Википедија

Вакцина против ковида 19

Истраживање вакцине против ковида 19, сложен је процес покренут јануара 2020. у преко 40 лабораторија у свету, са циљем да се развије потенцијална вакцина против новог коронавируса, која постаје не само медицинска већ и геополитичка трка за вакцином.

Вакцина против болести COVID-19
Да би се дошло до ове фазе — примене вакцине против ковида 19, у за то опремљеним центрима (на слици) прошло је мање од годину дана
ICD-9-CM99.3-99.5

Биотехнолошка компанија Модерна у априлу 2020. могла би да почне тестирање на људима, али тешко је да би вакцина коју развија могла да буде у масовној употреби пре марта 2021. године, што би било екстремно брзо.[1] У трку за вакцином ушло је више од 130 истраживача у различитим фазама клиничког тестирања, које има четири. У другој половини 2020. године само је неколико кандидата ушло у трећу фазу, која најдуже траје и која је једна од преломних у развоју сваке вакцине.[1]

Најава да ће се вакцина добити на јесен 2020. године према мишљењу многих је била је превише оптимистична, јер постоје бројне препреке пре него што глобална имунизација буде могућа.[2]

Више од 50 вакцине против ковида 19 су тренутно у фази 1–3 клиничких испитивања. Са новим напретком о коме се извештава такорећи сваког дана, велики део света почиње да гледа у будућност након пандемије ковида 19.

Опште информације

уреди
 
Дијаграм Канцеларије за одговорност Владе САД, који упоређује традиционални временски период развоја вакцине са могућом убрзаном временским током

У моменту када је Светска здравствена организација прогласила пандемију ковида 19, покренута је велика активност широм света стручњака који раде не развоју вакцине, јер једино она може да спречи да се људи разболе од респираторне инфекције изазване новим вирусом корона типа САРС-КоВ-2.

Око 35 компанија и око 40 научних института ушло је у трку с временом, од којих бар четири компаније имају вакцине у истраживању које за сада тестирају на животињама. Брзина којом ће те компаније напредовати у прављењу вакцина-кандидата ослања се у највећој мери прво на разумевање како да се развије вакцина за друге коронавирусе, а онда за САРС-КоВ-2, јер он има између 80% и 90% одсто генетског материјала као и САРС, зато се тако и зове. Оба вируса имају РНК унутар сферне протеинске капсуле прекривене шиљцима, којима се закаче за рецепторе на површини ћелија плућа код човека, након чега се, захваљујући том рецептору убрзо нађу у ћелији.

Око 47 вакцина ради се само у Русији, а три прототипа руске вакцине против коронавируса показала су своју ефикасност. 141 прототип вакцина развијен је широм света, а неки тврде да се ради знатно више пројеката.[3]
 
Истраживање вакцине је дуг и мукотрпан процес који се изводи лабораторијским условима
 
Истраживање вакцине против ковида 19 у специјализованим лабораторијама врши се у специјализованом заштитном оделу

Иако је истраживање вакцина против коронавируса интензивније је започето с почетка 21. века, када су они изазвали две епидемије - од 2002. до 2004. године то је био САРС у Кини и 2012. године МЕРС у Саудијској Арабији. Мешутим рад на вакцинама је касније, када је опасност прошла, одложен.

Имајући у виду да када се вируси нађу унутар ћелије, они преузимају контролу над њеним механизмом за размножавање и почиње да се копирају. На крају, ћелија плућа страда у том процесу, а вирус прелази на следећу. На сличном принципу раде и све вакцине које: људском имуном систему дају патоген, комплетан или само његов део, и то у малој количини како би га подстакли да произведе антитела против вуруса. Антитела касније могу бити мобилисана брзо уколико се организам нађе на удару вируса у свом природном облику.

Врсте вакцина

уреди

Према технологије производње вакцине се могу поделити у три основне врсте:

  • Вакцина добијена од целог инактивисаног вируса
  • Вакцине које користе вирални вектор (аденовирусни вектор)
  • Вакцине засноване на мРНА молекулу. Ове вакцине спадају у иновативну технологију, која је омогућена захваљујући истраживањима у којим је водећи допринос дала Каталин Карико.

мРНА вакцине

уреди

мРНА вакцине користе РНК која даје ћелијама примаоца упутства како да направе протеин (или део протеина) клице.[4]

 
Дијаграм рада РНК вакцине. Мессенгер РНК садржана у вакцини улази у ћелије и преводи се у стране протеине, који покрећу имуни одговор.

Неколико вакцина против ковида19, укључујући вакцине Pfizer–BioNTech ковид19 и Moderna COVID‑19 vaccine, развијено је да користи РНК за стимулисање имунолошког одговора. Када се унесе у људско ткиво, вакцина садржи или самореплицирајућу РНК или РНК (мРНК), који узрокују да ћелије експримирају САРС-КоВ-2 шиљасти протеин. Ово учи тело како да идентификује и уништи одговарајући патоген. РНК вакцине често, али не увек, користе РНК модификоване нуклеозиде. Испорука мРНК се постиже коформулацијом молекула у липидне наночестице које штите РНК нити и помажу њихову апсорпцију у ћелије.[5][6][7][8]

 
Платформе за вакцине које се користе за САРС-КоВ-2. Вакцине против целих вируса укључују и атенуиране и инактивиране облике вируса. ��ротеинске и пептидне подјединице вакцине се обично комбинују са адјувансом да би се побољшала имуногеност. Главни нагласак у развоју вакцине против САРС-КоВ-2 био је на коришћењу шиљака целог протеина у његовом тримерном облику, или његових компоненти, као што је РБД регион. Развијено је више вакцина вирусних вектора који се не реплицирају, посебно фокусираних на аденовирус, док је мањи нагласак стављен на конструкте вирусних вектора који се реплицирају.[9]

РНК вакцине су биле прве вакцине против ковида19 које су одобрене у Уједињеном Краљевству, Сједињеним Америчким Државама и Европској унији.[10][11]

Одобрене вакцине овог типа су вакцине Pfizer–BioNTech и Модерна.[10][11] CureVac COVID-19 vaccine из CureVac-а није успела у клиничким испитивањима.[12]

 
Дијаграм рада РНК вакцине. Месинџер РНК садржана у вакцини улази у ћелије и преводи се у стране протеине, који покрећу имуни одговор.

Тешке алергијске реакције су ретке. У децембру 2020. године, 1.893.360 првих доза Pfizer–BioNTech COVID‑19 vaccine вакцине резултирало је у 175 случајева тешке алергијске реакције, од којих је 21 била анафилакса.[13] За 4.041.396 давања дозе вакцине Moderna COVID‑19 vaccine у децембру 2020. и јануару 2021. године, пријављено је само десет случајева анафилаксе.[13] Липидне наночестице (ЛНП) су највероватније биле одговорне за алергијске реакције.[13]

Векторске вакцине против аденовируса

уреди

Вирусне векторске вакцине користе генетски материјал, који ћелијама примаоца даје упутства за прављење протеина клице. Ове вакцине такође садрже другачији, безопаснији вирус који помаже да се генетски материјал унесе у ћелије примаоца.[4]

Ове вакцине као примери вирусних векторских вакцина које се не реплицирају, већ користе аденовирусну шкољку која садржи ДНК која кодира протеин САРС-КоВ-2.[14][15] Вакцине засноване на вирусним векторима против ковида 19 се не реплицирају, што значи да не праве нове вирусне честице, већ производе само антиген који изазива системски имуни одговор.

Овлашћене вакцине овог типа су:

  • Оксфорд-АстраЗенека ковид 19 вакцина 19,[16][17][18]
  • Спутњик В ковид 19,[19]
  • Convidecia и Janssen COVID‑19 vaccine.[20][21]

Convidecia и Janssen COVID‑19 vaccine су једнократне вакцине које нуде мање компликовану логистику и могу се чувати у обичном фрижидеру неколико месеци.[22][23]

Спутњик В користи Ад26 за своју прву дозу, која је иста као Јансенова једина доза, и Ад5 за другу дозу, која је иста као једина доза вакцине Convidecia.[24]

Дана 11. августа 2021, програмери Спутњика В предложили су, с обзиром на пораст случаја Делта соја, да Фајзер тестира компоненту Ад26 (названу њеном лајт верзијом) као појачивач.[25]

Раст случајева Делта соја у САД и Израелу показује да је мРНА вакцинама потребан хетерогени појачивач за јачање и продужење имунолошког одговора. Спутник В је показао ефикасност од 83,1% у односу на Делта сој. Данас РДИФ нуди Фајзеру да започне пробну верзију са Спутњик Лајтом као појачивачем.

