar om” [Candy is nothing we joke about]. Sydsvenskan (на језику: шведски). Malmö, Sweden. Приступљено 19. 2. 2019.
- ^ „State of Louisiana Election Code, §402. Dates of primary and general elections” (PDF). www.sos.la.gov. 2018. стр. 91—93. Приступљено 19. 2. 2019.
Литература
уреди- Blackburn, Bonnie; Holford-Strevens, Leofranc (1999). The Oxford Companion to the Year. Oxford University Press. ISBN 9780192142313..
- Blegen, Carl W. (25. 12. 2013). Vogeikoff-Brogan, Natalia, ур. „An Odd Christmas”. From the Archivist's Notebook. Приступљено 1. 4. 2018.
- Bond, John James (1875). „Commencement of the Year, on the 1st of January or otherwise, and adoption of the Gregorian Calendar”. Handy Book of Rules and Tables for Verifying Dates With the Christian Era Giving an Account of the Chief Eras and Systems Used by Various Nations... London: George Bell & Sons.
- Carabias Torres, A. M (2012). Salamanca y la medida del tiempo (на језику: шпански). Salamanca: Ediciones Universidad de Salamanca.
- Dershowitz, D.; Reingold, E. M (2008). Calendrical Calculations (3rd изд.). Cambridge: Cambridge University Press.
- XIII, Gregory (1582). Inter Gravissimas [Amongst the most serious tasks of our pastoral office]. Превод: Wikisource.
- Meeus, J.; Savoie, D. (1992). „The history of the tropical year”. Journal of the British Astronomical Association. 102 (1): 40—42. Bibcode:1992JBAA..102...40M.
- Moyer, Gordon (1983). Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур. Aloisius Lilius and the Compendium Novae Rationis Restituendi Kalendarium. Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano. стр. 171—188.
- Poole, Robert (1995). „'Give us our eleven days!': calendar reform in eighteenth-century England”. Past & Present. Oxford Academic. 149 (1): 95—139. JSTOR 651100. doi:10.1093/past/149.1.95. Архивирано из оригинала 29. 10. 2020. г. Приступљено 4. 12. 2020.
- Richards, E. G. (1998). Mapping Time: The Calendar and its History. Oxford University Press.
- Richards, E. G. (2013). „Calendars”. Ур.: Urban, S. E.; Seidelmann, P. K. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac (3rd изд.). Mill Valley CA: University Science Books. стр. 585—624. ISBN 978-1-891389-85-6.
- Seidelmann, P. K., ур. (1992). Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac (2nd изд.). Sausalito, CA: University Science Books.
- Swerdlow, N. M. (1986). „The Length of the Year in the Original Proposal for the Gregorian Calendar”. Journal for the History of Astronomy. 17 (49): 109—118. Bibcode:1986JHA....17..109S. S2CID 118491152. doi:10.1177/002182868601700204.
- Walker, G. W. (јун 1945). „Easter Intervals”. Popular Astronomy. св. 53 бр. 6. стр. 162—178, 218—232. Bibcode:1945PA.....53..218W.
- Ziggelaar, A. (1983). Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур. The Papal Bull of 1582 Promulgating a Reform of the Calendar. Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano. стр. 201—239.
- Barsoum, Ignatius A. (2003). The Scattered Pearls: A History Of Syriac Literature And Sciences. Piscataway: Georgias Press.
- Blackburn, Bonnie; Holford-Strevens, Leofranc (2003). The Oxford Companion to the Year: An exploration of calendar customs and time-reckoning (corrected reprinting of 1999 изд.). Oxford University Press. ISBN 9780192142313.
- Borkowski, K. M. (1991). „The tropical calendar and solar year”. Journal of the Royal Astronomical Society of Canada. 85 (3): 21—130. Bibcode:1991JRASC..85..121B.
- Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур. (1983). Gregorian Reform of the Calendar. Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary, 1582–1982. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Vatican Observatory (Pontificia Academia Scientarum, Specola Vaticana).
- Duncan, D. E (1999). Calendar: Humanity's Epic Struggle To Determine A True And Accurate Year. HarperCollins. ISBN 9780380793242.
- Morrison, L. V.; Stephenson, F. R. (2004). „Historical values of the Earth's clock error ΔT and the calculation of eclipses”. Journal for the History of Astronomy. 35, part 3 (120): 327—336. Bibcode:2004JHA....35..327M. S2CID 119021116. doi:10.1177/002182860403500305.
- Moyer, Gordon (мај 1982). „The Gregorian Calendar”. Scientific American. св. 246 бр. 5. стр. 144—152.
- Pedersen, O (1983). Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур. The Ecclesiastical Calendar and the Life of the Church. Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano. стр. 17—74.
Спољашње везе
уреди- Где је субота добила своје име Архивирано на сајту Wayback Machine (12. март 2006)