Номад
Номад (грч. νομάς, nomas; мн. грч. νομάδες, nomades — луталица пашњацима; пастирско племе) члан је заједнице људи који живе на различитим локацијама, мигрирају из једног места у друго. Номади се на разне начине вежу са својом околином, па могу да се разликују ловци-сакупљачи, пастирски номади (који поседују стоку) или „модерни” перипатетички номади. Године 1995, процењено је да постоји 30—40 милиона номада на свету.[2]
Номадски лов и сакупљање, укључујући сезонски доступне дивље биљке и игре, вероватно је најстарији метод људског преживљавања. Пастири себи одгајају стада те их користе за лични превоз и/или превозе њима своје потрепштине, при чему најчешће напуштају један пашњак пре него што исти постане преискоришћен (да би се могао опоравити).
Номадизам је такође и начин живота прилагођен неплодним регионима као што су степе, тундре или пустиње (било ледене или пешчане), где је мобилност најефикаснија стратегија за експлоатацију оскудних извора. На пример, многе групе у тундрама су пастири који у својим стадима чувају ирвасе и полуномадска су врста, а углавном траже храну за своју стоку. Ови номади неретко примењују и високе технологије као што је соларна фотоволтаика, како би смањили своју зависност од дизелских горива.[3]
Често се као „номадско” описује и различито луталачко становништво које имигрира у углавном густо насељена подручја у којима се не живи од природних ресурса, где нуде своје услуге (занатство, трговина и сл.) резидентској популацији. Ове групе су познате као „перипатетички номади”,[4][5] а један од повезаних примера су Роми — европски номади.
Номадизам као номадски (луталачки) начин живота код појединца у психологији означава појаву патолошког нагона за променом места живота и лутањем. У појединим ситуацијама, овакве појаве могу представљати озбиљан социјални проблем,[6] а познати су и ретки случајеви богатих који напусте све што имају како би лутали светом (нпр. возовима) јер их то испуњава од материјалнога.
Галерија слика
уреди-
Киргиски номади мигрирају, 1869/1870. година; дигитализација рада руског сликара Василија Васиљевича Верешчагина
-
Цигани (малајал. നാടോടികൾ), уље на платну индијског Цигана и добро познатог уметника Раџе Равија Варме; слика из 1893. године се чува у Сри Читри у Тируванантапураму
-
Гровентри (атсина) амерички Индијанци; путујући кампови коњаника са њиховом волоком иза, за транспорт кожних шатора и својине; Едвард С. Кертис, 1908. година
-
Киргиски номади у степама Руског царства (данас Узбекистан); слика пионирског фотографа у боји Сергеја Прокудина-Горског, око 1911. година
-
Туарег и Туарескиња у Малију, 1974. година
-
Камп у пустињи (итал. Un campo nel deserto); крејон и акварел /уље на платну/ италијанског сликара Ђулија Розатија, 19/20. век
-
Барка која је дом Морских Цигана у Индонезији, слика из 1914—1921. године се чува у холандском Тропенмузеуму
Види још
уреди- Списак номадских народа
- Евроазијски номади
- Номадски народи Европе
- Сезонска људска миграција
- Номадска царства
- Номадски шатори
- Номади Индије
- Морски Цигани
- Галерија Антлерс: ’номадска’ галерија у Бристолу
- Роми чергари
Фигуративна употреба термина:
Референце
уреди- ^ „In pictures: Tibetan nomads”. BBC News.
- ^ „Nomads: At the Crossroads – The Facts”. New Internationalist (266). 5. април 1995.
- ^ Obydenkova, Svetlana V.; Pearce, Joshua M. (2016). „Technical viability of mobile solar photovoltaic systems for indigenous nomadic communities in northern latitudes” (PDF). Renewable Energy. 89: 253—267. S2CID 110090767. doi:10.1016/j.renene.2015.12.036..
- ^ Teichmann, Michael. „ROMBASE: Didactically edited information on Roma” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 04. 2014. г. Приступљено 21. 07. 2016.
- ^ Rao, Aparna (1987). The concept of peripatetics: An introduction. Cologne: Bohlau Verlag. стр. 1—32.
- ^ Видановић, Иван (2006). Речник социјалног рада.
Литература
уреди- Beall, Cynthia; Goldstein, Melvyn (јун 1989). „The Remote World of Tibet's Nomads”. National Geographic Magazine.
- Beall, Cynthia; Goldstein, Melvyn (мај 1993). „Past becoming future for Mongolian nomads”. National Geographic Magazine.
- Chatty, Dawn (1983—2009). Articles on Nomadic life.
- Chatwin, Bruce (1987). The Songlines..
- Cowan, Gregory (2002). Nomadology in Architecture: Ephemerality, Movement and Collaboration (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 08. 2007. г. Приступљено 21. 07. 2016.. University of Adelaide.
- Deleuze, Gilles; Guattari, Félix (1980). A Thousand Plateaus.
- Goldstein, Melvyn (1989). The Impact of China's Reform Policy on the Nomads of Western Tibet
- Grousset, René (1939). L'Empire des Steppes. (језик: француски)
- Haerdter, Michael (2005). Remarks on modernity, mobility, nomadism and the arts. Nicosia, Cyprus.
- Kradin, Nikolay N. (2002). „Nomadism, Evolution, and World-Systems: Pastoral Societies in Theories of Historical Development”. Journal of World-System Research. 8: 368—388.
- Kradin, Nikolay N (2003). Nomadic Empires: Origins, Rise, Decline.. [у: Kradin, N. N.; Bondarenko, D.; Barfield, T., ур. Nomadic Pathways in Social Evolution. Moscow: Center for Civilizational Studies, Russian Academy of Sciences. стр. 73—87].
- Kradin, Nikolay N (2004). Nomadic Empires in Evolutionary Perspective.. [у: Kradin, N. N.; Korotayev, A. V.; Bondarenko, D.; De Munck, V.; Wason, P. K., ур. Alternatives of Social Evolution.Vladivostok: Far Eastern Branch of the Russian Academy of Sciences. стр. 274—288]. [поново принтано у: Grinin, Leonid; et al., ур. (2004). The Early State, its Alternatives and Analogues. Volgograd: Uchitel. стр. 501—524].
- Kradin, Nikolay N. (2006). „Cultural Complexity of Pastoral Nomads”. World Cultures 15: 171—189.
- Oberfalzerova, Alena (2006). Metaphors and Nomads. ISBN 978-80-7254-849-1.. Triton, Prague.
- Sadr, Karim (1991). The Development of Nomadism in Ancient Northeast Africa. ISBN 978-0-8122-3066-6.. University of Pennsylvania Press.
- Vigo, Julian (2005). „Nomadic Sexualities and Nationalities: Postcolonial Performative Words and Visual Texts”. Inscriptions in the Sand. Famagusta: Eastern Mediterranean University Press.