Инактивиране вирусне вакцине

уреди

Инактивиране вакцине користе убијену верзију клице.[4]

Инактивиране вакцине се састоје од вирусних честица које се узгајају у култури, а затим убијају коришћењем метода као што су топлота или формалдехид како би се изгубила способност производње болести, док и даље стимулише имуни одговор.[26]

Овлашћене вакцине овог типа су:

  • CoronaVac (Кина)[27][28][29]
  • Sinopharm BIBP[30] и WIBP vaccines (Кина)
  • Covaxin (Индија);
  • CoviVac (Русија).[31]
  • QazVac (Казахстан).[32]
  • COVIran Barekat (Иран).[33]
  • Valneva COVID‑19 vaccine (у клиничком испитивању)19.[34]

Подјединичне вакцине

уреди

Подјединичне вакцине представљају један или више антигена без уношења целих честица патогена. Антигени који су укључени су често протеинске подјединице, али могу бити било који молекул који је фрагмент патогена.[35]

Овлашћене вакцине овог типа су пептидне вакцине:[36][37][38]

  • EpiVacCorona,
  • ZF2001,
  • MVC-COV1901,
  •  
    Вакцинација становника Кубе коњугованом вакцином Soberana 02
    Corbevax.

Вакцине са одобрењем на чекању укључују вакцине:

Вакцина В451 је раније била у клиничким испитивањима, која су прекинута јер је откривено да вакцина може потенцијално да изазове нетачне резултате за накнадно тестирање на ХИВ.[40]

Интраназалне

уреди

Интраназалне вакцине циљају имунитет преко носне слузокоже која је портал за улазак вируса у тело.[41][42] Ове вакцине су дизајниране да стимулишу назалне имуне факторе, као што је ИгА.

Поред инхибиције вируса, назалне вакцине обезбеђују лакоћу администрације јер нису укључене никакве игле (и пратећа фобија од игле).[43]

Вакцине за нос су одобрене и за друге инфекције, као што је грип.[43][44] Од 2021. само једна назална вакцина, Флумист (САД); Флуенз Тетра (Европска унија) је била одобрена у Сједињеним Државама и Европи за употребу као вакцина против грипа.[44]

Друге врсте

уреди

Друге врсте вакцина које су у клиничким испитивањима укључују:

  • вакцине налик вирусу,
  • вакцине са више ДНК плазмида,[45][46][47][48][49][50]
  • најмање две лентивирусне векторске вакцине,[51][52]
  • најмање две лентивирусне векторске вакцине,[53]
  • коњуговане вакцине и
  • вакцине вирус везикуларног стоматитиса који показује САРС‑КоВ‑2 шиљасти протеин.[54]

Научници су истраживали да ли постојеће вакцине за неповезана стања могу да ојачају имуни систем и смање озбиљност инфекције ковида19.[55]

Постоје експериментални докази да Бесеже вакцина против туберкулозе има неспецифичне ефекте на имуни систем, али нема доказа да је ова вакцина ефикасна против ковида19.[56][57][58][59]

Тренутно одобрене вакцине против ковида 19

уреди

На доњој табели приказане су 23 до сада одобрене вакцине, категорисане по типу, на основу начина на који функционишу и њихова ефикасност.[60]

Тренутно одобрене вакцине против ковида 19[60]
Назив Произвођач Врста вакцине Проценат ефикасности
BNT162b2 (Comirnaty) Pfizer-BioNTech мРНА 95%
mRNA-1273 Moderna мРНА 94.5%
TAK-919* Takeda мРНА 94.5%
Ad26.COV2.S Janssen (Johnson & Johnson) вирални вектор 66%
AZD1222 (Vaxzevria) Oxford-AstraZeneca вирални вектор 81.3%
Поуздани извор
Covishield** Serum Institute of India вирални вектор 81.3%
Ad5-nCov CanSino вирални вектор 65.28%
Sputnik V Gamaleya Viral vector 91.6%
Поуздани извор
Sputnik Light Gamaleya вирални вектор 79.4%
Covaxin Bharat Biotech инактивиран 80.6%
BBIBP-CorV Sinopharm (Beijing) инактивиран 79.34%
Поуздани извор
Inactivated (Vero Cell) Sinopharm (Wuhan) инактивиран 72.51%
CoronaVac Sinovac инактивиран 50.38%
CoviVac (KoviVac) Chumakov Center инактивиран непознат
QazCovid-in (QazVac) Kazakhstan RIBSP инактивиран непознат
SARS-CoV-2 Vaccine (Vero Cells) Minhai Biotechnology Co инактивиран непознат
COVID-19 inactivated vaccine (COVIran Barekat) Shifa Pharmed Industrial Co инактивиран непознат
RBD-dimer Anhui Zhifei Longcom протеинска подјединица непознат
EpiVacCorona FBRI протеинска подјединица непознат
CIGB-66 (Abdala) Center for Genetic Engineering and Biotechnology протеинска подјединица 92.28%
MVC-COV1901 Medigen протеинска подјединица непознат
COVAX-19 (SpikoGen) Vaxine/CinnaGen Co протеинска подјединица непознат
ZyCoV-D Zydus Cadila ДНК поуздан извор 66.6%

Напомена: свака од ових вакцина добила је дозволу за употребу у најмање једној земљи.

* ТАК-919 је Модерна вакцина произведена за Јапан.

** Covishield - Oxford-AstraZeneca вакцина произведена је за Индију.

Упоредни приказ вакцина

уреди
Упоредни приказ главних карактеристика вакцина против ковида 19[61]
Држава Тип Дозирање Успешност Чување
Бајонтек и Фајзер   —   РНК 2 дозе 90% -70 °C
Модерна   РНК
(део генетског кода вируса)		 2 дозе 95% -20 °C до 6 месеци
Aстра-Зенека и Унверзитет у Оксфорду   Вирални вектор 2 дозе Јак имунолошки
одговор		 Температура фрижидера
Гамалеја
(Спутник В)		   Вирусни вектор
(генетски модификован вирус)		 2 дозе 91.6% Температура фрижидера
Синовак
(Коронавак)		   инактивисана вакцина 2 дозе 79.38% [62] +2 до 8 °C

Ограничавајући фактори

уреди
 
Један од ограничавајућих фактора је чување и транспорт вакцине на нискум температурама

Како се имунизација, уобичајено, постиже коришћењем живог, и/или ослабљеног вируса или делом или целим вирусом који је топлотно или хемијски деактивиран, ове методе могу имати и недостатке:

  • Живи вирус може да настави да се развија у телу домаћина, и чак повратити своју вирулентност и примаоца учинити болесним.
  • Веће дозе или имунизација из више делова у којима се користи неактиван вирус морају достићи неопходан ниво заштите.

Имајући наведено у виду неки од пројеката за заштиту од ковида 19 ослањају се на ове тестиране приступе, док други користе новије технологије, а то захтева бројне процедуре тестирања, покушаја и погрешака које траје и читаву деценија, па чак и дуже, да се дође до безбедне вакцине.

Кина

уреди

Овако брзом развоју вакцине нико се није надао. То су, највећим делом, омогућили кинески стручњаци који су радили на секвенционирању генетског материјала вируса САРС-КоВ-2 који изазива респираторно обољење ковид 19. Кина је поделила своја сазнања, на глобалном нивоу још почетком јануара 2020. године, и тиме омогућила истраживачима широм света да узгајају вирус и проучавају механизме његовог продора у ћелије људи.

Почетком априла 2020. године Кина је одобрила тестирање две експерименталне вакцине против ковида 19 на људима, у новој борби против коронавируса која се сада фокусира на импортоване случајеве заразе, посебно из суседне Русије.[63]

САД

уреди

Прва таква вакцина настала у бостонској биотехнолошкој компанији Модерна, где тестирање на људима најављују за април. Многе лабораторије и институти у САД ушли су у трку за креирање вакцине против ковида 19, јер је то, између осталог, ствар престижа, али и профита за земљу - произвођача.

