Купрес

Купрес
Купрес;
	Купрес
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Кантон 10
Општина	Купрес (Кантон 10)
Становништво
— 2013.	2.883
Географске карактеристике
Координате	43° 59′ 34″ С; 17° 16′ 38″ И / 43.992861° С; 17.277139° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	1.182 m
Површина	35,48 km2
	Купрес Купрес на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	80320
Позивни број	034
Веб-сајт	www.kupresonline.com

Купрес је градић и седиште истоимене општине у југозападној Босни, смештен на крајњем сјеверу Кантона 10, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ.

Само мјесто је познато у прошлости по многим великим биткама и сукобима због свог геостратешког положаја (Купрешка висораван) и као мјесто првих сукоба који су означили почетак грађанског рата у БиХ, а данас по зимским спортским садржајима, па представља једну од посећенијих туристичких дестинација у Босни и Херцеговини.

Историја

Други свјетски рат

Покољи Срба у Бугојну и Купресу извршени су на Видовдан и Илиндан 1941. године. Поубијани и поклани бачени су у јаме.^[1]

Фра Мирко Радош био је главни организатор усташке акције против Срба у околини Купреса. Усташка недела извршена августа месеца 1941. године против Срба у селу Маловану где је страдало око 70 људи, жена и деце, учињена су углавном по жељи жупника фра Радоша.

Рат у БиХ

Током грађанског рата у Босни и Херцеговини, подручје Купреса се налазило под контролом Срба. У заједничкој офанзиви Хрвата и Муслимана, почетком новембра 1994. године, Купрес је заузет а Срби протерани.

Становништво

Састав становништва – насељено мјесто Купрес
	2013.^[2]	1991.^[3]	1981.^[4]	1971.^[5]
Укупно	2 883 (100,0%)	2 715 (100,0%)	1 693 (100,0%)	943 (100,0%)
Хрвати	2 737 (94,94%)	963 (35,47%)	609 (35,97%)	433 (45,92%)
Бошњаци	116 (4,024%)	357 (13,15%)¹	202 (11,93%)¹	125 (13,26%)¹
Срби	23 (0,798%)	1 298 (47,81%)	727 (42,94%)	367 (38,92%)
Остали	3 (0,104%)	33 (1,215%)	3 (0,177%)	3 (0,318%)
Неизјашњени	2 (0,069%)	–	–	–
Црногорци	1 (0,035%)	–	5 (0,295%)	4 (0,424%)
Непознато	1 (0,035%)	–	–	–
Југословени	–	64 (2,357%)	146 (8,624%)	11 (1,166%)
Словенци	–	–	1 (0,059%)	–

¹ На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Види још

Референце

^ Јован Поповић, свештеник Бугојно, 3.9.1947. год.
^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 14)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 4. 2016.
^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.
^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.

Спољашње везе

[1] Јован Поповић, свештеник Бугојно, 3.9.1947. год.

[popis2013-2] „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.

[Nacionalni_sastav_stanovništva_Republike_Bosne_i_Hercegovine_1991.-3] „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 14)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 4. 2016.

[Nacionalni_sastav_stanovništva_SFR_Jugoslavije_1981.-4] „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.

[Nacionalni_sastav_stanovništva_SFR_Jugoslavije_1971.-5] „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.

[1]