Жутозелене алге

Odlikuju se velikom morfološkom raznovrsnošću. Predstavnici ovog razdela se nalaze na rizopodijalnom, monadoidnom, kokoidnom, trihalnom, heterotrihalnom i sifonalnom stupnju organizacije. Neki su jednoćelijski, dok su drugi kolonijalni.^[1]

Kod većine predstavnika postoji ćelijski zid koji je ili jedinstven ili sačinjen iz dva jednaka ili nejednaka dela. Može biti gladak ili sa različitim izraštajima. Bogat je pektinom i prožet solima silicijuma, gvožđa i kalcijuma. Kod manjeg broja predstavnika sadrži i celulozu. U citoplazmi se nalazi jedno ili više jedara, kao i hloroplasti različitog oblika, ponekad sa pirenoidom. Lamelarni sistem hloroplasta čine paketići sa po tri tilakoida i jednim perifernim tilakoidom. Sadrže hlorofil a i c, (neke imaju a i e), karotene i ksantofile. Karotenoida ima više nego drugih pigmenata, pa otuda žutozelena boja ovih algi. Na prednjem kraju hloroplasta kod pokretnih oblika se nalazi stigma (očna mrlja). U hloroplastima se nalaze rezervne supstance hrizolaminarin, volumin i ulja.^[1]

Kreću se uz pomoć bičeva. Kod nepokretnih oblika, bičeve imaju njihove zoospore. Poseduju po dva biča različite dužine i građe na prednjem kraju tela. Duži bič je upravljen ka napred i ima osovinu sa koje bočno polaze kratki, perasto raspoređeni izraštaji. Kraći bič je upravljen u stranu i gladak je. Kod nekih vrsta može da bude i redukovan. Neki monadoidni oblici imaju periplast i mogu da menjaju oblik svog tela, ali se kreću i uz pomoć bičeva. Rizopodijalni oblici takođe imaju periplast i aktivno se kreću pomoću pseudopodija i rizopodija.^[1]

Vegetativno se razmnožavaju svi oblici; jednoćelijski deobom ćelije, kolonijalni razdeljivanjem kolonije, a končasti fragmentacijom.^[1]

Bespolno se razmnožavaju zoosporama i aplanosporama (ovim drugim se razmnožavaju suvozemni predstavnici). Pri nepovoljnim uslovima neke vrste stvaraju endogene ciste sa čvrstim, često silificiranim zidom iz dva dela.^[1]

Polni proces kod ovih algi nije često prisutan, što je primitivna karakteristika. Utvrđeno je da se vrste roda vošerija (Vaucheria) razmnožavaju polno oogamijom.^[1]

Većina vrsta naseljava slatke, čiste vode. Manji broj je prisutan u morima, brakičnim vodama i na vlažnom zemljištu. Veoma su osetljive na ekološke faktore kao što su (pre svega) temperatura, ali i prozračnost vode i svetlost i mogu predstavljati bioindikatore.^[1]

Podaci o njihovoj evoluciji i filogeniji su još uvek oskudni. Prema njihovim karakteristikama smatra se da su po poreklu srodne zlatnim i silikatnim.^[1]

Prema Blaženčić^[1], razdeo Xanthophyta se deli na šest klasa:

• Xanthomonadophyceae
• Xanthopodophyceae
• Xanthocapsophyceae
• Xanthococcophyceae
• Xanthotrichophyceae
• Xanthosiphonophyceae