Русија

уреди
 
Вакцинација у Москви

Руководилац Федералне медицинско-биолошке агенције Вероника Скворцова саопштила је 20. марта 2020. да ће вакцина против вируса САРС-КоВ-2 највероватније бити готова кроз 11 месеци.

Израдом вакцина бави се Државни научни центар за вирусологију и биотехнологију Вектор, који је започео истраживања на животињама. Тренутно су направљена три прототипа вакцине који представљају рекомбинентне протеине на бази епитопа површинског С-протеина САРС-КоВ-2, на основу испитивања имуногености код мишева. Према резултатима ових истраживања научници ће одредити најперспективније и најбезбедније прототипове.

Међутим руски научници смарају да вакцина можда може почети да се користи до краја 2020. године, и наводе да је:[3]

Француска

уреди

Француски научници из Институт Пастер тренутно су почели да раде на модификовању вакцине за мале богиње како би „преварили“ тело да производи антитела против новог коронавируса. Институт Пастер основан је 1887. године,до сада је био један од светских предводника у борби против тифуса, туберкулозе, полиомилијелитиса, жуте грозницу, ХИВ-а и других болести, а тренутно, скоро свих 133 одељења института фокусирано је на пандемију ковида 19.[64]

У јануару, научници на „Пастеру“ су први у Европи завршили потпуно секвенцирање генома новог коронавируса, само неколико дана након првог случаја ковида 19 у Француској. Био је то важан корак у разумевању мутације вируса након првобитне епидемије у Вухану.

Циљ истраживања је да се прилагођава уобичајена вакцина за мале богиње да садржи појединачан протеин из вируса САРС-КоВ-2, у нади да се тако може покренути имуна реакција тела, као што је то случај са тренутном ММР вакцином која штити људе од морбила (малих богиња), заушки и рубеле (црвенке).[64]

Ова стратегија је већ дала резултате у прототипу вакцине против вируса чикунгуња, који годишње инфицира милионе у југоисточној Азији и Африци и изазива отицање зглобова, болове у мишићима и осипе. Може да буде смртоносан по веома младе и старе особе.[64]

Предвиђа се да би тестирање вакцине на људима могло да почне за годину дана, јер је научницима потребно време да тестирају вакцину и виде да ли има неке негативне споредне ефекте, како би их спречили или умањили, јер имунолошка реакција, може да буде смртоноснија него сама болест. Према томе Нетестирана или пожурена вакцина била би опасна сматрају француски виролози.[64]

Тренутно стање у истраживању вакцина (новембар 2020)

уреди

С краја новембра 2020. године, према извештајима из РТС, Ројтерса, Вашингтон поста, Јуроњуза, следећих пет фармацеутских компанија за сада предњачи у истраживањима вакцине против ковида 19:[65]

Бајонтек и Фајзер

уреди
 
Бочице са вакцином Бајонтек и Фајзер

У Сједињеним Америчким Државама и Немачкој вакцина Бајонтека и Фајзера, која се прима у две дозе, прошла је крајем новембра 2020. године и трећу, финалну фазу тестирања. Резултати су показали да је вакцина ефикасна у 95% случајева у спречавању благих и тешких облика инфекције ковидом 19, чак и код старијих људи, као и да нема озбиљних ризика по здравље.

Фајзер је најавио да ће до краја године имати спремних 50 милиона доза вакцина, што је довољно да се заштити 25 милиона људи.

Велика Британија

Велика Британија је 7. децембра 2020. године постала прва западна земља која је почела да вакцинише своје становништво против нове инфекције коронавирусом - вакцином коју су развили Фајзер и Бајонтек. Британија је од компаније Фајзер наручила 40 милиона доза вакцине, што је довољно за мање од трећине становништва од 67 милиона, с обзиром да вакцину треба дати у две дозе како би особа стекла имунитет. Британско тржиште ће овом вакцином обезбедити производни погон компаније Фајзер у белгијском граду Пурсу, једном од највећих производних центара са преко 2.600 радника.[66]

САД

Почетком децембра 2020. године америчка агенција за лекове одобрила је за употребу вакцину коју су развили Фајзер и Бајонтек. Након тога започета је огромна логистичка операција која укључује савезне и државне владе, приватне компаније и здравствене раднике, како би се вакцина из компаније Фајзерове фабрике у Каламазуу у држави Мичиген, авионима брзо дистрибуир��ла у ограниченим количинама широм Сједињених Америчких Држава. За ову намену Фајзер је направио посебне контејнере за транспорт вакцина, а сензори са ГПС-ом пружају компанији могућност праћења сваке испоруке и буде сигурна да су и даље довољно охлађене.[67]

Европска унија

Европска комисија је 21. децембра 2020. године дала коначно одобрење за вакцинацију против ковида 19 вакцином Бајонтек и Фајзер и препоручила да вакцину треба да приме особе старије од 16 година.[68]

Недељу дана касније, тачније 27. децембра 2020. године са симболичним бројем од 9.750 доза, по чланици, започета је истовремено вакцинација у свим земљама Европске уније.[69][70]

Према наводима из интерног документа, који преноси новинска агенција Ројтерс:

ЕУ плаћа 15,50 евра по дози за вакцину коју су развили немачки Бајонтек и амерички Фајзер. Договорена је цена за укупно 300 милиона јединица вакцине.
Прерачунато, са 18,90 долара, то је мало испод цене коју плаћају САД, а то је 19,50 долара по јединици вакцине за првих 100 милиона доза истог производа. Документ о ценама из ЕУ датиран је 18. новембара и прослеђен је интерно у ЕУ након што је та заједница држава 11. новембра саопштила да је склопила уговор о снабдевању са Бајонтеком и Фајзером.[68]

Србија

Тачно 293 дана откако је у Србији забележен први случај ковида-19, 24. децембра 2020. почела је вакцинација против корона вируса 4.753 особа првом дозом, колико је стигло у Србију, првоодобрене вакцине за употребу у Р. Србији произвођача Бајонтек и Фајзер.[71]

Модерна

уреди
 
Бочица са вакцином Модерна

У САД је америчке компаније Модерна после тестирања показала ефикасност вакцине од 95%. У процесу тестирања вакцине учествовало је 30.000 људи. Једној половини испитаника су дате две дозе вакцине у размаку од четири недеље, док су остали добили лажну вакцину.

Анализа је извршена на првих 95 учесника који су пријавили симптоме ковида 19, а испоставило се да је њих 90 било подвргнуто лажном третману.

Као и Фајзерова вакцина, прима се у две дозе (друга четири недеље након прве). Вакцина се чува на -20 °C, што би могло да олакша дистрибуцију и чување.

У изјави објављеној крајем децембра 2020. године на веб страници Модерне наводи се да фармацеутска компанија верује да је вакцина ефикасна против мутираног облика вируса, који се брже шири, и додаје да ће се и даље спроводити тестови како би се постигли поуздани резултати.[72]

Америчка Управа за храну и лекове издала је дозволу за хитну употребу за вакцину коју је развила компанија Модерна, након одобрења које је раније у САД добила вакцина компанија Фајзер и Бајонтек.

Америчка Управа за храну и лекове одобрење је издала дан након што је саветодавни одбор агенције одобрио издавање дозволе за вакцину коју је развила компанија „Модерна” и недељу дана након што је одобрена вакцина компанија Фајзер и Бајонтек.[72]

Очекује се да ће вакцина Модернина бити употребљена на локацијама до којих је теже доћи, као што су болнице у селима, јер вакцина мора да се чува на ниским температурама, али не толико ниским колико захтева вакцина компанија Фајзер и Бајонтек.

Вакцина је заснована на сличној технологији као и вакцина компанија Фајзер и Бajoнтек. Компанија је саопштила да ће испоручити око 20 милиона доза америчкој влади у току 2020. године. У првом кварталу 2021. године глобално ће бити испоручено између 100 и 125 милиона доза вакцина, од којих између 85 и 100 за становнике САД.[73]

Спутњик В

уреди
 
Бочице са вакцином Спутњик В

У Русији је вакцина названа Спутњик В, произведена је у Институту Гамалеј и Министарству одбране, и по наводим произвођача ефикасна је у 95% случајева.

