Епископ канадски Георгије
Георгије Ђокић (Црњелово Горње, код Бијељине, 6. мај 1949) умировљени је епископ канадски.
| Георгије (Ђокић) | |
|---|---|
.jpg) | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија канадска |
| Чин | епископ |
| Титула | умировљени епископ канадски |
| Посљедња епархија | Епархија канадска |
| Године службе | 1984—2015. |
| Претходник | Христофор (Ковачевић) (администратор) |
| Наследник | Патријарх српски Иринеј (администратор) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Ђорђе Ђокић |
| Датум рођења | 6. мај 1949. |
| Место рођења | Црњелово Горње, код Бијељине, НР БиХ, ФНР Југославија |
| Потпис | _signature.png) |
Биографија
уредиРођен је на Ђурђевдан, 6. маја у селу Црњелово Горње код Бијељине од оца хаџи-Крсте и мајке Круније (рођ. Арсеновић), који су своју децу подарили цркви. Владичин брат Константин је умировљени владика средњоевропски, брат Љубомир био је свештеник у Вршанима код Бијељине, до пензионисања, а сестра Надежда монахиња у манастиру Тавни.
Од 1967. до 1969. године био је део прве генерације ученика двогодишње монашке школе у манастиру ��строгу у време када је управник и професор био јеромонах Иринеј (Гавриловић), потоњи патријарх српски. Ђаци исте генерације били су и будући епископи: британско-скандинавски Доситеј, шумадијски Јован и ваљевски Милутин.
После монашке школе, отпутовао је на одслужење војног рока у скопску касарну „Маршал Тито” 28. августа 1969. године. Ту је провео пуних седамнаест месеци све до 27. јануара 1971. када је одслужио војни рок и вратио се у манастир Озрен. Убрзо, 11. фебруара на бденију уочи Света Три јерарха, са благословом епископа Лонгина га је замонашио игуман Сергије (Параклис), а за монашење га је привео архиђакон (потоњи епископ) Василије (Качавенда). У чин ђакона је рукоположен већ сутрадан, а јеромонах је постао на Сретење Господње, 15. фебруара 1971. године.[1]
Служио је од 1971. до 1982. као јеромонах и духовник у манастиру Тавни. У то време је завршио Богословију у Сремским Карловцима и Богословски факултет у Београду.
Епископ
уредиКао синђел, изабран је за епископа канадског 16. маја 1984. године. Блаженопочивши патријарх српски Герман га је хиротонисао 8. јула 1984. у Саборној цркви у Београду уз саслужење епископа тимочког Милутина и епископа зворничко-тузланског Василија. Устоличен је у Саборном храму Светог оца Николаја у Хамилтону на дан Покрова Пресвете Богородице 14. октобра исте године.[2] Устоличење је извршио епископ источноамерички и канадски Христофор и том приликом званично предао епархију канадску.[3]
Био је члан централног тела за изградњу Храма Светог Саве у Београду.
Под његовим руководством освећено је једанаест нових цркава и капела и први српски манастир Светог Преображења Господњег у Милтону који је круна његовог градитељског рада. Основао је Савезно Коло српских сестара, довео је у Канаду петнаест нових свештеника, покренуо 1987. епархијски лист и издавачку делатност епархије „Источник” и основао библиотеку „Светог Преображења Господњег” између осталог.
Владика Георгије је био први епископ обновљене епархије милешевске у периоду од 1992. до 1994. године (у то време је био само администратор епархије канадске).
Постао је почасни члан Удружења књижевника Србије у новембру 2011. године.[4]
У години када је обележавана његова тридесета година на челу епархије канадске,[5] одликован је највишим одликовањем епархије милешевске: Орденом Белог анђела првог степена. Одликовање је уручио епископ милешевски Филарет након заједничке службе у Милешеви 1. јуна 2014. године.[6]
После бројних притужби од стране свештенства и верника, Свети архијерејски синод СПЦ привремено је разрешио епископа Георгија 28. априла 2015. са трона канадског епископа. Оптужбе су се тицале његовог моралног живота и наводних финансијских злоупотреба са свећама.[7] Одлуку о разрешењу потврдио је Свети архијерејски сабор 20. маја 2015. године.[8][9] Случај је стигао и до канадског суда али је државно правобранилаштво 12. септембра 2018. године саопштило пред Судом правде Онтарија у Милтону да повлачи оптужбе за превару против епископа Георгија као и да не наставља са оптужбама јер „нема разумних изгледа за осуду”.[10]
Објављене књиге
уреди- „Печат мојега владичанства”, 2006.
- „Ковчежић успомена”, 2011.[11]
- „Девето блаженство”, 2020.
Галерија
уреди-
Епископ канадски Георгије (у средини) са епископом источноамеричким Митрофаном и епископом нишким Иринејем на освећењу првог српског манастира у Канади, 1994. године
-
Епископ канадски Георгије са премијером Канаде Жаком Кретјеном, патријархом српским Павлом и епископом нишким Иринејем, 1994. године
-
Митра епископа Георгија
.jpg){kind=link}
Извори
уреди- ^ „Његово Преосвештенство Епископ канадски к. Георгије (1984 – 2015)”. Архивирано из оригинала 02. 11. 2023. г. Приступљено 02. 11. 2023.
- ^ Двадесет година на челу српске цркве у Канади („Новине Торонто”, 8. октобар 2004)
- ^ Вујчић, Првослав (2007-01-01). „Осамсто година измирења браће” (на језику: српски). Урбани књижевни круг. Архивирано из оригинала 15. 5. 2024. г. Приступљено 2024-05-15.
- ^ Епископ Георгије почасни члан Удружења књижевника Србије (СПЦ, 23. новембар 2011)
- ^ Његово преосвештенство Владика Георгије – Тридесет година на трону епархије („Новине Торонто”, 10. октобар 2014)
- ^ Освештана реновирана црква брвнара (СПЦ, 2. јун 2014)
- ^ Саопштење за јавност (СПЦ, 28. април 2015)
- ^ Саопштење за јавност (СПЦ, 20. мај 2015)
- ^ Обрт на заседању Сабора СПЦ – владика Георгије трајно разрешен („Политика”, 20. мај 2015)
- ^ „Crown Drops Charges Against Bishop Georgije” (на језику: енглески). Cision. 12. 9. 2018. Приступљено 21. 10. 2024.
- ^ Представљен Ковчежић успомена Владике канадског Георгија (СПЦ, 8. септембар 2011)
Спољашње везе
уреди- Епископ канадски Георгије: Не може се служити Богу и богатству („Печат”, 6. октобар 2011)
- Епископ канадски Георгије (интервју): Речи говоре, а примери привлаче („Глас са Цера”, 3. децембар 2011)
