Харан
Харан је древни град ��а подручју данашње Турске. Налази се на раскршћу путева за Дамаск, Ниниву и Кархему.
| Харан | |
|---|---|
 Харан | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Турска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 7.370 |
| — густина | 10,47 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 36° 52′ 00″ С; 39° 02′ 00″ И / 36.8667° С; 39.0333° И |
| Временска зона | EET |
| Површина | 704 km2 |
  Харан Харан на карти Турске | |
| Веб-сајт | |
| Şanlıurfa Province Administrative District of Akçakale | |
Претпотставља се да је сазидан 110. п. н. е.. Од давнина је познат у Месопотамској култури. Представљао је велико комерцијално, културно и религијско средиште.
У Библији
уредиГрад Харан спомиње се у Библији у Књизи постања, где говори о Авраму и његовом потомству. У Књизи постања, након Великог потопа долази до обнове земље. Описује се родослов од Адама и Еве до Аврама. Бог из Ура Калдејског сели ”Тераха са сином Аврамом, унуком Лотом, сином Харановим, снајом Саром те им нареди да се населе у град Харан”. Након што су неко време живели онде, Бог шаље Аврама у земљу Канаан. Кад дође време Исакове женидбе, Аврам шаље свога слугу да се врати у Харан и онде нађе жену за Исака. Исак се оженио Ребеком.[1]
Харан у послебиблијској традицији
уредиУз Харан се веже прича о Адаму и Еви, који су се, према предању, након што их је Бог прогнао из Раја, настанили у Харану. Спомиње се и у Старом завету, у делу у којем се описује пут из Ура Калдејског према земљи Канаан.[2]
Хришћани
уредиХаран у 1. веку постаје центар хришћанства. У њему су се градиле цркве отвореног типа. У исто време у Харану се почела стварати секта Сабини. Након неког времена људи су се вратили старој паганској вери и придружили се секти. Ствара се сабинска култура, а хришћанство нестаје с тог подручја.
Харан данас
уредиХаран је данас познат по традиционалној изради кућа у облику кошнице од непечене опеке. Занимљиво је да су куће, с обзиром на материјал од којег су направљене, биле отпорне зубу времена чак 3 000 година. Данас се тамо мугу видети само рушевине с градским зидинама, кућама и споменицима.
Подручје данас настањују Арапи. Они су населили простор удаљен око 2 км од старог локалитета. Врућа клима, веома отежава живот тамошњем становништву. Верује се како су Арапи на овај простор дошли за време Османског царства. Једна просечна породица има 10-15 деце. Жене су у селима тетовиране и носе бедуинску одећу.
Референце
уредиЛитература
уреди- Chwolsohn, Daniil Abramovic, Die Ssabier und der Ssabismus, 2 vols. St. Petersburg, 1856.
- Green, Tamara, The City of the Moon God: Religious Traditions of Harran. Leiden, 1992.
- Heidemann, Stefan, Die Renaissance der Städte in Nordsyrien und Nordmesopotamien: Städtische Entwicklung und wirtschaftliche Bedingungen in ar-Raqqa und Harran von der beduinischen Vorherrschaft bis zu den Seldschuken (Islamic History and Civilization. Studies and Texts 40). Leiden, 2002.
- Rice, David Storm, "Medieval Harran. Studies on Its Topography and Monuments I", Anatolian Studies 2, 1952, pp. 36-84.