Вакцина Спутњик В прима се у две дозе и за грађане Руске Федерације биће бесплатна, а за остале како се наводи на званичном сајту, на међународном тржишту коштаће мање од 10 долара.

Чува се на температури од +2 до +8 степени, а произвођачи најављују да би, почев од 2021. године, могли да произведу и до 500 милиона доза годишње. Они који су већ резервисали вакцину, прве испоруке могли би да добију до марта 2021. године.

Ова вакцина је доспела и у Србију и тренутно је у фази добијања дозволе за употребу.

Белорусија је прва земља после Русије која је 21. децембра 2020. регистровала вакцину Спутњик В. Прва клиничка испитивања ове вакцине изван Русије су такође почела у Белорусији 1. октобра 2020.

Србија

Агенција за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) издала је 31. децембра 2020. увозну дозволу за 2.400 доза руске вакцине Спутњик В, рекао је за "Танјуг" Павле Зелић из АЛИМС-а, пошто је вакцина испунила све услове прописане законом и по законским актима, чиме је потврђен њен квалитет, ефикасност и безбедност.[74]

Aстра-Зенека и Унверзитет у Оксфорду

уреди

Са подацима о ефикасности вакцине изашла је и британско-шведски фармацеутски гигант Астра-Зенека, који цепиво развија у сарадњи са Универзитетом у Оксфорду.[75] Вакцина, развијена у Оксфорду, је класична вакцина, слична руској, коју је развио Центар за епидемиологију и микробиологију Гамалеја.[76]

И ова вакцина прошла је трећу ф��зу тестирања, након чега је показано да је ефикасно спречила обољевање од ковида 19 у 90% случајева када је давање половине дозе праћено једном целом. У другом режиму дозирања, када су учесницима дате две целе дозе, вакцина је била ефикасна у 62% случајева.[75]

 
Тромбоза након Астра-Зенека вакцине

У просеку, вакцина је показала 70% ефикасности, након прве дозе али истраживачи тврде да се исправним дозирањем у две дозе она може задржати на жељених 90%.[75][76][77]

Да је вакцина безбедна говори податак да је само три од 23.745 учесника током испитивања од 3 месеца имало озбиљније нежељене реакције које су вероватно били повезани са вакцином. Сви учесници су се опоравили или се опорављају и остају на даљем посматрању.[75]

Почетком децембра 2020. године је дошло до обрта ситуације пошто су компанија и Универзитет признали да је дошло до грешке током тестирања вакцине. То је покренуло многа питања о прелиминарним резултатима које су објавили.

Испитивање ове вакцине било је пропраћено и мини-скандалом у септембру 2020. године, пошто је волонтер у Бразилу, који је учествовао у тестирању, преминуо. Испоставило се да је он добио упалу кичмене мождине, а испитивање вакцине је убрзо настављено.

Вакцина се чува на температурама, које се постижу чувањем у обичном фрижидеру, лако се транспортује и дистрибуира, а има и ниску цену која износи две фунте.[76]

Британско Министарство здравља је последњих дана децембра 2020. саопштило да је вакцина против коронавируса, коју су произвели Универзитет Оксфорд и Астра Зенеца, одобрена је за употребу у Великој Британији, и наручило 100 милиона доза ове вакцине, што је довољно за вакцинацију 50 милиона људи.[77]

Вакцинација у Великој Британији започела је 4. јануара 2021. године у Оксфорду где је вакцина и развијена - у локалној болници, која носи име Винстона Черчила. Наставиће се у у око сто болница и преко седамсто локалних лекарских ординација, са циљем да се вакцинише два милиона људи недељно.[76]

Синовак

уреди
 
Испитивање на волонтерима у Индонезији вакцине Синовак

У Кини се тренутно ради на развоју најмање пет вакцина против коронавируса, док су четири кинеске вакцине ушле су трећу, завршну фазу испитивања, а међу њима и она компаније Синовак под називом Короновак. Пекиншки Институт за биолошке производе наводи да је вакцина ефикасна у 79,34% случајева.[62]

Тренутно се чекају резултати испитивања на волонтерима у Бразилу, Индонезији и Турској, након чега ће бити објављени подаци о ефикасности.

Како је у септембру пренела агенција Ројтерс, и Србија и Пакистан пристале су да учествује у трећој фази испитивања. Вакцина се тестира на 50.000 људи у 10 земаља.

Тврди се да је једна од главних предности Короновак вакцине то што може да се чува на стандардној температури фрижидера, између 2 и 8 °C, као и оксфордска вакцина, која је направљена од генетски модификованог вируса који узрокује прехладу код шимпанзи. Поређења ради вакцина Модерне мора да се чува на -20 °C, а Фајзерова на чак -70 °C. То значи да је и кинеска вакцина много подобније земљама у развоју које можда неће моћи да складиште велике количине вакцине на тако ниским температурама.[61]

Кина је условно одобрила за употребу вакцину Короновак компаније Синофарм, што значи да је истраживање вакцине још увек у току, објавила је кинеска Национална управа за медицинске производе 30. децембра 2020. Реч је о неактивној вакцини, што значи да је вирус узгојен у лабораторији, а затим убијен, након чега се клица убризгава у тело да би се створио имуни одговор организма.[62]

Иако је Кина била спорија у одобравању вакцине од других земаља, већ неколико месеци вакцинише људе са три различите вакцине које су у завршним фазама испитивања, пише Ројтерс.
Чајна морнинг пост објавио је да ће до лунарне нове године у фебруару бити вакцинисано 50 милиона грађана Кине из високо приоритетних група.[62]

Списак регистрованих и одобрених вакцина на глобалном нивоу

уреди

Став јавности према вакцини

уреди

Да ли треба да примим вакцину против ковида 19?

Било који облик медицинског третмана носи ризике, али у многим случајевима они су надјачани предностима.

Поуздани извор препоручују да се људи вакцинишу како би се сузбило ширење вируса који изазива ковид 19, осим у врло специфичним околностима.

Како примање вакцине не гарантује потпуну заштиту од ковида 19, вакцинисани морају да наставе да се придржавају смерница за социјално дистанцирање, да носе маске у јавности и често перу руке, спроводе и друге мере предострожности.

Извор:Should I receive a COVID-19 vaccine?

Према прелиминарним истраживањима ��ко 10% јавности вакцину сматра несигурном или непотребном, што повећава ризик од даљњег ширења вируса узрочника ковида 19. Средином 2020. године процене из два истраживања биле су да би 67% или 80% људи у САД прихватило вакцину против ковида 19, уз велике разлике у нивоу образовања, радном статусу, раси и географском положају.[78]

Анкета коју је спровела National Geographic i Morning Consult показала је полне разлику у спремности за вакцинацију против ковида 19 у САД, па је тако 69% испитаних мушког пола рекло је да ће примити вакцину, насупрот само 51% жена. Анкета је показала позитивну повезаност између нивоа образовања и спремности за вакцинацију.[79]

У Немачкој је спремност за вакцинацију опала на минимум од почетка епидемије. Главни разлог је страх од нежељених ефеката, и на почетку вакцинације у децембру 2020. године, тренутно је мање од половине Немаца спремно за вакцинацију. У истраживању спроведеном у другој недељи децембра, само 48% Немаца рекло је да ће бити вакцинисани, извештава Мониторинг који је установио Универзитет у Ерфурту и Институт Роберт Кох. У тој анкети 40% испитаника рекло је да прво жели да сачека са одлуком, а 11% је одбија да се вакцинише.[80]

Негативне последице пандемије ковида 19 на остале вакцинације

уреди

У Сједињеним Америчким Државама, Центри за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) известили су да је текућа пандемија ковида 19 штетно утицала на закон прописана рутинске педијатријске вакцинације. Пад је забележен код препоручених вакцина у детињству, против грипа, као и код других вакцина вакцина у сличном периоду прошле године. Силазни тренд започео је недељу дна након националне ванредне декларације у вези са ковидом 19.[81]

Светска здравствена организација (ВХО) приметила је сличне забринутости и на глобалном нивоу, са ризиком од епидемија дифтерије, морбила и полиомијелитиса код милиона невакцинисане деце.[81]

Стога стручњаци тврде да је потребан свеобухватан план како би се избегла „фатална олуја“ заразних болести, до које може доћи у дечијем узрасту „због пада обухвата вакцинацијом испод задатих вредности“.[81]

Мелинда Вартон, директор Одељења за имунизационе услуге при ЦДЦ, наглашава...

