Жутозелене алге

Одликују се великом морфолошком разноврсношћу. Представници овог раздела се налазе на ризоподијалном, монадоидном, кокоидном, трихалном, хетеротрихалном и сифоналном ступњу организације. Неки су једноћелијски, док су други колонијални.^[1]

Код већине представника постоји ћелијски зид који је или јединствен или сачињен из два једнака или неједнака дела. Може бити гладак или са различитим израштајима. Богат је пектином и прожет солима силицијума, гвожђа и калцијума. Код мањег броја представника садржи и целулозу. У цитоплазми се налази једно или више једара, као и хлоропласти различитог облика, понекад са пиреноидом. Ламеларни систем хлоропласта чине пакетићи са по три тилакоида и једним периферним тилакоидом. Садрже хлорофил a и c, (неке имају a и e), каротене и ксантофиле. Каротеноида има више него других пигмената, па отуда жутозелена боја ових алги. На предњем крају хлоропласта код покретних облика се налази стигма (очна мрља). У хлоропластима се налазе резервне супстанце хризоламинарин, волумин и уља.^[1]

Крећу се уз помоћ бичева. Код непокретних облика, бичеве имају њихове зооспоре. Поседују по два бича различите дужине и грађе на предњем крају тела. Дужи бич је управљен ка напред и има осовину са које бочно полазе кратки, перасто распоређени израштаји. Краћи бич је управљен у страну и гладак је. Код неких врста може да буде и редукован. Неки монадоидни облици имају перипласт и могу да мењају облик свог тела, али се крећу и уз помоћ бичева. Ризоподијални облици такође имају перипласт и активно се крећу помоћу псеудоподија и ризоподија.^[1]

Вегетативно се размножавају сви облици; једноћелијски деобом ћелије, колонијални раздељивањем колоније, а кончасти фрагментацијом.^[1]

Бесполно се размножавају зооспорама и апланоспорама (овим другим се размножавају сувоземни представници). При неповољним условима неке врсте стварају ендогене цисте са чврстим, често силифицираним зидом из два дела.^[1]

Полни процес код ових алги није често присутан, што је примитивна карактеристика. Утврђено је да се врсте рода вошерија (Vaucheria) размножавају полно оогамијом.^[1]

Већина врста насељава слатке, чисте воде. Мањи број је присутан у морима, бракичним водама и на влажном земљишту. Веома су осетљиве на еколошке факторе као што су (пре свега) температура, али и прозрачност воде и светлост и могу представљати биоиндикаторе.^[1]

Подаци о њиховој еволуцији и филогенији су још увек оскудни. Према њиховим карактеристикама сматра се да су по пореклу сродне златним и силикатним.^[1]

Према Блаженчић^[1], раздео Xanthophyta се дели на шест класа:

• Xanthomonadophyceae
• Xanthopodophyceae
• Xanthocapsophyceae
• Xanthococcophyceae
• Xanthotrichophyceae
• Xanthosiphonophyceae