... да деца која су имала кашњења у примању вакцина морају да сустигну осталу децу што је пре могуће. Хитност није само због непосредне забринутости због потенцијалних избијања болести попут морбила, већ и због тога што се ове јесени и зиме очекује „судар“ грипа и ковида 19.[81]

Избор вакцине

уреди
 
Дозе вакцине против ковида 19 које се примењују на свим континентима од 11. октобра 2021. За вакцине које захтевају више доза, рачуна се свака појединачна доза. Пошто иста особа може примити више од једне дозе, број доза може бити већи од броја људи у популацији.

У већини земаља у којима је започета вакцинација, свакоме држава може понудити вакцинисање против ковида-19, али за сада неће постојати одабир вакцине коју неко жели примити. Такав избор није могућ због тренутне оскудице.

Две вакцине компанија "Бајонтек-Фајзер" и "Модерна" које су тренутно одобрене у ЕУ "једнако су ефикасне и сигурне",[82] тако да се друге вакцине (за које поступак одобрења још није завршен) не могу примити.

Трајање имунитета

уреди

Пуно трајање имунитета за сада је даље непознато, пре свега због краткоће времена истраживања и могућих промена у појединим сојевима вируса.

Имуни одговор на коронавирус гради се постепено, и може да опстане дужи период. После осам месеци, како је рекла Данијела Веископф,[83] већина оних који су инфицирани и опорављени, и даље имају релативно стабилан имунитет, а како ће то бити након пријема вакцине то ће се знати тек након годину и више дана.

Бустер доза

уреди

Након најновијих сазнања заузет је став да претходно вакцинисане особе код којих је од давања друге дозе вакцине прошло најмање пет месеци могу да приме и трећу (бустер) дозу вакцине против ковида 19 и тиме појачају имуни одговор.[84]

Вакцинисаним особама у две дозе, од 13. августа 2021. године у оквиру препоручене имунизације против заразне болести дата је могућност да особа која се вакцинише изабере врсту вакцине која ће бити примењена као трећа (бустер) доза.[84]

Трећа (бустер) доза вакцине против ковида 19 примењује се код свих особа код којих је завршена примoвакцинација (примљене две дозе вакцине) и то:[84]

  • након најмање пет месеци од давања друге дозе, код особа које су претходно примиле две дозе mRNK (Бајонтек-Фајзер) или векторске вакцине (Спутњик В, Астра Зенека);
  • након најмање четири месеца од давања друге дозе, код особа које су претходно примиле две дозе инактивисане вакцине (Синофарм);
  • након најмање пет месеци од давања додатне, треће дозе, код особа са урођеним или стеченим ослабљеним имунитетом

Нежењена дејства

уреди

Вакцине омогућавају телу да изгради имунитет активирањем Т и Б лимфоцита, ћелија које, препознају циљани вирус и производе антитела за борбу против њега. Ни једна вакцина не може да изазове ковид 19, јер ни једна вакцина не садржи комплетан облик вируса који је одговоран за ову болест.[60]

Док тело ствара имунитет, нормално је да особа доживи мање нежељене ефекте.

Стопа инциденције за нежељене реакције

уреди

Стопа инциденције за нежељене реакције на лек (АДР) (препорука ЦИОМС-а) може се представити као:

Кратак преглед безбедносног профила вакцина против ковида 19.[85]
Нежељене реакције Учесталост Симптоми
Веома честе ˃ 10% Бол на месту убода
Честе 1%-10% Пролазна грозница, умор, главобоља, дијареја.
Црвенило, оток, свраб, и стврдњавање ткива на месту убода.
Ретке ˂ 1% Осип по кожи на месту убода.
Мучнина и повраћање, свраб на месту где није дата инјекција, бол у мишићима, артралгија, поспаност, вртоглавица итд.
Озбиљна нежељена реакција Није забележена никаква озбиљна нежељена реакција у вези са вакцином.

Могуће нежељени ефекти

уреди

Према Центру за контролу и превенцију болести (ЦДЦ)[86] и података Светске здравствене организације (СЗО)[87] уобичајени нежељени ефекти вакцине против ковида 19 укључују:[60]

Могуће нежељене реакције вакцина против ковида 19.[60]
Нежељене реакције Симптоми
Веома честе Бол на месту убода
Честе Пролазна грозница, умор, главобоља, пролив (дијареја)
Црвенило, оток, свраб, и стврдњавање ткива на месту убода
Ретке Осип по кожи на месту убода
Мучнина и повраћање, свраб на месту где није дата инјекција, бол у мишићима, артралгија, поспаност, вртоглавица итд.
Озбиљна нежељена реакција До сада није забележена никаква озбиљна нежељена реакција у вези са вакцином

Особа такође може доживети нежељене ефекте око места убризгавања, што је обично надлактица. То може укључивати оток, бол, црвенило, осип који сврби и друге благе облике иритације коже.[60]

Здравствене власти признају да свака од 15 одобрених вакцина против ковида 19 може изазвати нежељене ефекте, који нису неочекивани. Они су често благи и трају само неколико дана.

Свака установа за вакцинацију у Сједињеним Америчким Државама мора да пријави специфичне симптоме након вакцинације, познате као нежељени догађаји, владином систему за пријаву нежељених догађаја (ВАЕРС). Појединци могу поднети извештаје и преко ВАЕРС портала.

Слични системи постоје и у другим земљама, док Европска унија тражи од вакцинисаних да пријаве сумњу на нуспојаве свом медицинском особља или попуне онлајн формулар.[88]

Србија

Све регистроване нежељене догађаје након имунизације од стране здравствених радника треба у што краћем року пријавити надлежном институту/заводу за јавно здравље и АЛИМС-у у складу са Правилником о пријављивању заразних болести и посебних здравствених питања у Републици Србији [89] на Обрасцу број 14.

Алергијске реакције и анафилаксија

уреди

Ретко, вакцинисана особа може доживети алергијску реакцију на један или више састојака вакцине, у облику копривњаче или друге врсте кожног осипа, отока и респираторних симптома.[60]

Тешка алергијска реакција може довести до анафилаксије, а укључује низак крвни притисак, мучнину и отежано дисање, између осталих симптома.

Анафилакса је изузетно ретка нуспојава вакцинације (око 2-5 људи на милион или мање од 0,001% људи вакцинисаних у САД) .[60][90]

Алергијске реакције на мРНА вакцине су биле посебна брига, јер садрже хемикалију, названу полиетилен гликол (ПЕГ), која никада раније није коришћена у одобреној вакцини. ПЕГ се налази у многим лековима који повремено изазивају анафилаксију. У овим вакцинама, она облаже молекул мРНК и подржава продирање у ћелије.[91]

Слична забринутост постоји у вези са Janssen COVID-19 вакцином, јер садржи полисорбат 80, хемикалију која је структурно повезана са ПЕГ.[92]

Подаци о алергијским реакцијама на мРНА вакцине против ковида 19 примећују да је већина људи који су касније доживели анафилаксију имала историју алергија и ову посебну тешку реакцију.[93]

Подаци сугеришу да постоји веома низак ризик од анафилаксе као резултат мРНА ковид 19 вакцина. Без обзира на то, препоручује да администратори вакцина спроводе предскрининг за специфичне алергијске реакције. Ове вакцине су безбедне за људе са уобичајеним алергијама, као што су храна, кућни љубимци, елементи животне средине, латекс и орални лекови.[60][94]

Такође се препоручује да свако ко је имао алергијску реакцију на једну дозу вакцине не прими другу дозу исте врсте вакцине.[60]

Вакцине друге генерације

уреди

Генерално, ако вирус има довољно мутација да би његова биологија била значајно другачија, може се сматрати новим сојем. То значи да може другачије реаговати на вакцине или третмане, или вирус може заразити другу врсту или се пренети на другачији начин.

Мутације вируса су природне стратегије преживљавања вируса, а варијанте САРС-КоВ-2, као и вирус класичног грипа, и даље ће се јављати широм света, а њихов број варијанти ће се вероватно повећавати у будућности, што намеће потребу за вакцинама уопште, а посебно за мултивалентним вакцинама.[95]

Произвођачи вакцина очигледно озбиљно схватају пре��њу да нове варијанте САРС-КоВ-2 могу представљати дуготрајнији ризик за човечанство. Остаје да се види да ли треба да се суочавамо са будућношћу да сваке године вршимо модификацију вакцина који се подударају са новим варијантама САРС-КоВ-2 вируса, слично као што то радимо са вакцинама против грипа.[96]

За фармацеутске компаније, стална потражња за вакцинама, је велики изазова, али им такође може значити загарантовани све већи приход.

Тек када научници схвате колико се постојеће вакцине и вакцине у развоју носе са новим варијантама САРС-КоВ-2, појавиће се потпуна нова слика о неопходности примене вакцина друге генерације.[97]

Истовремена примена других вакцина

уреди

Иако нема доступних података на основу којих би се проценила истовремена примена вакцине САРС-КоВ-2 (Vero Cell), инактивиране са другим вакцинама, не треба примењивати истовремено друге вакцине, већ након одређеног временског периода.[85]

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ а б ЂУЛИЋ БАНОВИЋ, НАТАША (7. 8. 2020). „Вакцина против ковида: Шта знамо о најбитнијој теми на планети”. www.rts.rs. Приступљено 8. 8. 2020. 
  2. ^ Spinney., Laura. „Coronavirus vaccine: when will it be ready?”. The Guardian, 15. 3. 2020. Приступљено 26. 3. 2020. 
  3. ^ а б в „Rusija objavila da je završila testiranje vakcine, proizvodnja od avgusta”. N1 Srbija (на језику: српски). Архивирано из оригинала 17. 07. 2020. г. Приступљено 17. 7. 2020. 
  4. ^ а б в „Vaccines”. medlineplus.gov. Приступљено 2022-01-24. 
  5. ^ Krammer F (октобар 2020). „SARS-CoV-2 vaccines in development”. Nature. 586 (7830): 516—527. Bibcode:2020Natur.586..516K. PMID 32967006. S2CID 221887746. doi:10.1038/s41586-020-2798-3  . 
  6. ^ Park KS, Sun X, Aikins ME, Moon JJ (фебруар 2021). „Non-viral COVID-19 vaccine delivery systems”. Advanced Drug Delivery Reviews. 169: 137—151. ISSN 0169-409X. PMC 7744276  . PMID 33340620. doi:10.1016/j.addr.2020.12.008. 
  7. ^ Kowalski PS, Rudra A, Miao L, Anderson DG (април 2019). „Delivering the Messenger: Advances in Technologies for Therapeutic mRNA Delivery”. Molecular Therapy. 27 (4): 710—728. PMC 6453548  . PMID 30846391. doi:10.1016/j.ymthe.2019.02.012. 
  8. ^ Verbeke R, Lentacker I, De Smedt SC, Dewitte H (октобар 2019). „Three decades of messenger RNA vaccine development”. Nano Today. 28: 100766. S2CID 202221207. doi:10.1016/j.nantod.2019.100766. hdl:1854/LU-8628303  . 
  9. ^ Flanagan, Katie L.; Best, Emma; Crawford, Nigel W.; Giles, Michelle; Koirala, Archana; MacArtney, Kristine; Russell, Fiona; Teh, Benjamin W.; Wen, Sophie CH (2020). „Progress and Pitfalls in the Quest for Effective SARS-CoV-2 (COVID-19) Vaccines”. Frontiers in Immunology. 11: 579250. PMC 7566192  . PMID 33123165. doi:10.3389/fimmu.2020.579250  . .
  10. ^ а б „COVID-19 ACIP Vaccine Recommendations”. U.S. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Приступљено 18. 2. 2021. 
  11. ^ а б „Safe COVID-19 vaccines for Europeans”. European Commission. Приступљено 19. 2. 2021. 
  12. ^ „CureVac Final Data from Phase 2b/3 Trial of First-Generation COVID-19 Vaccine Candidate, CVnCoV, Demonstrates Protection in Age Group of 18 to 60”. CureVac (на језику: енглески). 2021-06-30. Архивирано из оригинала 12. 10. 2021. г. Приступљено 2022-01-23. 
  13. ^ а б в Moghimi SM (март 2021). „Allergic Reactions and Anaphylaxis to LNP-Based COVID-19 Vaccines”. Molecular Therapy. 29 (3): 898—900. PMC 7862013  . PMID 33571463. doi:10.1016/j.ymthe.2021.01.030. .
  14. ^ „What are viral vector-based vaccines and how could they be used against COVID-19?”. Gavi, the Vaccine Alliance (GAVI). 2020. Приступљено 26. 1. 2021. 
  15. ^ „Understanding Viral Vector COVID-19 Vaccines”. U.S. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). 13. 4. 2021. Приступљено 19. 4. 2021. 
  16. ^ „Investigating a Vaccine Against COVID-19”. ClinicalTrials.gov. 26. 5. 2020. NCT04400838. Архивирано из оригинала 11. 10. 2020. г. Приступљено 14. 7. 2020. 
  17. ^ „A Phase 2/3 study to determine the efficacy, safety and immunogenicity of the candidate Coronavirus Disease (COVID-19) vaccine ChAdOx1 nCoV-19”. EU Clinical Trials Register. 21. 4. 2020. EudraCT 2020-001228-32. Архивирано из оригинала 5. 10. 2020. г. Приступљено 3. 8. 2020. 
  18. ^ O'Reilly P (26. 5. 2020). „A Phase III study to investigate a vaccine against COVID-19”. ISRCTN Registry. doi:10.1186/ISRCTN89951424  . ISRCTN89951424. 
  19. ^ Corum J, Carl Z (8. 1. 2021). „How Gamaleya's Vaccine Works”. The New York Times. Приступљено 27. 1. 2021. 
  20. ^ „A Study of Ad26.COV2.S in Adults”. 4. 8. 2020. Архивирано из оригинала 16. 9. 2020. г. Приступљено 23. 8. 2020. 
  21. ^ „A Study of Ad26.COV2.S for the Prevention of SARS-CoV-2-Mediated COVID-19 in Adult Participants”. US National Library of Medicine. Архивирано из оригинала 26. 9. 2020. г. 
  22. ^ Johnson C, McGinley L. „Johnson & Johnson seeks emergency FDA authorization for single-shot coronavirus vaccine”. The Washington Post. 
  23. ^ „It's not just Johnson & Johnson: China has a single-dose COVID-19 vaccine that's 65% effective”. Fortune. Приступљено 28. 2. 2021. 
  24. ^ Wu, Shipo; Zhong, Gongxun; Zhang, Jun; Shuai, Lei; Zhang, Zhe; Wen, Zhiyuan; Wang, Busen; Zhao, Zhenghao; Song, Xiaohong; Chen, Yi; Liu, Renqiang; Fu, Ling; Zhang, Jinlong; Guo, Qiang; Wang, Chong; Yang, Yilong; Fang, Ting; Lv, Peng; Wang, Jinliang; Xu, Junjie; Li, Jianmin; Yu, Changming; Hou, Lihua; Bu, Zhigao; Chen, Wei (2020). „A single dose of an adenovirus-vectored vaccine provides protection against SARS-CoV-2 challenge”. Nature Communications. 11 (1): 4081. PMC 7427994  . PMID 32796842. doi:10.1038/s41467-020-17972-1. .
  25. ^ „Single dose vaccine, Sputnik Light, authorized for use in Russia”. sputnikvaccine.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23. 
  26. ^ Petrovsky, Nikolai; Aguilar, Julio César (2004). „Vaccine adjuvants: Current state and future trends”. Immunology & Cell Biology. 82 (5): 488—496. PMID 15479434. S2CID 154670. doi:10.1111/j.0818-9641.2004.01272.x. 
  27. ^ „Safety and Immunogenicity Study of Inactivated Vaccine for Prevention of SARS-CoV-2 Infection (COVID-19) (Renqiu)”. ClinicalTrials.gov. 12. 5. 2020. NCT04383574. Архивирано из оригинала 11. 10. 2020. г. Приступљено 14. 7. 2020. 
  28. ^ „Clinical Trial of Efficacy and Safety of Sinovac's Adsorbed COVID-19 (Inactivated) Vaccine in Healthcare Professionals (PROFISCOV)”. ClinicalTrials.gov. 2. 7. 2020. NCT04456595. Архивирано из оригинала 11. 10. 2020. г. Приступљено 3. 8. 2020. 
  29. ^ PT. Bio Farma (10. 8. 2020). „A Phase III, observer-blind, randomized, placebo-controlled study of the efficacy, safety, and immunogenicity of SARS-COV-2 inactivated vaccine in healthy adults aged 18–59 years in Indonesia”. Registri Penyakit Indonesia. Архивирано из оригинала 11. 10. 2020. г. Приступљено 15. 8. 2020. 
  30. ^ Chen W, Al Kaabi N (18. 7. 2020). „A Phase III clinical trial for inactivated novel coronavirus pneumonia (COVID-19) vaccine (Vero cells)”. Chinese Clinical Trial Registry. Архивирано из оригинала 11. 10. 2020. г. Приступљено 15. 8. 2020. 
  31. ^ Ivanova P (20. 2. 2021). „Russia approves its third COVID-19 vaccine, CoviVac”. Reuters. Приступљено 11. 4. 2021. 
  32. ^ „Kazakhstan rolls out its own COVID-19 vaccine”. Reuters. 27. 4. 2021. Приступљено 2. 7. 2021. 
  33. ^ „FarsNews Agency Iran Licenses Emergency Injection of Home-Made Anti-Coronavirus Vaccine”. Fars News Agency. 14. 6. 2021. Приступљено 25. 8. 2021. 
  34. ^ „VLA2001 COVID-19 Vaccine”. Precision Vaccinations. 31. 12. 2020. Приступљено 11. 1. 2021. 
  35. ^ „MODULE 2 – Subunit vaccines - WHO Vaccine Safety Basics”. vaccine-safety-training.org. Архивирано из оригинала 20. 03. 2021. г. Приступљено 2022-01-23. 
  36. ^ „Study of the Safety, Reactogenicity and Immunogenicity of "EpiVacCorona" Vaccine for the Prevention of COVID-19 (EpiVacCorona)”. ClinicalTrials.gov. 22. 9. 2020. NCT04368988. Приступљено 16. 11. 2020. 
  37. ^ Achom, Debanish (2021-12-28). „India Clears 2 New Vaccines And Merck's Covid Pill: 10 Points”. NDTV.com. Приступљено 2022-01-19. 
  38. ^ Bottazzi, Maria Elena; Hotez, Peter J. (2021-12-30). „A COVID Vaccine for All”. Scientific American (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-19. 
  39. ^ Novavax (2021-12-02). „A 2-Part, Phase 1/2, Randomized, Observer-Blinded Study To Evaluate The Safety And Immunogenicity Of A SARS-CoV-2 Recombinant Spike Protein Nanoparticle Vaccine (SARS-CoV-2 rS) With Or Without MATRIX-M™ Adjuvant In Healthy Subjects”. Coalition for Epidemic Preparedness Innovations. 
  40. ^ „Dose Finding Study to Evaluate Safety, Tolerability and Immunogenicity of an Inactivated Adjuvanted Sars-Cov-2 Virus Vaccine Candidate Against Covid-19 in Healthy Adults”. U.S. National Library of Medicine. 30. 12. 2020. Приступљено 11. 1. 2021. 
  41. ^ Mudgal R, Nehul S, Tomar S (децембар 2020). „Prospects for mucosal vaccine: shutting the door on SARS-CoV-2”. Human Vaccines & Immunotherapeutics. 16 (12): 2921—2931. PMC 7544966  . PMID 32931361. doi:10.1080/21645515.2020.1805992. 
  42. ^ Rhee, Joon Haeng (2020). „Current and New Approaches for Mucosal Vaccine Delivery”. Mucosal Vaccines. Elsevier. стр. 325—356. ISBN 9780128119242. PMC 7149853  . doi:10.1016/b978-0-12-811924-2.00019-5. 
  43. ^ а б Rhee, Joon Haeng (2020). "Current and New Approaches for Mucosal Vaccine Delivery". Mucosal Vaccines. Mucosal Vaccines. Elsevier. pp. 325–356.
  44. ^ а б „Live Attenuated Influenza Vaccine [LAIV] (The Nasal Spray Flu Vaccine) | CDC”. www.cdc.gov (на језику: енглески). 2021-10-15. Приступљено 2022-01-23. 
  45. ^ „A prospective, randomized, adaptive, phase I/II clinical study to evaluate the safety and immunogenicity of Novel Corona Virus −2019-nCov vaccine candidate of M/s Cadila Healthcare Limited by intradermal route in healthy subjects”. India: Clinical Trials Registry. 15. 12. 2020. CTRI/2020/07/026352. Архивирано из оригинала 22. 11. 2020. г. 
  46. ^ „Safety, Tolerability and Immunogenicity of INO-4800 for COVID-19 in Healthy Volunteers”. ClinicalTrials.gov. 7. 4. 2020. NCT04336410. Архивирано из оригинала 11. 10. 2020. г. Приступљено 14. 7. 2020. 
  47. ^ „IVI, INOVIO, and KNIH to partner with CEPI in a Phase I/II clinical trial of INOVIO's COVID-19 DNA vaccine in South Korea”. International Vaccine Institute. 16. 4. 2020. Приступљено 23. 4. 2020. 
  48. ^ „Study of COVID-19 DNA Vaccine (AG0301-COVID19)”. ClinicalTrials.gov. 9. 7. 2020. NCT04463472. Архивирано из оригинала 11. 10. 2020. г. Приступљено 14. 7. 2020. 
  49. ^ „Safety and Immunogenicity Study of GX-19, a COVID-19 Preventive DNA Vaccine in Healthy Adults”. ClinicalTrials.gov. 24. 6. 2020. NCT04445389. Архивирано из оригинала 11. 10. 2020. г. Приступљено 14. 7. 2020. 
  50. ^ „S. Korea's Genexine begins human trial of coronavirus vaccine”. Reuters. 19. 6. 2020. Архивирано из оригинала 11. 10. 2020. г. Приступљено 25. 6. 2020. 
  51. ^ Chang LJ (9. 3. 2020). „Safety and Immunity of Covid-19 aAPC Vaccine”. ClinicalTrials.gov. NCT04299724. Архивирано из оригинала 11. 10. 2020. г. Приступљено 14. 7. 2020. 
  52. ^ „Immunity and Safety of Covid-19 Synthetic Minigene Vaccine”. ClinicalTrials.gov. 19. 2. 2020. NCT04276896. Архивирано из оригинала 11. 10. 2020. г. Приступљено 14. 7. 2020. 
  53. ^ Chang, Lung-Ji (2020-03-06). „Safety and Immunity Evaluation of A Covid-19 Coronavirus Artificial Antigen Presenting Cell Vaccine”. Shenzhen Geno-Immune Medical Institute, Shenzhen Third People's Hospital, Shenzhen Second People's Hospital. 
  54. ^ „A Phase I/II Randomized, Multi-Center, Placebo-Controlled, Dose-Escalation Study to Evaluate the Safety, Immunogenicity and Potential Efficacy of an rVSV-SARS-CoV-2-S Vaccine (IIBR-100) in Adults”. ClinicalTrials.gov. 1. 11. 2020. NCT04608305. 
  55. ^ Johnson CY, Mufson S (11 June 2020). "Can old vaccines from science's medicine cabinet ward off coronavirus?". The Washington Post. ISSN 0190-8286
  56. ^ „Bacille Calmette-Guérin (BCG) vaccination and COVID-19”. www.who.int (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-23. 
  57. ^ „BCG vaccines: WHO position paper – February 2018”. Wkly Epidemiol Rec. 93 (8): 73—96. 2018. PMID 29474026. 
  58. ^ De Bree, L. Charlotte J.; Marijnissen, Renoud J.; Kel, Junda M.; Rosendahl Huber, Sietske K.; Aaby, Peter; Benn, Christine Stabell; Wijnands, Marcel V. W.; Diavatopoulos, Dimitri A.; Van Crevel, Reinout; Joosten, Leo A. B.; Netea, Mihai G.; Dulos, John (2018). „Bacillus Calmette–Guérin-Induced Trained Immunity is Not Protective for Experimental Influenza A/Anhui/1/2013 (H7N9) Infection in Mice”. Frontiers in Immunology. 9: 869. PMC 5936970  . PMID 29760700. doi:10.3389/fimmu.2018.00869  . .
  59. ^ Arts, Rob J.W.; Moorlag, Simone J.C.F.M.; Novakovic, Boris; Li, Yang; Wang, Shuang-Yin; Oosting, Marije; Kumar, Vinod; Xavier, Ramnik J.; Wijmenga, Cisca; Joosten, Leo A.B.; Reusken, Chantal B.E.M.; Benn, Christine S.; Aaby, Peter; Koopmans, Marion P.; Stunnenberg, Hendrik G.; Van Crevel, Reinout; Netea, Mihai G. (2018). „BCG Vaccination Protects against Experimental Viral Infection in Humans through the Induction of Cytokines Associated with Trained Immunity”. Cell Host & Microbe. 23 (1): 89—100.e5. PMID 29324233. doi:10.1016/j.chom.2017.12.010. .
  60. ^ а б в г д ђ е ж з и „What are the side effects of COVID-19 vaccines, and should you worry?”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2021-09-06. Приступљено 2021-12-20. 
  61. ^ а б „Шта знамо о кинеској вакцини против короне”. BBC News на српском (на језику: српски). 9. 12. 2020. Приступљено 29. 12. 2020. 
  62. ^ а б в г „Кина одобрила вакцину "Синофарма"”. www.rts.rs. 31. 12. 2020. Приступљено 31. 12. 2020. 
  63. ^ „Кина одобрила тестирање вакцине на људима”. www.politika.rs. Политика онлајн, од: 14. 4. 2020. Приступљено 14. 4. 2020. 
  64. ^ а б в г „Унапређена ММР вакцина као тројански коњ против ковида 19”. www.rts.rs. РТС Београд, 16. 4. 2020. Приступљено 16. 4. 2020. 
  65. ^ „Пет вакцина предњачи у истраживањима, докле се стигло и шта знамо до сада”. www.rts.rs. 27. 11. 2020. Приступљено 27. 11. 2020. 
  66. ^ „Počela vakcinacija u Britaniji - žena iz Severne Irske prva primila vakcinu”. N1 Srbija (на језику: српски). 8. 12. 2020. Архивирано из оригинала 21. 12. 2020. г. Приступљено 30. 12. 2020. 
  67. ^ „Prve vakcine za Kovid-19 stižu u američke države u ponedeljak”. Glas Amerike (на језику: српски). 8. 12. 2020. Приступљено 30. 12. 2020. 
  68. ^ а б Welle (www.dw.com), Deutsche. „Vakcina Bajonteka i Fajzera protiv Kovida-19 odobrena u EU | DW | 21.12.2020”. DW.COM (на језику: српски). Приступљено 28. 12. 2020. 
  69. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Počela vakcinacija u Nemačkoj | DW | 27.12.2020”. DW.COM (на језику: српски). Приступљено 28. 12. 2020. 
  70. ^ „Počela vakcinacija širom EU, prve doze primili najugroženiji”. N1 Srbija (на језику: српски). Архивирано из оригинала 27. 12. 2020. г. Приступљено 28. 12. 2020. 
  71. ^ „Почела вакцинација против корона вируса у Србији”. BBC News на српском (на језику: српски). 24. 12. 2020. Приступљено 28. 12. 2020. 
  72. ^ а б „Moderna veruje da je njena vakcina efikasna i za novi soj korone, biće testirana”. N1 Srbija (на језику: српски). 24. 12. 2020. Архивирано из оригинала 24. 12. 2020. г. Приступљено 28. 12. 2020. 
  73. ^ „Вакцина "Модерна" одобрена у САД”. Politika Online. Приступљено 2020-12-29. 
  74. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of (31. 12. 2020). „Издата увозна дозвола за "спутњик" у Србији”. www.rts.rs. Приступљено 2. 1. 2021. 
  75. ^ а б в г „Oxford COVID-19 Vaccine Trial Results Mixed”. Medscape. 8. 12. 2020. Приступљено 26. 12. 2020. 
  76. ^ а б в г „У Британији почела вакцинација домаћом вакцином”. www.rts.rs. 4. 1. 2021. Приступљено 4. 1. 2021. 
  77. ^ а б „Oksfordska vakcina odobrena za upotrebu u Velikoj Britaniji”. N1 Srbija (на језику: српски). 30. 12. 2020. Архивирано из оригинала 30. 12. 2020. г. Приступљено 30. 12. 2020. 
  78. ^ (2020). "Determinants of COVID-19 vaccine acceptance in the US". EClinicalMedicine, the Lancet 26
  79. ^ „Poll shows 61 percent of Americans likely to take COVID-19 vaccine”. Science (на језику: енглески). 3. 12. 2020. Приступљено 28. 12. 2020. 
  80. ^ „Zašto većina Nemaca neće da se vakciniše? | DW | 20.12.2020”. DW.COM (на језику: српски). 2. 12. 2020. Приступљено 28. 12. 2020. 
  81. ^ а б в г „Trending Clinical Topic: Virus Collision”. Medscape. Приступљено 29. 12. 2020. 
  82. ^ „Грађани Немачке, за сада, не могу да бирају вакцину”. www.rts.rs. 10. 1. 2021. Приступљено 10. 1. 2021. 
  83. ^ „Охрабрујућа студија: Имунитет после ковида траје најмање осам месеци, али...”. www.rts.rs. 9. 1. 2021. Приступљено 10. 1. 2021. 
  84. ^ а б в „Вакцине? - Ово је одговор који Вам дају лекари!”. izjzv.org.rs. Приступљено 2021-12-09. 
  85. ^ а б Vodič za zdravstvene radnike za primenu vakcine SARS-CoV-2 Vaccine (Vero Cell), Inactivated Архивирано на сајту Wayback Machine (16. март 2021) Приступљено 25. 1. 2022.
  86. ^ „Possible Side Effects After Getting a COVID-19 Vaccine”. www.cdc.gov. Приступљено 20. 12. 2021. 
  87. ^ „Coronavirus disease (COVID-19): Vaccines safety”. www.who.int (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-20. 
  88. ^ „How to report a side effect”. www.adrreports.eu. Приступљено 20. 12. 2021. 
  89. ^ „Службени гласник РС”, бр. 44/2017 и 54/2018
  90. ^ „Selected Adverse Events Reported after COVID-19 Vaccination”. 16. 12. 2021. Приступљено 16. 12. 2021. 
  91. ^ „Suspicions grow that nanoparticles in Pfizer's COVID-19 vaccine trigger rare allergic reactions”. www.science.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-20. 
  92. ^ „Janssen COVID-19 Vaccine (Johnson & Johnson) Vaccine Preparation and Administration Summary” (PDF). Приступљено 20. 12. 2021. 
  93. ^ Blumenthal, Kimberly G.; Robinson, Lacey B.; Camargo, Carlos A., Jr; Shenoy, Erica S.; Banerji, Aleena; Landman, Adam B.; Wickner, Paige (2021-04-20). „Acute Allergic Reactions to mRNA COVID-19 Vaccines”. JAMA. 325 (15): 1562—1565. ISSN 0098-7484. PMC 7941251  . PMID 33683290. doi:10.1001/jama.2021.3976. 
  94. ^ CDC (2020-02-11). „COVID-19 Vaccination”. Centers for Disease Control and Prevention (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-20. 
  95. ^ „Professor Jonathan Ball - The University of Nottingham”. www.nottingham.ac.uk. Приступљено 2021-12-20. 
  96. ^ „GSK and CureVac to develop next generation mRNA COVID-19 vaccines”. CureVac (на језику: енглески). 2021-02-03. Приступљено 2021-12-20. 
  97. ^ „COVID-19 vaccines vs. variants: The state of play”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2021-03-15. Приступљено 2021-12-20. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вакцина_против_ковида_19&oldid=27883953”